Connect with us

Svet

Objavljen recept za tortu sa lavandom i limunom iz knjige ‘Cake Picnic’

Autorka Elisa Sunga predstavila recept za tortu sa lavandom i limunom, navode međunarodni izvori

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Giulia botan

Autorka Elisa Sunga predstavila recept za tortu sa lavandom i limunom, navode međunarodni izvori

Elisa Sunga, osnivač Cake Picnic događaja, predstavila je recept za tortu sa lavandom i limunom sa semenkama maka iz svoje nove knjige. Prema dostupnim informacijama, Sunga je u okviru svoje knjige objavila više recepata kao i uputstva za organizovanje okupljanja uz torte, a recept za tortu sa lavandom i limunom istaknut je kao jedan od primera.

Recept uključuje upotrebu ekstrakta lavande prehrambenog kvaliteta i kombinaciju sa klasičnim sastojcima za tortu sa limunom i semenkama maka. Priprema se, prema navodima iz knjige, odvija u dve okrugle posude prečnika 23 cm, a koristi se i švajcarski krem od belanaca sa dodatkom lavande.

Među sastojcima za biskvit nalaze se šećer, korica limuna, jogurt od vanile, neutralno ulje, jaja, so, brašno, gustin, prašak za pecivo, soda bikarbona i semenke maka. Za pripremu kreme koristi se šećer, belanca, neslani puter, so i ekstrakt lavande, uz mogućnost dodavanja prehrambene boje.

Za dekoraciju se, prema preporuci autorke, mogu koristiti kandirana lavanda, sveže grančice lavande, kriške limuna, kandirani limun, cvetni listići ili šarene mrvice. Sunga navodi da je inspiraciju za ovaj recept pronašla tokom posete polju lavande u blizini Londona, ističući da upotreba lavande u kolačima evocira uspomene na taj doživljaj.

Recept je deo knjige u kojoj se nalaze i drugi vodiči i saveti za ljubitelje poslastica i okupljanja. Prema međunarodnim izveštajima, knjiga “Cake Picnic: Recipes for the Love of Cake & Friends” objavljena je u izdanju Chronicle Books, a ovaj recept je izabran kao primer kombinacije klasičnih i aromatičnih sastojaka. Dodatni detalji, uključujući precizna uputstva i mere, dostupni su u samoj knjizi.

Navedeni recept i uputstva su objavljeni u okviru promocije knjige, a dodatni komentari autorke odnose se na lična iskustva i preporuke za upotrebu lavande u poslastičarstvu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Predsednik SAD Donald Tramp uputio oštre pretnje Iranu nakon napada na ostrvo Harg

Američki predsednik najavio moguće uništenje iranske infrastrukture, u toku analiza situacije

Published

7 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Američki predsednik najavio moguće uništenje iranske infrastrukture, u toku analiza situacije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izdao je ozbiljno upozorenje iranskom režimu, saopštivši da je američka vojska izvela ograničen napad na ostrvo Harg i da bi u slučaju dalje eskalacije mogla uništiti ključnu infrastrukturu u Iranu. Prema zvaničnim navodima, Tramp je izjavio da su američke snage ciljale deo ostrva Harg, glavnog naftnog čvorišta Irana, naglašavajući da je ova meta odabrana sa jasnom strateškom namerom.

“Sinoć smo napali ostrvo Harg – uništili smo jedan deo”, izjavio je Tramp, dodajući da je naložio da se naftna infrastruktura ne dira, jer postoji mogućnost da SAD preuzmu kontrolu nad ostrvom. Predsednik je naglasio da bi u slučaju potrebe, američka vojska mogla u potpunosti preuzeti ostrvo Harg, bez mogućnosti iranskog otpora.

Tramp je dodatno istakao da SAD trenutno ne koriste punu vojnu moć, ali je upozorio da bi u slučaju dalje eskalacije mogli biti uništeni iranski mostovi, elektrane i postrojenja za desalinizaciju vode, što bi, prema njegovim rečima, dovelo do potpune paralize zemlje. “Najviši nivo su mostovi, njihove elektrane, gde proizvode struju. Ako budemo morali, uništićemo ih. Ne želim to da radim, ali ako budemo morali, uništićemo ih”, izjavio je Tramp.

U zvaničnoj izjavi predsednik SAD dodao je da američka vojska ima kapacitete da u jednom danu sruši svaki most u Iranu i da iranske vlasti ne bi mogle da pruže adekvatan odgovor. Tramp je naglasio da su ove pretnje reakcija na ponašanje iranskog režima, ocenjujući da je ono prešlo granice tolerancije. “Obično nisam takav, ali oni to zaista zaslužuju”, zaključio je predsednik SAD.

Zvanične službe nastavljaju da prate razvoj situacije, dok su iranski strateški objekti i naftna infrastruktura ostali netaknuti u ovom ograničenom napadu. Dalji koraci zavisiće od poteza iranske strane, a američka administracija je poručila da ostaje spremna na sve opcije.

