Connect with us

Svet

Jermenija i Evropska unija potpisale zajedničku deklaraciju na samitu u Jerevanu

Lideri potvrdili evropske aspiracije Jermenije i dogovorili nova ulaganja i podršku reformama

Published

6 days ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Lideri potvrdili evropske aspiracije Jermenije i dogovorili nova ulaganja i podršku reformama

Lideri Jermenije i Evropske unije održali su danas prvi zvanični samit u Jerevanu, gde je potpisana zajednička deklaracija o jačanju saradnje i evropskoj perspektivi Jermenije. Samit je označen kao istorijski korak u odnosima dve strane, a u fokusu su bile evropske težnje Jermenije, ekonomska podrška i bezbednosna saradnja, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Na samitu je potvrđena strateška namera Jermenije da se približi Evropskoj uniji, uz podršku Brisela njenom suverenitetu i sprovođenju reformi. Evropska unija je zvanično primila k znanju usvajanje „Zakona o pokretanju procesa pristupanja Jermenije EU” iz marta 2025. godine, čime je potvrđena namera Jerevana za evrointegracije. “Budućnost Jermenije moraju odrediti njeni građani slobodno i demokratski”, navedeno je u zajedničkoj izjavi, uz napomenu da će EU podržati usklađivanje jermenskog zakonodavstva sa evropskim standardima.

Ekonomsku agendu obeležila je najava da će investicije EU kroz strategiju „Global Gateway” dostići iznos od 2,5 milijardi evra (oko 293,2 milijarde dinara), dok je aktuelni plan za otpornost i rast vredan 270 miliona evra (oko 31,7 milijardi dinara). Razmatraju se i novi oblici finansijske podrške Jermeniji nakon 2027. godine. Poseban naglasak stavljen je na regionalnu povezanost, uključujući podršku jermenskoj inicijativi „Raskrsnica mira” i napredak na projektu „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet” (TRIPP), kao i razmatranje uključivanja Jermenije u projekat podvodnog energetskog kabla ispod Crnog mora radi diverzifikacije energetskih izvora.

U oblasti bezbednosti, potpisani su sporazumi o jačanju odbrambene otpornosti Jermenije, a najavljeno je uspostavljanje nove Partnerske misije EU koja će pomagati u upravljanju krizama. Potvrđena su i dva bespovratna paketa pomoći u okviru Evropskog mirovnog instrumenta (EPF) u ukupnom iznosu od 30 miliona evra (oko 3,5 milijardi dinara), namenjena jačanju otpornosti i interoperabilnosti jermenskih oružanih snaga.

Samit je doneo i konkretne vesti za građane, među kojima je i napredak u dijalogu o liberalizaciji viznog režima, što bi u budućnosti moglo omogućiti jermenskim državljanima putovanje u EU bez viza. Jermenija je izrazila nameru da se pridruži zajedničkim poduhvatima EU u oblasti čipova i veštačke inteligencije, usklađujući se sa evropskim standardima. Obe strane su se obavezale na saradnju u sprečavanju zaobilaženja EU sankcija, naročito kada je reč o robi dvostruke namene i osetljivim tehnologijama.

Lideri su takođe pohvalili napore za postizanje mira između Jermenije i Azerbejdžana i pozvali na potpisivanje mirovnog sporazuma zasnovanog na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i na normalizaciju odnosa Jermenije i Turske. Samit u Jerevanu, održan neposredno nakon 8. samita Evropske političke zajednice, pozicionirao je Jermeniju kao ključnog partnera EU na Južnom Kavkazu i otvorio novu fazu političke i bezbednosne saradnje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Predsednica Evropske komisije govorila o zaštiti dece na evropskom samitu u Kopenhagenu

Fon der Lajen istakla rizike digitalnog sveta za decu i najavila mere protiv tehnoloških kompanija

Published

10 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Fon der Lajen istakla rizike digitalnog sveta za decu i najavila mere protiv tehnoloških kompanija

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je govor na evropskom samitu u Kopenhagenu, posvećenom veštačkoj inteligenciji i bezbednosti dece na internetu. U svom obraćanju istakla je značaj zaštite dece u digitalnom okruženju, ukazujući na rastuće rizike koje donose društvene mreže i tehnološki napredak.

Fon der Lajen je navela da digitalni svet donosi brojne mogućnosti za mlade, ali i ozbiljne opasnosti, posebno zbog poslovnih modela tehnoloških kompanija koje pažnju dece koriste za profit. Posebno je ukazala na posledice poput depresije, anksioznosti, samopovređivanja, zavisničkog ponašanja i drugih problema, naglašavajući da su deca posebno ranjiva na ovakve uticaje.

“Mnogi roditelji u Evropi zabrinuti su zbog izloženosti dece digitalnim sadržajima. Naša dužnost je da stvorimo digitalni prostor u kojem deca mogu da odrastaju slobodno i sigurno, zaštićena evropskim vrednostima”, izjavila je fon der Lajen.

Evropska komisija, prema njenim rečima, već je preduzela niz mera protiv velikih tehnoloških kompanija, uključujući pokretanje postupaka protiv platformi zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika i širenja štetnog sadržaja. Posebno su istaknute aktivnosti protiv TikToka zbog zavisničkog dizajna, kao i protiv drugih platformi koje ne sprovode starosna ograničenja ili omogućavaju širenje štetnog materijala.

