Srpski kulinarski brend obeležava pola veka tradicije, inovacija i podrške domaćim potrošačima uz kontinuirani rast proizvodnje

C brend obeležava 50 godina prisustva na tržištu Srbije i regiona, uz više od 10 miliona kilograma proizvedenog Začina C u poslednjih deset godina. Ovaj jubilej potvrđuje vodeću ulogu u kategoriji prehrambenih proizvoda i snažan uticaj na navike potrošača. Pod sloganom „50 godina za istim stolom“, kompanija slavi kontinuitet i inovacije koje su obeležile njen razvoj.

Uloga Začina C i rast proizvodnje

Centralno mesto u portfoliju brenda zauzima Začin C, proizvod koji je stekao status „Miljenika potrošača“ i ostao nezamenjiv u domaćim kuhinjama. Tokom poslednje decenije, proizvedeno je više od 10 miliona kilograma ovog začina, što odražava visok stepen poverenja i konstantnu potražnju. Osim toga, asortiman C brenda proširen je supama, senfom, renom i novim proizvodima kao što je C Air Fryer linija.

Tradicija i inovacije u poslovanju

Prepoznatljive metalne kutije, reklame i slogan „Sve u svemu, Začin C“, čiji je autor Vojislav Žanetić, ostali su deo kolektivnog sećanja potrošača. Slogan je nastao kao improvizacija, ali je postao jedna od najpoznatijih poruka u prehrambenoj industriji. Uporedo sa tim, C brend je pratio promene u kulinarskim navikama, integrisao digitalne recepte i omogućio korisnicima novi pristup tradicionalnim jelima.

Ekološka odgovornost i podrška zajednici

Od 2012. godine, C brend posluje u okviru Nestlé kompanije, uz brojne inovacije i unapređenja procesa. Fabrika u Surčinu ostvarila je cilj „Zero Waste to Landfill“, što znači da se otpad iz proizvodnje više ne odlaže na deponije. Takođe, šargarepa, peršun i paškanat za Začin C nabavljaju se iz lanaca snabdevanja sa praksama regenerativne poljoprivrede, što doprinosi očuvanju zemljišta i održivosti resursa. Ovakav pristup omogućava brendu da konstantno unapređuje kvalitet proizvoda i doprinosi zajednici donacijama u saradnji sa bankama hrane i drugim organizacijama.

Izjave rukovodstva i pogled u budućnost

„Već 50 godina C brend prati generacije potrošača kroz svakodnevne obroke, porodična okupljanja i male trenutke koji se pamte. Od prepoznatljivog Začina C, supa, senfa i rena do najnovijeg C Air Fryer asortimana, naš cilj je oduvek bio isti – da budemo deo ukusnih obroka i trenutaka koji okupljaju ljude za stolom. Upravo na toj ravnoteži tradicije i inovacija gradimo budućnost C brenda“, izjavila je Renata Matusinović, generalna direktorka kategorije hrane za tržište Južne i Istočne Evrope u kompaniji Nestlé. Kao rezultat dosadašnjih aktivnosti, C brend nastavlja razvoj novih proizvoda i održivih praksi, čime jača svoju poziciju na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji i regionu.

Niska otkupna cena vune i visoki troškovi šišanja dovode ovčare do gubitaka, tržišna rešenja izostaju

Ovčarstvo u Srbiji suočava se sa ozbiljnim ekonomskim izazovima zbog disbalansa između troškova i prihoda. Cena šišanja jedne ovce iznosi od 400 do 450 dinara, dok je otkupna cena vune svega 35 dinara po kilogramu. Zbog toga, mnogi ovčari posluju s gubitkom i vuna često završava na deponijama ili u prirodi, ukazuju stručnjaci.

Visoki troškovi i niska otkupna cena vune

Uzgajivači ovaca u Srbiji navode da šišanje ovce može da košta i do 450 dinara, dok se za prodatu vunu dobije samo 35 dinara po kilogramu. Zbog toga, proizvodnja vune više nije isplativa, a deo stočara odustaje od njenog prikupljanja. Miloš Janković, stručnjak za ovčarstvo, ističe da nema organizovanog otkupa vune na domaćem tržištu. On naglašava da je u prošlosti postojala mogućnost izvoza vune, ali je ta prilika kratko trajala i sada otkupa praktično nema. Kao rezultat toga, vuna se uglavnom baca, što stvara i ekološke probleme.

