Analitičar Milan Krajnc ističe da ekonomski i energetski pritisci menjaju strategiju Evropske unije

Evropa se u aktuelnoj situaciji nalazi pred izazovom očuvanja identiteta dok balansira između političkih principa i ekonomskih interesa, navodi psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja Milan Krajnc u autorskom tekstu. Nakon početka sukoba u Ukrajini, evropski odgovor bio je jasan – podrška Ukrajini, uvođenje sankcija Rusiji i oslanjanje na Sjedinjene Američke Države, što je predstavljalo psihološku reakciju na pretnju i težnju ka stabilnosti sistema.

Međutim, kako vreme prolazi, Evropa se suočava sa rastućim ekonomskim pritiscima i pitanjem energetske zavisnosti, što dovodi do promene dinamike i prilagođavanja realnosti. Prema Krajncu, evropski politički okvir ostaje jasan, ali interesi zahtevaju veću fleksibilnost, što je mehanizam preživljavanja svakog sistema pod pritiskom.

“Ono što danas vidimo nije promena principa, već promena intenziteta. Najveći izazov je da, ukoliko se sistem previše prilagođava, postoji rizik od gubitka identiteta. Ako prilagođavanje izostane, ugrožava se stabilnost”, smatra Krajnc. On ističe da Evropa menja način prilagođavanja, a najveći rizik ne leži u izboru saveznika, već u mogućem gubitku identiteta.

Evropa, prema rečima autora, balansira između sigurnosti i autonomije, globalne politike i unutrašnje realnosti, uz otvoreno pitanje koliko može da ostane dosledna sebi u ovakvim okolnostima.

Lideri potvrdili evropske aspiracije Jermenije i dogovorili nova ulaganja i podršku reformama

Lideri Jermenije i Evropske unije održali su danas prvi zvanični samit u Jerevanu, gde je potpisana zajednička deklaracija o jačanju saradnje i evropskoj perspektivi Jermenije. Samit je označen kao istorijski korak u odnosima dve strane, a u fokusu su bile evropske težnje Jermenije, ekonomska podrška i bezbednosna saradnja, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Na samitu je potvrđena strateška namera Jermenije da se približi Evropskoj uniji, uz podršku Brisela njenom suverenitetu i sprovođenju reformi. Evropska unija je zvanično primila k znanju usvajanje „Zakona o pokretanju procesa pristupanja Jermenije EU” iz marta 2025. godine, čime je potvrđena namera Jerevana za evrointegracije. “Budućnost Jermenije moraju odrediti njeni građani slobodno i demokratski”, navedeno je u zajedničkoj izjavi, uz napomenu da će EU podržati usklađivanje jermenskog zakonodavstva sa evropskim standardima.

Ekonomsku agendu obeležila je najava da će investicije EU kroz strategiju „Global Gateway” dostići iznos od 2,5 milijardi evra (oko 293,2 milijarde dinara), dok je aktuelni plan za otpornost i rast vredan 270 miliona evra (oko 31,7 milijardi dinara). Razmatraju se i novi oblici finansijske podrške Jermeniji nakon 2027. godine. Poseban naglasak stavljen je na regionalnu povezanost, uključujući podršku jermenskoj inicijativi „Raskrsnica mira” i napredak na projektu „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet” (TRIPP), kao i razmatranje uključivanja Jermenije u projekat podvodnog energetskog kabla ispod Crnog mora radi diverzifikacije energetskih izvora.

U oblasti bezbednosti, potpisani su sporazumi o jačanju odbrambene otpornosti Jermenije, a najavljeno je uspostavljanje nove Partnerske misije EU koja će pomagati u upravljanju krizama. Potvrđena su i dva bespovratna paketa pomoći u okviru Evropskog mirovnog instrumenta (EPF) u ukupnom iznosu od 30 miliona evra (oko 3,5 milijardi dinara), namenjena jačanju otpornosti i interoperabilnosti jermenskih oružanih snaga.

Samit je doneo i konkretne vesti za građane, među kojima je i napredak u dijalogu o liberalizaciji viznog režima, što bi u budućnosti moglo omogućiti jermenskim državljanima putovanje u EU bez viza. Jermenija je izrazila nameru da se pridruži zajedničkim poduhvatima EU u oblasti čipova i veštačke inteligencije, usklađujući se sa evropskim standardima. Obe strane su se obavezale na saradnju u sprečavanju zaobilaženja EU sankcija, naročito kada je reč o robi dvostruke namene i osetljivim tehnologijama.

Lideri su takođe pohvalili napore za postizanje mira između Jermenije i Azerbejdžana i pozvali na potpisivanje mirovnog sporazuma zasnovanog na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i na normalizaciju odnosa Jermenije i Turske. Samit u Jerevanu, održan neposredno nakon 8. samita Evropske političke zajednice, pozicionirao je Jermeniju kao ključnog partnera EU na Južnom Kavkazu i otvorio novu fazu političke i bezbednosne saradnje.

Bivši američki predsednik izjavio da ukrajinske snage pokazuju veću efikasnost i izdržljivost od evropskih partnera

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp istakao je tokom javnog obraćanja da ukrajinska vojska pokazuje izuzetnu otpornost i borbenost, ocenjujući njene sposobnosti kao nadmoćne u odnosu na snage evropskih saveznika iz NATO alijanse. Tramp je naveo da su ukrajinske snage demonstrirale visok stepen veštine na ratištu, bez obzira na kvalitet opreme kojom raspolažu.

„Oni se bore. Bez obzira na to da li je oprema kojom raspolažu odlična ili nešto manje od toga, oni su sposobni da se bore. Bolji su od bilo kog našeg NATO saveznika“, izjavio je Tramp. On je dodao da su ukrajinske trupe uspešno zadržale prodore ruskih snaga tokom dužeg perioda, naglašavajući: „Oni su bolji od bilo koga u Evropi u ovoj borbi.“

Govoreći o odnosu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, Tramp je istakao da gaji simpatije prema ukrajinskom lideru, ali je pomenuo i jedan raniji susret u Beloj kući koji je, prema njegovim rečima, imao „agresivan momenat“ sa Zelenskijeve strane. Tramp nije precizirao na koji incident misli, ali je potvrdio da generalno imaju korektan odnos.

Analitičari ocenjuju da Trampove izjave predstavljaju značajno priznanje ukrajinskoj vojsci, posebno imajući u vidu njegovu raniju kritiku nivoa vojnih davanja ostalih članica NATO pakta. Naglašavajući da se Ukrajinci „bore bolje od bilo koga u Evropi“, Tramp je ukazao na potrebu da evropske države preispitaju sopstvene odbrambene kapacitete i doprinos kolektivnoj bezbednosti.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se na međunarodnom nivou vodi rasprava o nastavku vojne pomoći Kijevu i potencijalnim mirovnim pregovorima.