Lideri potvrdili evropske aspiracije Jermenije i dogovorili nova ulaganja i podršku reformama

Lideri Jermenije i Evropske unije održali su danas prvi zvanični samit u Jerevanu, gde je potpisana zajednička deklaracija o jačanju saradnje i evropskoj perspektivi Jermenije. Samit je označen kao istorijski korak u odnosima dve strane, a u fokusu su bile evropske težnje Jermenije, ekonomska podrška i bezbednosna saradnja, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Na samitu je potvrđena strateška namera Jermenije da se približi Evropskoj uniji, uz podršku Brisela njenom suverenitetu i sprovođenju reformi. Evropska unija je zvanično primila k znanju usvajanje „Zakona o pokretanju procesa pristupanja Jermenije EU” iz marta 2025. godine, čime je potvrđena namera Jerevana za evrointegracije. “Budućnost Jermenije moraju odrediti njeni građani slobodno i demokratski”, navedeno je u zajedničkoj izjavi, uz napomenu da će EU podržati usklađivanje jermenskog zakonodavstva sa evropskim standardima.

Ekonomsku agendu obeležila je najava da će investicije EU kroz strategiju „Global Gateway” dostići iznos od 2,5 milijardi evra (oko 293,2 milijarde dinara), dok je aktuelni plan za otpornost i rast vredan 270 miliona evra (oko 31,7 milijardi dinara). Razmatraju se i novi oblici finansijske podrške Jermeniji nakon 2027. godine. Poseban naglasak stavljen je na regionalnu povezanost, uključujući podršku jermenskoj inicijativi „Raskrsnica mira” i napredak na projektu „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet” (TRIPP), kao i razmatranje uključivanja Jermenije u projekat podvodnog energetskog kabla ispod Crnog mora radi diverzifikacije energetskih izvora.

U oblasti bezbednosti, potpisani su sporazumi o jačanju odbrambene otpornosti Jermenije, a najavljeno je uspostavljanje nove Partnerske misije EU koja će pomagati u upravljanju krizama. Potvrđena su i dva bespovratna paketa pomoći u okviru Evropskog mirovnog instrumenta (EPF) u ukupnom iznosu od 30 miliona evra (oko 3,5 milijardi dinara), namenjena jačanju otpornosti i interoperabilnosti jermenskih oružanih snaga.

Samit je doneo i konkretne vesti za građane, među kojima je i napredak u dijalogu o liberalizaciji viznog režima, što bi u budućnosti moglo omogućiti jermenskim državljanima putovanje u EU bez viza. Jermenija je izrazila nameru da se pridruži zajedničkim poduhvatima EU u oblasti čipova i veštačke inteligencije, usklađujući se sa evropskim standardima. Obe strane su se obavezale na saradnju u sprečavanju zaobilaženja EU sankcija, naročito kada je reč o robi dvostruke namene i osetljivim tehnologijama.

Lideri su takođe pohvalili napore za postizanje mira između Jermenije i Azerbejdžana i pozvali na potpisivanje mirovnog sporazuma zasnovanog na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i na normalizaciju odnosa Jermenije i Turske. Samit u Jerevanu, održan neposredno nakon 8. samita Evropske političke zajednice, pozicionirao je Jermeniju kao ključnog partnera EU na Južnom Kavkazu i otvorio novu fazu političke i bezbednosne saradnje.

Američko ministarstvo odbrane angažovalo mornaricu i avijaciju, potvrđeno prisustvo po naređenju predsednika

Američko ministarstvo odbrane saopštilo je pokretanje operacije pod nazivom „Projekat sloboda“ sa ciljem obezbeđivanja slobodnog protoka trgovine kroz strateški važan Ormuski prolaz. Operacija je pokrenuta kao odgovor na, kako navode zvaničnici, iransku agresiju u toj oblasti.

Prema rečima generala Dena Kejna, predsedavajućeg Združenog generalštaba, američke vojne snage rasporedile su razarače sa vođenim projektilima i druge ratne brodove radi detekcije i neutralizacije pretnji, uključujući brze čamce i dronove-kamikaze. „Na površini, naši razarači i ratni brodovi uspešno detektuju i neutrališu iranske pretnje, uključujući brze čamce i dronove-kamikaze“, izjavio je general Kejn.

On je istakao da je u operaciji angažovano više od 100 lovaca i jurišnih letelica, sa i bez posade, koje pod komandom 82. vazdušnoprevozne divizije vrše neprekidno dežurstvo iznad zone pojačane bezbednosti.

Sekretar odbrane Hegset naveo je da je operacija pokrenuta po direktnom naređenju predsednika Trampa, uz jasnu instrukciju da se međunarodni trgovinski putevi moraju zaštititi pod okriljem „Projekta sloboda“. Zvaničnici su saopštili da operacija već daje rezultate na terenu i da američke snage nadziru i štite ključne vazdušne i pomorske pravce u regionu.

Svetska zdravstvena organizacija potvrdila evakuaciju, regionalne vlasti Kanarskih ostrva odbile dolazak broda zbog nedostatka informacija

Tri osobe za koje se sumnja da su zaražene hantavirusom evakuisane su sa kruzera MV Hondius i upućene u Holandiju na medicinsku negu, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u sredu. Prema navodima SZO, među evakuisanima su britanski, nemački i holandski državljanin, pri čemu je britanski državljanin član posade broda. Do evakuacije je došlo nakon što je, prema izveštajima, retka epidemija hantavirusa već dovela do tri smrtna slučaja.

Plan, koji su zajednički razmatrali španska vlada i SZO, predviđao je da brod pristane na Kanarskim ostrvima radi potpune istrage i inspekcije nakon evakuacije pacijenata. Međutim, predsednik regionalne vlade Kanarskih ostrva, Fernando Klavijo, odbacio je ovu mogućnost u sredu, navodeći da su lokalne institucije isključene iz donošenja odluka i da nije bilo dovoljno informacija za stanovništvo.

U izjavi na društvenim mrežama Klavijo je napisao: “Kanarska ostrva uvek postupaju odgovorno, ali ne mogu prihvatiti odluke koje su donete bez konsultacija sa lokalnim institucijama i bez dovoljne informisanosti stanovništva.” On je zatražio sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančezom kako bi se razjasnila situacija.

Prema izvorima bliskim regionalnim vlastima, let planiran za evakuaciju bolesnog lekara sa broda na Kanarska ostrva je otkazan. Ovu informaciju je prenela francuska novinska agencija, pozivajući se na izvore iz predsedništva Kanarskih ostrva.

Istovremeno, zvaničnici iz Južnoafričke Republike potvrdili su da je kod dve osobe, koje su prethodno boravile na kruzeru, identifikovan takozvani Andski soj hantavirusa. Ova potvrda dolazi u trenutku kada se kruzer MV Hondius nalazi u blizini obale Zelenortskih ostrva, u vodama kod grada Praja.

Na brodu se nalazi oko 150 putnika i članova posade. Prethodno je planirano da se svi putnici podvrgnu medicinskoj proceni i nadzoru na Kanarskim ostrvima, ali je ta mogućnost sada odbačena od strane lokalnih vlasti.

Slučaj privlači pažnju zbog retkosti izbijanja hantavirusa i složenosti međunarodne koordinacije u vanrednim zdravstvenim situacijama na moru. Zvaničnici nisu dali dodatne informacije o daljim koracima za brod i preostale putnike, dok međunarodne zdravstvene organizacije nastavljaju da prate situaciju.