Samir Saldić iz okoline Gradačca pronašao poskoka u svom plasteniku i bezbedno ga vratio u prirodu

Dok je brao paradajz u plasteniku na svom imanju kod Gradačca, Samir Saldić doživeo je neočekivani susret sa najopasnijom evropskom zmijom – poskokom. Ovaj događaj, koji uključuje napad poskoka u plasteniku, zabeležen je na snimku koji je Samir objavio. Sve se odigralo juče u večernjim satima, a prema njegovim rečima, prvi znak bio je neobično šištanje između biljaka.

Samir, koji je ranije viđao zmije u okolini, kaže da mu se nikada do sada nije desilo da mu ovako opasna zmija dođe praktično pred kuću. Poskok je na snimku, prema njegovom opisu, pokušao da napadne, ali je Samir uspeo da ostane priseban.

Napad poskoka u plasteniku: Kako se odvijala situacija

Samir je upotrebio drveni štap kako bi poskoka bezbedno stavio u kofu. Zatim je, vodeći računa o svojoj sigurnosti i životu zmije, odneo kofu sa zmijom u obližnju šumu. Tamo je poskoka pustio u prirodno stanište, čime je izbegao potencijalnu opasnost i za sebe i za druge koji borave na imanju.

Napad poskoka u plasteniku izazvao je pažnju javnosti, jer se ovakvi susreti retko dešavaju u neposrednoj blizini domaćinstava. Samir je istakao da iako je do sada viđao zmije u okolini, ovaj događaj ga je iznenadio.

Osobine poskoka i preporuke za oprez

Poskok (Vipera ammodytes) najčešće živi na kamenjarima, u kanjonima i hrastovim šumama. Lako ga je prepoznati po malom rogu na glavi i cik-cak šari duž leđa, mada šara kod nekih jedinki može biti izlomljena i imati oblik rombova. Dužina tela poskoka je oko 60 centimetara, a u nekim slučajevima može dostići i do 100 centimetara.

Ovaj slučaj još jednom podseća na značaj opreza tokom boravka u prirodi, posebno na mestima gde je moguće naići na zmije. Ipak, važno je napomenuti da se poskoci retko približavaju naseljima, ali u toplim mesecima mogu potražiti zaklon i hranu bliže ljudima.

Na kraju, Samir Saldić je svojom pribranošću i odgovornim postupkom bezbedno rešio potencijalno opasnu situaciju, a snimak ovog neobičnog susreta poslužio je kao podsetnik svima na moguće rizike tokom radova u plastenicima i baštama.

U Srbiji je prošle nedelje zabeležen jedan slučaj malih boginja, dok je epidemiološka situacija i dalje pod pažljivim nadzorom zdravstvenih institucija.

Prošle nedelje prijavljen je jedan slučaj male boginje u Srbiji, što su potvrdili iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Trenutno je epidemiološka situacija stabilna, ali zdravstvene institucije prate kretanje bolesti zbog aktuelnog širenja u regionu. Pitanje vakcinacije dece protiv malih boginja u Srbiji postaje posebno važno sa početkom školske godine.

Male boginje u Srbiji: trenutna situacija i važnost vakcinacije

Prema rečima profesorke dr Verice Jovanović, direktorke Instituta „Batut“, tokom prethodne nedelje potvrđen je jedan slučaj morbila. Iako je situacija pod kontrolom, povećana je pažnja epidemioloških službi, naročito u sredinama gde je obuhvat imunizacijom nizak. U isto vreme, male boginje se šire u susednim zemljama – u Bugarskoj je registrovano više od 500 slučajeva, dok je na Kosovu i Metohiji zabeleženo blizu 200 slučajeva, sa 25 novih samo tokom jedne nedelje.

Prof. dr Jovanović ističe da je za zaštitu dece i kolektiva neophodno da obuhvat vakcinacije protiv malih boginja, rubeola i zaušaka dostigne 95 odsto. Prema podacima Instituta, u prethodnoj godini prvi deo imunizacije primilo je 73 odsto dece, dok je do polaska u školu taj procenat porastao na 91. Ipak, cilj je da se dostigne preporučenih 95 odsto.

