Model eksternog CFO-a omogućava kvalitetnu finansijsku ekspertizu bez visokih fiksnih troškova, povećavajući profitabilnost i kontrolu rasta

Eksterni CFO postaje sve važniji model finansijskog liderstva za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Ovaj koncept, poznat i kao fractional CFO, omogućava kompanijama da dobiju stratešku finansijsku ekspertizu i podršku bez angažovanja direktora finansija na puno radno vreme. Kao rezultat, firme postižu veću fleksibilnost, smanjuju fiksne troškove i poboljšavaju kontrolu profitabilnosti.

Eksterni CFO u malim i srednjim preduzećima

Model eksternog CFO-a najčešće se primenjuje u malim i srednjim preduzećima. Ova preduzeća često nemaju resurse za zapošljavanje stalnog finansijskog direktora, ali im je potrebno kvalitetno finansijsko upravljanje. Uvođenjem eksternog CFO-a, vlasnici dobijaju objektivnu perspektivu stručnjaka koji nije opterećen svakodnevnom operativom. Međutim, i velike kompanije mogu angažovati eksternog CFO-a za posebne projekte, restrukturiranje ili razvoj novih modela finansijskog izveštavanja.

Rast kompanije i uloga finansijskog kontrolinga

Čim kompanija počne ozbiljnije da raste, računovodstveni podaci više nisu dovoljni za efikasno upravljanje biznisom. Pre svega, računovodstvo pokazuje šta se već dogodilo, dok je za donošenje poslovnih odluka ključno razumeti uzroke i predvideti buduće trendove. Zbog toga je potrebno uvoditi finansijski kontroling – sistem upravljačkih izveštaja, ključnih pokazatelja performansi (KPI-jeva) i budžeta. Na taj način, vlasnici mogu na vreme prepoznati odstupanja i reagovati preventivno.

Promene u donošenju odluka i greške u fazama rasta

Vlasnici domaćih malih i srednjih preduzeća danas češće donose odluke na osnovu podataka nego ranije. Ipak, i dalje značajan broj njih oslanja se na intuiciju i iskustvo. Taj trend se menja, naročito kod mlađih preduzetnika, koji su spremniji da konsultuju stručnjake pri donošenju ključnih odluka, kao što su investicije, rast ili pozicioniranje kompanije. Najčešća greška tokom brzog rasta je pretpostavka da postojeći modeli poslovanja mogu odgovoriti na nove izazove. Ako rast prodaje nije praćen razvojem finansijskih procesa i kontrola, kompanija može ući u fazu haosa. Privremena rešenja mogu ublažiti posledice, ali ne rešavaju uzroke problema.

Preventivna i interventna uloga eksternog CFO-a

Eksterni CFO ulazi u kompaniju i pre nastanka problema, ali i kada su izazovi već prisutni. Kada se stručnjak angažuje preventivno, lakše je postaviti sistem finansijskog kontrolinga i pripremiti firmu za sledeću fazu rasta. U slučajevima kada je haos već nastao, potrebno je više vremena za stabilizaciju i implementaciju promena. Mirjana Gilić, fractional CFO i osnivač BFS Company, ističe: „Važnije je doneti dobru odluku na vreme nego savršenu odluku prekasno. Vreme je jedan od ključnih faktora u biznisu i preduzetništvu.“

Kako izgleda saradnja sa eksternim CFO-om

Saradnja eksternog CFO-a sa vlasnikom kompanije počinje otvorenim razgovorom o strategiji i ciljevima. Sledi prikupljanje podataka i finansijska dijagnostika. Na osnovu toga definišu se prioriteti i plan rada. Model saradnje počiva na dijagnostici postojećeg stanja, prilagođavanju finansijskog izveštavanja, izgradnji sistema kontrolinga i razvoju procesa za održivi rast. Zbog toga, eksterni CFO postaje ključni partner u razvoju domaćih preduzeća, obezbeđujući balans između troškova i vrhunske ekspertize.

Više od 450 proizvođača pogođeno obustavom otkupa, Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede rade na hitnom obezbeđivanju plasmana

Loznička mlekara obustavila je otkup mleka od više od 450 proizvođača na teritoriji grada. Ključni problem „otkup mleka u Loznici“ ugrozio je 135 proizvođača direktno u Loznici, dok je ukupno pogođeno više od 450 farmi, navela je Gradska uprava Loznice u zvaničnom saopštenju. Nadležni organi ističu da su Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede odmah započeli zajedničke aktivnosti sa ciljem očuvanja kontinuiteta otkupa i zaštite domaćih proizvođača.