Tržišna rešenja i preporuke za ovčare

Janković savetuje uzgajivačima da se okrenu finalnim proizvodima, kao što su meso, mleko ili sir, jer je plasman vune postao ekonomski neodrživ. Njegovo domaćinstvo iz Donje Sabante kod Kragujevca preusmerilo se na preradu mesa i proizvodnju ovčijih proizvoda. On ističe da u drugim evropskim zemljama, poput Engleske i skandinavskih država, vuna nalazi primenu u tekstilnoj i građevinskoj industriji, dok se kod nas uvoze proizvodi koji bi mogli biti napravljeni od domaće vune.

Ekološke i demografske posledice

Osim ekonomske štete, odlaganje vune u prirodi dodatno ugrožava životnu sredinu. Pored toga, Janković skreće pažnju na smanjenje broja stanovnika na selima, što dodatno otežava održivost ovčarstva. On zaključuje da je jedini način opstanka za ovčare ulaganje u krajnje proizvode i njihova direktna prodaja, jer otkup vune, u trenutnim uslovima, ne donosi nikakvu zaradu.

Primeri iz inostranstva i tržišna perspektiva

Uporedo sa situacijom u Srbiji, evropske zemlje uspešno koriste vunu u različitim industrijama. U Engleskoj se vuna koristi kao đubrivo i građevinski materijal, dok u Skandinaviji postoji bogata tradicija obrade vune i uključivanje mladih u ovčarsku proizvodnju. S druge strane, u Srbiji nema organizovanog tržišta ni podrške za inovativne načine upotrebe vune, što ovčarima dodatno otežava opstanak. Ovakva tržišna situacija zahteva sistemska rešenja kako bi se smanjili gubici i povećala održivost ovčarstva.

Dizel u Crnoj Gori poskupeo za tri centa po litru, dok su cene benzina ostale stabilne; nove cene važe do 21. septembra

Crna Gora je od ponoći povećala cene goriva, a dizel sada košta 1,90 evra po litru, što je povećanje od tri centa. Ova promena cene goriva u Crnoj Gori odnosi se na period do 21. septembra, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore. Cena benzina ostala je nepromenjena, pa eurosuper 98 i dalje iznosi 1,76 evra, dok eurosuper 95 košta 1,72 evra po litru.

Lož ulje je takođe poskupelo, sada iznosi 1,98 evra po litru, što je povećanje od četiri centa. Kao rezultat, potrošači u Crnoj Gori suočavaju se sa rastućim troškovima za najčešće korišćena goriva. Iako je cena dizela porasla, benzin je zadržao prethodnu cenu.

Poređenje cena goriva u regionu

Uporedo sa tim, Hrvatska je takođe izmenila cene goriva. Tamo je benzin sada 1,73 evra po litru, što je povećanje od šest centi. Cena dizela porasla je za isti iznos i sada iznosi 1,85 evra. Plavi dizel za poljoprivredu košta 1,40 evra po litru, dok je tečni gas za rezervoare 1,38 evra. Gas u bocama dostiže cenu od 1,95 evra po kilogramu. U Srbija, poslednje promene cene goriva nisu zabeležene. Benzin BMB95 ostao je na 1,75 evra (205 dinara), dok je evrodizel zadržao cenu od 1,99 evra (234 dinara).

Pored toga, promene cena goriva u regionu reflektuju nestabilnost na tržištu energenata. Cena nafte na svetskim berzama i dalje utiče na krajnje potrošače u ovim zemljama. Iako su cene u Crnoj Gori i Hrvatskoj porasle, u Srbiji je napravljena kratka pauza u promeni cenovnika.

Faktori poskupljenja i uticaj na potrošače

Poskupljenje dizela u Crnoj Gori za tri centa po litru rezultat je aktuelnih kretanja na međunarodnom tržištu nafte. Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore donelo je odluku o novim cenama, koje će važiti do 21. septembra. Na ovaj način, država je reagovala na rastuće nabavne cene sirovina.

Ovakve promene utiču na troškove prevoza i logistike, što posledično može povećati cene proizvoda i usluga za potrošače. S druge strane, stabilne cene benzina daju određenu predvidivost onima koji koriste vozila na benzin. Poređenjem sa Hrvatskom i Srbijom, vidi se da su regionalna kretanja cena goriva usko povezana sa svetskim trendovima.

Prema saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, potrošači mogu očekivati nove korekcije nakon 21. septembra, u zavisnosti od daljih promena na tržištu.