Gde i kada se obavlja vakcinacija dece protiv malih boginja u Srbiji

Vakcina protiv malih boginja dostupna je u domovima zdravlja širom Srbije. Roditelji bi trebalo da sa izabranim pedijatrom dogovore termin čim dete napuni godinu dana, kada se daje prva doza MMR vakcine. Druga doza se daje pre polaska u školu. Prof. dr Jovanović podseća roditelje da vakcinacija predstavlja ulaganje u zdravlje dece i njihove okoline, te da je snabdevanje vakcinama stabilno i kontinuirano.

Aktuelni slučaj malih boginja u Srbiji registrovan je u okrugu sa niskim obuhvatom imunizacije, što podseća na važnost redovne vakcinacije u svim sredinama, uključujući gradove poput Beograda, Novi Pazar i Tutin.

Kretanje male boginje u Srbiji i regionu

Male boginje u Srbiji bile su prisutne i ranije, jer je tokom 2024. godine zabeleženo više od 200 slučajeva. Svaki novi slučaj podstiče pooštren epidemiološki nadzor. S obzirom na porast broja obolelih u regionu, zdravstvene službe apeluju na roditelje da ne izbegavaju vakcinaciju. Pravovremena imunizacija štiti ne samo pojedinačnu decu, već i čitave zajednice od širenja bolesti.

Na kraju, stručnjaci poručuju da je praćenje kretanja male boginje u Srbiji od suštinskog značaja, posebno uoči početka školske godine. Pre svega, roditelji koji nisu vakcinisali decu pozivaju se da to učine što pre, kako bi se obezbedila kolektivna zaštita i sprečilo širenje bolesti.

Beba je ispala iz kolevke u ostrošku provaliju od 70 metara, majka i okupljeni ostali nemi od straha.

Jedna od najpotresnijih priča poslednjih godina vezuje se za manastir Ostrog, kada je tokom toplog letnjeg dana došlo do nesvakidašnje drame. Naime, u samom manastiru dogodio se događaj koji će vernici još dugo pamtiti: kolevka sa detetom pala je sa stene u provaliju duboku više od 70 metara. Ova vest o „kolevka pala sa stene“ ostavila je sve prisutne u neverici, a prema pisanju izvora, situacija je izazvala jezu među okupljenima.

Mladu majku je na trenutak savladao umor posle napornog puta do Gornjeg manastira. Došla je sa namerom da se pokloni moštima Svetog Vasilija Ostroškog. Dok je čekala u redu, sela je na ivicu nezaštićenog zida iznad ogromne provalije, a pored sebe je spustila drvenu nosiljku u kojoj je beba spavala. Umorna od puta, žena je na trenutak zadremala, što je bilo dovoljno da nesreća zadesi porodicu.

Šok i reakcija okupljenih u manastiru Ostrog

U sekundi nepažnje, kolevka je skliznula niz stenu i pala u ambis. U manastiru Ostrog odmah su se začuli krici majke koja je, probudivši se, shvatila šta se dogodilo. Vernici i monasi ostali su bez reči, svesni da je pad sa takve visine izuzetno opasan, posebno za dete.

Monasi i okupljeni hodočasnici su, prema izveštajima, odmah potrčali strmim stazama ka dnu provalije, nadajući se najboljem, ali svesni mogućih posledica. U tom trenutku, svi pogledi bili su usmereni ka mestu gde je kolevka pala, a napetost je rasla svakim trenutkom dok su se približavali dnu.

Borba za život nakon što je kolevka pala sa stene

Kada su stigli na dno, pronašli su kolevku i bebu, što je izazvalo iznenađenje i olakšanje među prisutnima. Prema svedočenjima, pad sa visoke stene mogao je imati tragičan ishod, ali je događaj završio bez najtežih posledica. Iako su svi očekivali najgori scenario, vernici i monasi nisu mogli sakriti nevericu kada su videli dete. Ova priča o „kolevka pala sa stene“ i dalje se prepričava u manastiru Ostrog, kao primer neobične sudbine i izaziva duboko divljenje među vernicima.

U manastiru se i danas često pominje ovaj događaj, koji je ostavio snažan utisak na sve prisutne i još jednom potvrdio koliko je pažnja neophodna, posebno na mestima koja su opasna i zahtevaju dodatnu brigu. Ova vest podseća na značaj odgovornosti i opreznosti prilikom posete svetinjama kao što je manastir Ostrog.