Connect with us

Svet

NATO usvojio deklaraciju na samitu u Ankari o jačanju kolektivne odbrane

Lideri članica potvrdili nepokolebljivu posvećenost članu pet, najavljeno povećanje ulaganja i podrške Ukrajini

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Tanjug AP/Francisco Seco

Lideri članica potvrdili nepokolebljivu posvećenost članu pet, najavljeno povećanje ulaganja i podrške Ukrajini

Lideri država članica NATO-a okupili su se u Ankari gde je usvojena zajednička deklaracija, potvrđujući snažnu predanost kolektivnoj odbrani u okviru člana pet Vašingtonskog ugovora, saopšteno je nakon samita. Na sastanku je ponovo naglašeno da napad na jednu članicu znači napad na celu Alijansu, dok su jedinstvo i kolektivna snaga istaknuti kao temelj mira i bezbednosti za građane zemalja članica.

Tokom samita je istaknuto da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju po evroatlantsku stabilnost, zbog čega su evropske države i Kanada u poslednjih godinu dana povećale ulaganja u odbranu za više od 139 milijardi dolara. Najavljene su i nove nabavke u vrednosti većoj od 50 milijardi dolara, kao i proširenje proizvodnih kapaciteta i inovacija kroz saradnju sa namenskom industrijom. Saveznici su se obavezali i da uklone trgovinske barijere u sektoru odbrane kako bi se unapredila industrijska saradnja među članicama.

U usvojenoj deklaraciji naglašava se da evropski saveznici i Kanada, u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, preuzimaju sve veću odgovornost za kolektivnu bezbednost. Odvraćanje se oslanja na kombinaciju nuklearnih, konvencionalnih i protivraketnih sposobnosti, dodatno pojačanih svemirskim i sajber resursima. Posebna pažnja posvećena je ulaganjima u sisteme za precizne udare, integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu, bespilotne sisteme i obaveštajne kapacitete, kao i razvoju interoperabilnog borbenog klauda i veštačke inteligencije.

Pitanje Ukrajine označeno je kao jedan od ključnih prioriteta, s obzirom na to da njena borba doprinosi transatlantskoj bezbednosti. Saveznici su najavili da će ove godine obezbediti 70 milijardi evra za vojnu opremu, pomoć i obuku ukrajinskih snaga, uz dogovor da najmanje isti nivo podrške bude zadržan i naredne godine. Alijansa je pozdravila i odluku Evropske unije o višegodišnjem finansiranju Ukrajine kroz poseban zajam.

U deklaraciji je istaknuto i prilagođavanje Alijanse savremenim bezbednosnim izazovima, uključujući hibridne pretnje, terorizam i globalnu nestabilnost. Lideri su uputili jasnu poruku Iranu da ne sme doći u posed nuklearnog oružja i pozvali na poštovanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. Na kraju samita izražena je zahvalnost Turskoj na gostoprimstvu, dok su saveznici potvrdili punu posvećenost podršci Ukrajini i strateškoj prilagodbi globalnim izazovima.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

FSB sprečio pokušaj terorističkog napada u Moskvi, uhapšena jedna osoba

Bezbednosne službe sprovele istragu, osumnjičena Ruskinja (23) privedena, planiran napad na vojnu infrastrukturu

Published

9 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Bezbednosne službe sprovele istragu, osumnjičena Ruskinja (23) privedena, planiran napad na vojnu infrastrukturu

Ruska bezbednosna služba (FSB) sprečila je pokušaj izvršenja niza sabotažnih i terorističkih akata u Moskvi, usmerenih na objekte vojne infrastrukture i visoke zvaničnike Ministarstva odbrane, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Do incidenta je došlo nakon što su bezbednosne službe identifikovale i privele žensku osobu, rođenu 2001. godine, koja je osumnjičena da je delovala u saradnji sa ukrajinskim obaveštajnim agencijama.

Prema zvaničnim informacijama, osumnjičena je regrutovana putem aplikacije za razmenu poruka tokom 2024. godine. Njeni zadaci su, kako se navodi, uključivali prikupljanje obaveštajnih podataka o ciljevima u Moskvi i Sankt Peterburgu, a potom i nadgledanje prebivališta jednog od vojnih lica. U tu svrhu, iznajmila je stan u istoj oblasti i postavila kamere kako bi nadzirala kretanje cilja.

FSB ističe da je osumnjičena pripremila kamuflažu i obezbedila hranu za osobu koja je imala zadatak da izvrši teroristički napad. Planirano je da se ta osoba useli u iznajmljeni stan radi daljih aktivnosti. Pokušaj napada je otkriven i sprečen pre nego što je došlo do realizacije planiranih radnji.

“Bezbednosne službe su blagovremeno identifikovale i neutralisale pretnju, sprečavajući ozbiljne posledice po vojnu infrastrukturu i osoblje”, saopšteno je iz FSB-a.

