U Srbiji je prošle nedelje zabeležen jedan slučaj malih boginja, dok je epidemiološka situacija i dalje pod pažljivim nadzorom zdravstvenih institucija.

Prošle nedelje prijavljen je jedan slučaj male boginje u Srbiji, što su potvrdili iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Trenutno je epidemiološka situacija stabilna, ali zdravstvene institucije prate kretanje bolesti zbog aktuelnog širenja u regionu. Pitanje vakcinacije dece protiv malih boginja u Srbiji postaje posebno važno sa početkom školske godine.

Male boginje u Srbiji: trenutna situacija i važnost vakcinacije

Prema rečima profesorke dr Verice Jovanović, direktorke Instituta „Batut“, tokom prethodne nedelje potvrđen je jedan slučaj morbila. Iako je situacija pod kontrolom, povećana je pažnja epidemioloških službi, naročito u sredinama gde je obuhvat imunizacijom nizak. U isto vreme, male boginje se šire u susednim zemljama – u Bugarskoj je registrovano više od 500 slučajeva, dok je na Kosovu i Metohiji zabeleženo blizu 200 slučajeva, sa 25 novih samo tokom jedne nedelje.

Prof. dr Jovanović ističe da je za zaštitu dece i kolektiva neophodno da obuhvat vakcinacije protiv malih boginja, rubeola i zaušaka dostigne 95 odsto. Prema podacima Instituta, u prethodnoj godini prvi deo imunizacije primilo je 73 odsto dece, dok je do polaska u školu taj procenat porastao na 91. Ipak, cilj je da se dostigne preporučenih 95 odsto.

Gde i kada se obavlja vakcinacija dece protiv malih boginja u Srbiji

Vakcina protiv malih boginja dostupna je u domovima zdravlja širom Srbije. Roditelji bi trebalo da sa izabranim pedijatrom dogovore termin čim dete napuni godinu dana, kada se daje prva doza MMR vakcine. Druga doza se daje pre polaska u školu. Prof. dr Jovanović podseća roditelje da vakcinacija predstavlja ulaganje u zdravlje dece i njihove okoline, te da je snabdevanje vakcinama stabilno i kontinuirano.

Aktuelni slučaj malih boginja u Srbiji registrovan je u okrugu sa niskim obuhvatom imunizacije, što podseća na važnost redovne vakcinacije u svim sredinama, uključujući gradove poput Beograda, Novi Pazar i Tutin.

Kretanje male boginje u Srbiji i regionu

Male boginje u Srbiji bile su prisutne i ranije, jer je tokom 2024. godine zabeleženo više od 200 slučajeva. Svaki novi slučaj podstiče pooštren epidemiološki nadzor. S obzirom na porast broja obolelih u regionu, zdravstvene službe apeluju na roditelje da ne izbegavaju vakcinaciju. Pravovremena imunizacija štiti ne samo pojedinačnu decu, već i čitave zajednice od širenja bolesti.

Na kraju, stručnjaci poručuju da je praćenje kretanja male boginje u Srbiji od suštinskog značaja, posebno uoči početka školske godine. Pre svega, roditelji koji nisu vakcinisali decu pozivaju se da to učine što pre, kako bi se obezbedila kolektivna zaštita i sprečilo širenje bolesti.

Beba je ispala iz kolevke u ostrošku provaliju od 70 metara, majka i okupljeni ostali nemi od straha.

Jedna od najpotresnijih priča poslednjih godina vezuje se za manastir Ostrog, kada je tokom toplog letnjeg dana došlo do nesvakidašnje drame. Naime, u samom manastiru dogodio se događaj koji će vernici još dugo pamtiti: kolevka sa detetom pala je sa stene u provaliju duboku više od 70 metara. Ova vest o „kolevka pala sa stene“ ostavila je sve prisutne u neverici, a prema pisanju izvora, situacija je izazvala jezu među okupljenima.

Mladu majku je na trenutak savladao umor posle napornog puta do Gornjeg manastira. Došla je sa namerom da se pokloni moštima Svetog Vasilija Ostroškog. Dok je čekala u redu, sela je na ivicu nezaštićenog zida iznad ogromne provalije, a pored sebe je spustila drvenu nosiljku u kojoj je beba spavala. Umorna od puta, žena je na trenutak zadremala, što je bilo dovoljno da nesreća zadesi porodicu.

Šok i reakcija okupljenih u manastiru Ostrog

U sekundi nepažnje, kolevka je skliznula niz stenu i pala u ambis. U manastiru Ostrog odmah su se začuli krici majke koja je, probudivši se, shvatila šta se dogodilo. Vernici i monasi ostali su bez reči, svesni da je pad sa takve visine izuzetno opasan, posebno za dete.

Monasi i okupljeni hodočasnici su, prema izveštajima, odmah potrčali strmim stazama ka dnu provalije, nadajući se najboljem, ali svesni mogućih posledica. U tom trenutku, svi pogledi bili su usmereni ka mestu gde je kolevka pala, a napetost je rasla svakim trenutkom dok su se približavali dnu.