Pročitaj još

Svet

NATO samit u Ankari potvrđuje novu strategiju bezbednosti saveznika

Strateška saradnja EU i NATO-a, ulaganja u odbranu i podrška Ukrajini definisali ključne pravce Alijanse

Published

7 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Strateška saradnja EU i NATO-a, ulaganja u odbranu i podrška Ukrajini definisali ključne pravce Alijanse

NATO samit održan u Ankari okupio je predstavnike 32 države koje čine polovinu svetske ekonomije i imaju značajan udeo u globalnoj vojnoj potrošnji. Prema izveštajima, evropski saveznici i Kanada zajedno su dostigli 4% od planiranih 5% ulaganja u odbranu, što je jedan od glavnih zaključaka samita. Alijansa je potvrdila posvećenost vojnim kapacitetima u domenu odvraćanja, nuklearnih sposobnosti i protivraketne odbrane, uz naglašenu saradnju sa Evropskom unijom u vojnoj industriji.

Standardizacija proizvodnje granata od 155 mm i inicijative za jedinstvenu tačku pristupa industriji trebalo bi da olakšaju transfer opreme među članicama. Poseban fokus stavljen je na inovacije i operativnu sposobnost, dok je 40 milijardi dolara izdvojeno za razvoj dronova i sisteme protivdronovske odbrane. Očekuje se da će ovakve mere doprineti stvaranju novih radnih mesta i jačanju industrijskog ekosistema u Evropi i Americi.

Jedan od centralnih zaključaka je i nastavak podrške Ukrajini, kroz dodatnih 70 milijardi dolara, kao i isticanje njene uloge u unapređenju odbrambenih sposobnosti Alijanse. Ukrajina je, prema zvaničnim izjavama, postala ključan faktor evropske i globalne bezbednosti, dok se iskustva iz rata, naročito u upotrebi dronova, prenose na zapadne saveznike.

Rusija je označena kao dugoročna bezbednosna pretnja, a na samitu je potvrđena strategija otpora hibridnim pretnjama i jačanja otpornosti na potencijalne provokacije. Takođe, istaknuta je potreba za obezbeđivanjem strateških sirovina, posebno u kontekstu odnosa sa Kinom, dok su pokrenuti novi projekti za jačanje lanaca snabdevanja.

Učesnici samita navode da NATO i EU nikada nisu bili jači i stabilniji, a najnovije odluke potvrđuju nastavak zajedničke strategije i vojne saradnje u nadolazećem periodu.

Pročitaj još

Svet

NATO usvojio deklaraciju na samitu u Ankari o jačanju kolektivne odbrane

Lideri članica potvrdili nepokolebljivu posvećenost članu pet, najavljeno povećanje ulaganja i podrške Ukrajini

Published

12 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Lideri članica potvrdili nepokolebljivu posvećenost članu pet, najavljeno povećanje ulaganja i podrške Ukrajini

Lideri država članica NATO-a okupili su se u Ankari gde je usvojena zajednička deklaracija, potvrđujući snažnu predanost kolektivnoj odbrani u okviru člana pet Vašingtonskog ugovora, saopšteno je nakon samita. Na sastanku je ponovo naglašeno da napad na jednu članicu znači napad na celu Alijansu, dok su jedinstvo i kolektivna snaga istaknuti kao temelj mira i bezbednosti za građane zemalja članica.

Tokom samita je istaknuto da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju po evroatlantsku stabilnost, zbog čega su evropske države i Kanada u poslednjih godinu dana povećale ulaganja u odbranu za više od 139 milijardi dolara. Najavljene su i nove nabavke u vrednosti većoj od 50 milijardi dolara, kao i proširenje proizvodnih kapaciteta i inovacija kroz saradnju sa namenskom industrijom. Saveznici su se obavezali i da uklone trgovinske barijere u sektoru odbrane kako bi se unapredila industrijska saradnja među članicama.

U usvojenoj deklaraciji naglašava se da evropski saveznici i Kanada, u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, preuzimaju sve veću odgovornost za kolektivnu bezbednost. Odvraćanje se oslanja na kombinaciju nuklearnih, konvencionalnih i protivraketnih sposobnosti, dodatno pojačanih svemirskim i sajber resursima. Posebna pažnja posvećena je ulaganjima u sisteme za precizne udare, integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu, bespilotne sisteme i obaveštajne kapacitete, kao i razvoju interoperabilnog borbenog klauda i veštačke inteligencije.

Pitanje Ukrajine označeno je kao jedan od ključnih prioriteta, s obzirom na to da njena borba doprinosi transatlantskoj bezbednosti. Saveznici su najavili da će ove godine obezbediti 70 milijardi evra za vojnu opremu, pomoć i obuku ukrajinskih snaga, uz dogovor da najmanje isti nivo podrške bude zadržan i naredne godine. Alijansa je pozdravila i odluku Evropske unije o višegodišnjem finansiranju Ukrajine kroz poseban zajam.

U deklaraciji je istaknuto i prilagođavanje Alijanse savremenim bezbednosnim izazovima, uključujući hibridne pretnje, terorizam i globalnu nestabilnost. Lideri su uputili jasnu poruku Iranu da ne sme doći u posed nuklearnog oružja i pozvali na poštovanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. Na kraju samita izražena je zahvalnost Turskoj na gostoprimstvu, dok su saveznici potvrdili punu posvećenost podršci Ukrajini i strateškoj prilagodbi globalnim izazovima.

Pročitaj još

U Trendu