Predsednica Evropske komisije naglasila je da su ovakvi potezi omogućeni zahvaljujući usvajanju Akta o digitalnim uslugama i Akta o digitalnim tržištima, koji daju jasna pravila i mogućnost kontrole nad tehnološkim platformama. Istakla je da Evropa ima moć da postavi standarde za zaštitu dece i da će nastaviti da insistira na odgovornosti kompanija koje posluju na njenom tržištu.

“Deca nisu roba i nijednoj tehnološkoj kompaniji ne sme biti dozvoljeno da ih tako tretira. Prava i zaštita dece moraju biti prioritet u svim digitalnim politikama”, zaključila je fon der Lajen.

Pročitaj još

Svet

Evropska unija, Ukrajina i Kanada najavile mere za povratak nezakonito deportovane ukrajinske dece

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Published

14 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Predstavnici Evropske unije, Ukrajine i Kanade održali su sastanak na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, kako bi koordinisali međunarodne napore za povratak dece koja su, prema zvaničnim podacima, nezakonito deportovana ili prisilno premeštena iz Ukrajine tokom rata. Sastanak je održan uz učešće oko 60 država i međunarodnih organizacija, a inicijativu je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom obraćanju o stanju Unije za 2025. godinu.

Prema zvaničnim podacima, više od 20.500 ukrajinske dece nezakonito je deportovano ili premešteno u Rusiju ili na privremeno okupirane teritorije Ukrajine od početka rata. Evropska unija, zajedno sa partnerima, potvrdila je posvećenost intenziviranju akcija za povratak svakog deteta i obezbeđivanju odgovornosti za počinjene zločine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da “desetine hiljada ukrajinske dece koju je Rusija odvela i dalje su odvojeni od svoje zemlje i svojih najmilijih. Nećemo mirovati dok svako od njih ne bude ponovo sa svojim porodicama. Sa 50 miliona evra pružamo konkretnu podršku našoj posvećenosti. Povratak svakog deteta mora biti deo bilo kog mirovnog sporazuma.”

Dogovoreni su konkretni koraci, uključujući jačanje mehanizama za pronalaženje, verifikaciju i praćenje dece, tehničku i finansijsku podršku ukrajinskim vlastima i organizacijama civilnog društva, proširenje diplomatskih napora i podršku procesima reintegracije dece kroz obrazovanje i zaštitu. Koalicija je najavila i jačanje istraga, kao i usvajanje dalje koordinisanih sankcija protiv odgovornih za nezakonite deportacije.

Evropska unija je najavila izdvajanje dodatnih 50 miliona evra za jačanje ukrajinskog sistema zaštite dece, pristupa pravdi i digitalizaciju procesa za zahteve za obeštećenje. Dokumentarni film koji prikazuje svedočenja preživele dece biće dostupan javnosti na audiovizuelnom portalu narednih mesec dana.

Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece osnovana je u Kijevu u februaru 2024. godine, pod kopredsedavanjem Ukrajine i Kanade, a Evropska unija je postala punopravni član u septembru 2025. godine. Koalicija sada okuplja 49 zemalja i međunarodnih organizacija kao centralnu platformu za koordinaciju diplomatskih, humanitarnih i pravnih napora.

Pročitaj još

Svet

Predstavnici Pentagona pred Kongresom zbog predloga budžeta u uslovima rata u Iranu

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Published

34 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Sekretar za odbranu Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, i načelnik Združenog generalštaba, general Dan Kejn, pojavili su se u utorak pred pododborima Predstavničkog doma i Senata zaduženim za nadzor nad budžetskim zahtevima Pentagona. Njihovo obraćanje dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa traži budžet za fiskalnu 2027. godinu u iznosu od 1,5 biliona dolara, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu, u kontekstu aktuelnog rata sa Iranom.

Hegset i Kejn učestvuju u uzastopnim saslušanjima pred pododborima za aproprijacije, gde izlažu detalje predloga budžeta i odgovaraju na pitanja članova Kongresa. Predloženi budžet za odbranu predstavlja polaznu tačku za dalje pregovore sa zakonodavcima o godišnjem finansiranju američkih vojnih aktivnosti.

Predsednik Tramp izjavio je u ponedeljak da je trenutni prekid vatre u Iranu „na aparatima za održavanje života”, nakon što je odbacio najnoviji mirovni predlog kao „potpuno neprihvatljiv”. Takođe je najavio nameru da suspenduje porez na gorivo, navodeći kao razlog rast cena goriva tokom sukoba.

Sa druge strane, demokratski senator Mark Keli iz Arizone, član senatskog pododbora za aproprijacije, kritikovao je predloženi iznos budžeta, ocenjujući ga kao „pretenciozan”. On je naglasio da je, od kada je postao član Senata pre pet i po godina, budžet za odbranu iznosio nešto više od 700 milijardi dolara, dok se sada traži dvostruko veći iznos. „To je skoro jednako ukupnim izdvajanjima za odbranu ostatka sveta“, naveo je Keli tokom gostovanja u političkom programu.

Predlog budžeta i dalje je predmet rasprave u Kongresu, a zvaničnici administracije odgovaraju na pitanja u vezi sa prioritetima, raspodelom sredstava i uticajem aktuelnog sukoba sa Iranom na američke vojne potrebe. Administracija predsednika Trampa suočava se sa kritikama zbog načina na koji vodi vojne i budžetske politike tokom trajanja sukoba.

Dalja razmatranja i eventualne izmene predloga budžeta očekuju se tokom narednih nedelja, dok kongresni odbori nastavljaju sa saslušanjima i konsultacijama o budućim izdvajanjima za odbranu.

Pročitaj još

U Trendu