Otkup mleka u Loznici: prelazak na druge otkupljivače

Prema informacijama iz lokalne samouprave, nakon pravovremenih obaveštenja Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, održani su hitni sastanci sa proizvođačima, ali i sa drugim potencijalnim otkupljivačima. Kao rezultat tih razgovora, Šabačka mlekara i Mlekara Ub preuzele su otkup za polovinu proizvođača sa teritorije Loznice. To je omogućilo nastavak isporuke mleka za značajan deo pogođenih farmi. Međutim, za preostale proizvođače, plasman mleka još nije u potpunosti rešen. Gradska uprava napominje da se intenzivno radi na pronalaženju rešenja kako bi se svim proizvođačima što pre obezbedio siguran otkup i nastavak proizvodnje.

Pravna ograničenja i nastavak pregovora

U vezi sa potraživanjima proizvođača koji su već isporučili mleko na osnovu ugovora, Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede podsećaju da nemaju zakonsku nadležnost da odlučuju o obligacionim odnosima između privatnih kompanija i proizvođača. Ipak, obe institucije naglašavaju da će nastaviti neposrednu komunikaciju sa svim akterima, uključujući proizvođače, otkupljivače i druge nadležne organe. Cilj je da se u najkraćem mogućem roku obezbedi održivo rešenje koje garantuje sigurnost celokupnoj mlečnoj industriji Loznice.

Širi značaj za mlečnu industriju i lokalnu ekonomiju

Obustava otkupa mleka u Loznici ima šire posledice na lokalnu ekonomiju i mlečarsku industriju Srbije. Otkup mleka čini osnovu za stabilnost prihoda poljoprivrednih gazdinstava i sigurnost proizvodnog lanca. U ovakvim situacijama, alternativa kroz druge otkupljivače i podrška institucija od ključnog su značaja za očuvanje sektora. Na kraju, koordinisano delovanje lokalne samouprave i ministarstva ostaje presudno za očuvanje tržišta mleka i egzistenciju proizvođača u ovom regionu.

Besplatan digitalni pristup i medijska edukacija povećali udeo čitanja novina među mladima sa 19 na više od 40 odsto

Eksperiment u Francuskoj pokazao je da mladi mogu zameniti društvene mreže novinama kada dobiju besplatan pristup kvalitetnim vestima. Tokom školske 2024/25. godine, u 243 srednje škole i 379 odeljenja učestvovalo je gotovo 9.600 učenika, koji su nasumično podeljeni u četiri grupe. Jedna grupa je dobila besplatan digitalni pristup listu „Le Monde“, druga je imala medijsku pismenost kroz obučene nastavnike, treća je kombinovala oba pristupa, dok je četvrta služila kao kontrolna grupa bez dodatnih resursa.

Čitanje novina među mladima poraslo sa 19 na preko 40 odsto

Na početku eksperimenta, 81% učenika koristilo je društvene mreže kao glavni izvor informacija. Televiziju je biralo 65%, dok je samo 19% čitalo vesti onlajn ili u štampanom obliku. Nakon što su dobili digitalni pristup i edukaciju, 70,3% učenika aktiviralo je pretplatu na „Le Monde“. Od tog broja, čak 87,7% počelo je redovno da prati vesti iz tog izvora, što je značajno povećanje u odnosu na prethodni način informisanja. S druge strane, udeo učenika koji navode novine kao glavni izvor informacija porastao je sa 19 na više od 40 odsto. Istovremeno, verovatnoća da će društvene mreže biti među pet glavnih izvora informacija smanjena je za pet do osam procentnih poena. Efekat je bio trajan, jer su mladi nastavili da čitaju novine i godinu dana nakon eksperimenta.

Besplatan pristup smanjuje informativni jaz i jača znanje o ekonomiji

Posebno snažan efekat zabeležen je među učenicima iz sredina sa nižim socioekonomskim statusom. Kod njih je znanje o aktuelnim događajima, politici i ekonomiji poraslo za 0,20 standardnih devijacija kada su imali samo besplatan pristup novinama. U grupi koja je imala i pristup i medijsku edukaciju, rast je dostigao 0,31 standardnu devijaciju. Zbog toga se informativni jaz između učenika iz različitih socijalnih grupa smanjio za 45 do 70 odsto. Učenici koji su koristili digitalni pristup novinama i prošli edukaciju bili su uspešniji u prepoznavanju i navođenju izvora informacija. Taj efekat ostao je prisutan i godinu dana kasnije.

Uticaj na ekonomsku pismenost i pristup vestima

Prema autorima istraživanja, mladi žele da budu informisani, ali često nemaju pristup kvalitetnim medijskim sadržajima. Eksperiment pokazuje da besplatan pristup može dugoročno povećati potrošnju informacija i podstaći interesovanje za političke i ekonomske teme, čak i kod generacija koje su navikle na brze, digitalne formate. Kada se besplatni pristup kombinuje sa medijskom edukacijom, efekti su još izraženiji i doprinose smanjenju društvenih nejednakosti. Ovi nalazi ukazuju na značaj ulaganja u dostupnost kvalitetnih izvora vesti i medijsku pismenost mladih.