Borba za život nakon što je kolevka pala sa stene

Kada su stigli na dno, pronašli su kolevku i bebu, što je izazvalo iznenađenje i olakšanje među prisutnima. Prema svedočenjima, pad sa visoke stene mogao je imati tragičan ishod, ali je događaj završio bez najtežih posledica. Iako su svi očekivali najgori scenario, vernici i monasi nisu mogli sakriti nevericu kada su videli dete. Ova priča o „kolevka pala sa stene“ i dalje se prepričava u manastiru Ostrog, kao primer neobične sudbine i izaziva duboko divljenje među vernicima.

U manastiru se i danas često pominje ovaj događaj, koji je ostavio snažan utisak na sve prisutne i još jednom potvrdio koliko je pažnja neophodna, posebno na mestima koja su opasna i zahtevaju dodatnu brigu. Ova vest podseća na značaj odgovornosti i opreznosti prilikom posete svetinjama kao što je manastir Ostrog.

Arheolozi su u selu Kamenica pronašli nadgrobnu ploču iz 14. veka sa natpisima, simbolima i viteškim motivima.

Jedinstveno arheološko otkriće na planini Rudnik, u selu Kamenica, donelo je na svetlo dana kamenu nadgrobnu ploču sa kletvom i uklesanim mačevima. Prema zvaničnim informacijama tima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, ovo otkriće iz 14. veka bacilo je novo svetlo na srednjovekovni život i običaje u ovom delu Srbije.

Istraživanja na području Kamenice trajala su od 2012. do 2015. godine, pod rukovodstvom Marije Kaličanin-Krstić. Tim je obradio tri lokaliteta: Jovanje, nekropolu u centru sela i prostor Crkvina. Najznačajniji nalaz došao je tokom radova 2017. godine, kada su ispod ostataka srednjovekovne crkve otkrili masivan nadgrobni spomenik od vulkanskog kamena, težak oko 350 kilograma i dugačak 1,60 metara.

Kamena ploča sa kletvom i mačevima: slojevi istorije

Na ploči su pronađena čak četiri sloja teksta, nastala u različitim vremenskim periodima. Osim toga, bogata je likovnom i simboličkom dekoracijom. Bočne strane ukrašene su velikim mačem s jedne, a sa druge strane oružjem koje je delimično oštećeno. Prema rečima Marije Kaličanin-Krstić, ovo govori da je pokojnik bio istaknuti ratnik, možda čak i vitez ili vojskovođa.

Na poleđini spomenika uklesan je krstast ornament, sa centralnim krstom malteško-templarskog tipa i manjim bočnim krstovima. Levo od glavnog krsta nalazi se zvezda, moguća simbolika Vitlejemske zvezde, dok iznad krsta postoji kraći natpis: „postavi kamen, amin“. Ovaj zapis, dodan tokom 15. veka, najverovatnije se odnosi na ponovno podizanje ploče nakon što joj je vraćena prvobitna funkcija obeležavanja groba prezvitera Stipana.

Sudbina spomenika i istorijski značaj

Nadgrobni spomenik je tokom vremena doživeo sekundarnu upotrebu. Prilikom izgradnje crkve, korišćen je kao nadvratnik na ulazu, o čemu svedoče otvori i oštećenja na kamenu. Prema natpisima i istorijskom kontekstu, primarna upotreba spomenika datuje se između 1365. i 1371. godine.

Pored glavnog, centralnog natpisa, bočni tekst uklesan nekoliko decenija nakon smrti pokojnika glasi: „i za njim su svi ridali, amin“. Ovaj natpis potvrđuje veliki značaj pokojnika za tadašnju zajednicu. Drugi, kasnije dodati natpis na gornjem delu ploče ima teološku sadržinu, ali je delimično oštećen.

Arheološka istraživanja na području Rudnika

Tokom iskopavanja na lokalitetu Crkvina, arheolozi su otkrili crkvu u obliku trikonhosa, zidanu u jednoj fazi, sa dimenzijama 10,60 x 10,60 metara. Na osnovu načina gradnje, otkrivenih grobova i pokretnog materijala, crkva je datovana u 15. vek. Svi nalazi potvrđuju da je život na ovom području bio izuzetno dinamičan tokom srednjeg i poznog srednjeg veka.

Prema rečima Nenada Karamijalkovića, direktora Zavoda i konzervatora istraživača, „spomenik na Rudniku predstavlja retku kombinaciju tekstualnih i likovnih elemenata, što ga čini dragocenim izvorom za proučavanje istorije i običaja tog perioda“. Ovakvi nalazi pružaju dodatni uvid u kulturno-istorijski razvoj rudničkog kraja i njegovu ulogu u srednjovekovnoj Srbiji.

Na kraju, kamena ploča sa kletvom i mačevima otkrivena na Rudniku osvetljava ne samo sudbinu jednog istaknutog ratnika, već i složene običaje i simboliku srednjovekovne zajednice na ovom području.