Istraga o ovom slučaju je u toku, a osumnjičena je zadržana u pritvoru. Zvaničnici ističu da su preduzete sve mere radi zaštite bezbednosti grada i vojnih objekata. Dalje informacije o identitetu i motivima osumnjičene nisu saopštene iz bezbednosnih razloga.

Pročitaj još

Svet

Američke snage izvele vazdušne udare na iranske vojne ciljeve posle napada na brodove u Ormuskom tesnacu

Centralna komanda SAD saopštila da je pogođeno oko 90 meta, operacija traje dve noći uz intenzivne napade

Published

1 hour ago

on

July 9, 2026

By

Centralna komanda SAD saopštila da je pogođeno oko 90 meta, operacija traje dve noći uz intenzivne napade

Američke vojne snage izvele su više uzastopnih talasa vazdušnih i raketnih udara na iranske vojne ciljeve duž obale Irana tokom noći 7. i 8. jula, saopštila je Centralna komanda SAD. Operacija je sprovedena nakon što su iranske snage prekršile primirje obnovljenim napadima na komercijalna plovila u Ormuskom tesnacu, jednom od ključnih svetskih energetskih koridora.

Prema zvaničnim podacima, tokom udara 8. jula pogođeno je oko 90 iranskih vojnih ciljeva, među kojima su se našli sistemi protivvazdušne odbrane, obalski nadzorni položaji, skladišta raketa i bespilotnih letelica, pomorski kapaciteti i logistička infrastruktura raspoređena duž iranske obale. Udari predstavljaju nastavak akcije iz prethodne noći kada su američke snage pogodile oko 80 meta, uključujući više od 60 brzih čamaca Islamske revolucionarne garde, koji se koriste za presretanje tankera i asimetrične pomorske operacije.

U zvaničnom saopštenju Centralne komande navodi se da su ovi napadi odgovor na direktno kršenje primirja od strane Irana, nakon što su iranske snage napale tri komercijalna broda u Ormuskom tesnacu. Cilj operacije je, kako je naglašeno, “nametanje visoke cene” Teheranu zbog destabilizacije regionalne bezbednosti i ugrožavanja međunarodne trgovine.

“Snage SAD ostaju budne, smrtonosne i spremne za izvršenje svih operacija po naređenju vrhovnog komandanta”, navodi se u saopštenju Centralne komande.

Vojni analitičari ističu da ovi udari predstavljaju prelazak sa politike pasivnog odvraćanja na aktivnu degradaciju iranskih A2/AD (anti-access/area denial) kapaciteta u regionu, što bi moglo uticati na stabilnost globalnog tržišta energenata.

Pročitaj još

Svet

Iran odlučan da zadrži kontrolu nad Ormuskim tesnacom uprkos američkim udarima

Institut za proučavanje rata upozorava na spremnost Irana na sukob, trenutna situacija bez promena u strategiji

Published

1 hour ago

on

July 9, 2026

By

Institut za proučavanje rata upozorava na spremnost Irana na sukob, trenutna situacija bez promena u strategiji

Iran je spreman da uđe u oružani sukob velikih razmera sa Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko to bude potrebno za očuvanje kontrole nad Ormuskim tesnacom, navodi se u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW). Prema analizi, vlasti u Teheranu daju prednost dominaciji nad ovim strateški važnim morskim prolazom, čak i po cenu obnavljanja vojne eskalacije sa Vašingtonom.

ISW ističe da trenutni obrazac američkih vazdušnih udara, uključujući i napad 7. jula kada je pogođeno više od 80 vojnih ciljeva u Iranu, nije uticao na iransku odluku da nastavi sa svojom pomorskom strategijom. Američka centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su udari odgovor na učestale iranske napade na komercijalna plovila u regionu, ali Teheran ne pokazuje znakove povlačenja.

Dalja analiza ukazuje da Iran koristi vojnu silu kao sredstvo prinude prema zalivskim državama i međunarodnim akterima, nakon neuspeha diplomatskih pokušaja da se osigura priznanje iranske kontrole nad tesnacom. Iranske vlasti sada pokušavaju jednostrano da nametnu sopstvene aranžmane za plovidbu, iako su prethodni dogovori predviđali da se rešenja postižu dijalogom sa zalivskim državama.

Zvaničnici iz Sjedinjenih Država ističu da ovakvo ponašanje predstavlja pokušaj zaobilaženja Klauzule 5 iz ranijih sporazuma, koja je trebalo da omogući zalivskim državama uticaj na ograničavanje iranskih pretenzija po pitanju kontrole tesnaca. ISW takođe navodi da je Iran prethodni prekid vatre iskoristio za obnovu vojnih kapaciteta i infrastrukture, čime je povećao sposobnost za nastavak asimetričnih napada.

U zasebnom razvoju događaja, Vlada Libana je 8. jula saopštila da će učestvovati u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom u Rimu, zakazanim za 15. i 16. jul. Libanska strana je ranije uslovljavala svoje učešće povlačenjem izraelskih snaga iz određenih zona na jugu zemlje, ali novi pristup može ukazivati na promenu dinamike pregovora.

Pročitaj još

U Trendu