Rusko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo na najavu jačanja francuske podrške Kijevu nakon napada u Kijevu i Lugansku

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova uputila je danas oštru kritiku predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, povodom njegovih najava o jačanju podrške Ukrajini posle najnovijih napada u regionu Kijeva i Luganske Narodne Republike. Zaharova je izjavila da bi Makron trebalo da zatraži od francuskih novinara snimke napada na školu i internat u Starobeljsku u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici, navodeći da bi time mogao da se uveri da njegova podrška Kijevu znači finansiranje terorizma.

“Neka zamoli francuske novinare koji su trenutno u Starobeljsku da mu pokažu snimke bombardovane škole i dvadesetak ubijene dece – možda će ga to uveriti da finansira terorizam”, navela je Zaharova, prema zvaničnoj izjavi.

Ova izjava usledila je nakon što je Makron na društvenoj mreži X najavio jačanje podrške Ukrajini posle masovnog napada ruskih oružanih snaga na Kijev i Kijevsku oblast tokom noći, u kojem je, prema dostupnim informacijama, poginulo najmanje dvoje ljudi, dok je povređeno najmanje 77 osoba.

Makron je istakao da je odlučnost Francuske da podrži Ukrajinu dodatno ojačana nakon poslednjih napada, u kojima su korišćene rakete “orešnik”. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je napad bio odgovor na “terorističke napade ukrajinskih oružanih snaga na civilne ciljeve u Rusiji”.

Istraga o napadima i stanju u pogođenim oblastima je u toku.

Porodica potvrdila smrt Daglasa Mekejna, američkog pilota i sina bivšeg senatora, navodeći da je iznenada preminuo 20. maja 2026.

Daglas Mekejn, najstariji sin bivšeg američkog senatora Džona Mekejna, preminuo je u 66. godini, saopštila je njegova porodica. Prema zvaničnoj objavi, Mekejn je iznenada preminuo 20. maja 2026. godine. Informaciju o njegovoj smrti potvrdila je njegova sestra, Megan Mekejn, putem društvenih mreža.

“Sa velikom tugom delim vest o iznenadnoj smrti mog brata Daga Mekejna”, napisala je Megan Mekejn u objavi. Navodi se da je Daglas bio sin bivšeg senatora i vojnih heroja Džona Mekejna, koji je preminuo 2018. godine nakon borbe sa teškom bolešću.

Prema dostupnim podacima iz porodične objave, Daglas Mekejn je šest godina bio vojni pilot američke mornarice, gde je upravljao avionima A-6 Intruder. Nakon završetka vojne karijere, zaposlio se kao pilot u aviokompaniji American Airlines.

Porodica i bliski prijatelji istakli su da je Mekejn bio podrška tokom svog života i da će ga pamtiti kao osobu koja je donosila radost i dobar razgovor u svako okruženje. Megan Mekejn je navela da će čuvati zajedničke uspomene sa bratom.

Fondacija Mekejn, koja nosi ime po bivšem senatoru, saopštila je da će Daglas Mekejn ostati upamćen kao patriota i prijatelj mnogih koji su sarađivali sa Institutom, u kampanjama i tokom rada u Senatu.

Daglas Mekejn je ostavio iza sebe suprugu Ešli, dvoje dece – Karolinu i Daglasa, kao i majku Kerol Šep, zajedno sa ostalim članovima porodice i polubraćom i polusestrama. Džon Mekejn je Daglasa usvojio nakon venčanja sa Kerol Šep 1965. godine, a nakon razvoda 1980. godine, Džon Mekejn se oženio Sindi Mekejn.

Porodica nije iznosila dodatne detalje o okolnostima smrti. Mekejn je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama, a njegova vojna i civilna karijera često su pominjane u javnosti zbog porodične povezanosti sa istaknutim političarem.

Nema informacija o planiranim komemoracijama ili javnim okupljanjima povodom smrti Daglasa Mekejna. Prijatelji i kolege izrazili su saučešće porodici putem društvenih mreža i zvaničnih kanala.

Zvaničnici Rusije saopštili da je tokom noćnog napada na Ukrajinu ispaljena balistička raketa, evropski lideri izrazili zabrinutost

Rusija je potvrdila da je u noćnom napadu na Ukrajinu korišćena balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, saopštili su zvanični izvori. Napad je izveden tokom protekle noći, a prema izjavama ruskih predstavnika, oružje je sposobno za nošenje nuklearnih bojevih glava i može da pogađa ciljeve širom Evrope.

Prema navodima ruskih vojnih zvaničnika, raketa Orešnik je prvi put upotrebljena tokom napada na grad Dnjepar 2024. godine. Ova raketa, prema tvrdnjama Moskve, poseduje mogućnost izbegavanja savremenih protivvazdušnih sistema i dostiže brzine do 10 maha, što je deset puta brže od zvuka. Ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je da Orešnik može nositi više bojevih glava i da je namenjena uništavanju zaštićenih ciljeva na velikim udaljenostima.

Evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona i zvaničnike Evropske unije, izrazili su zabrinutost zbog korišćenja ovog oružja. Ruski zvaničnici tvrde da je raketa sposobna da pogodi ciljeve udaljene između 3.000 i 5.500 kilometara. Prema izjavama beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, Orešnik je već raspoređen i na teritoriji Belorusije.

Iako je potvrđeno da raketa može nositi nuklearne bojeve glave, u napadu na Ukrajinu korišćena je nenuklearna ili lažna bojeva glava, navode ruski izvori. Ukrajinske vlasti izvestile su o ograničenoj materijalnoj šteti nakon napada na Dnjepar. Vojni analitičari smatraju da bi u budućnosti Orešnik mogao biti opremljen nuklearnim punjenjem.

Američko Ministarstvo odbrane opisalo je Orešnik kao eksperimentalni sistem zasnovan na raketi RS-26 Rubež, dok ruski predsednik tvrdi da je reč o potpuno novom oružju razvijenom nakon 2023. godine. “Raketa Orešnik predstavlja najsavremenije oružje sa mogućnošću izbegavanja savremenih protivvazdušnih sistema”, izjavio je predsednik Vladimir Putin. Istraga o posledicama napada je u toku.