U julu izdato 2.751 građevinska dozvola, prednjači Beogradska oblast sa 35,5% vrednosti novogradnje

Građevinski sektor u Srbiji nastavlja trend rasta, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnim podacima, u julu 2026. godine izdato je 2.751 građevinska dozvola. To predstavlja povećanje od 8,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji. Ovaj rast građevinskih dozvola u julu potvrđuje jačanje investicione aktivnosti, naročito u većim urbanim sredinama.

Povećanje dozvola i struktura novih projekata

Od ukupnog broja izdatih dozvola, čak 83,6 odsto odnosi se na zgrade, dok preostalih 16,4 odsto čine ostale građevine. Kada se posmatraju samo zgrade, 82,0 odsto dozvola izdato je za stambene objekte, dok je 18,0 odsto dozvola dodeljeno za nestambene zgrade. S druge strane, u segmentu ostalih građevina, najveći deo obuhvata cevovode, komunikacione i električne vodove, sa udelom od 73,6 odsto. Kao rezultat takve strukture, jasno je da stambena izgradnja i infrastruktura imaju dominantnu ulogu u građevinskoj aktivnosti.

Detalji o stanogradnji i regionalnoj raspodeli

Na osnovu izdatih dozvola u julu 2026, prijavljena je izgradnja 4.292 stana. Prosečna površina stanova iznosi 71,0 kvadratni metar. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 10,0 odsto stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, pri čemu je prosečna površina ovih stanova 136,0 kvadratnih metara. Većina stanova, tačnije 88,7 odsto, biće izgrađena u zgradama sa tri i više stanova, a prosečna površina stanova u ovim objektima iznosiće 62,8 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova na novogradnji u julu dostigla je 85,3 odsto ukupno predviđene vrednosti građevinskih radova.

Regionalni lideri i značaj za sektor

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, gde se realizuje 35,5 odsto ukupne vrednosti novogradnje. Zlatiborska oblast sledi sa 15,3 odsto, dok su Pirotska oblast, Sremska oblast i Južnobačka oblast ostvarile učešća od 7,1, 5,7 i 5,6 odsto. Preostale oblasti beleže učešće do 4,1 odsto. Ovakva raspodela potvrđuje koncentraciju građevinske aktivnosti u razvijenijim regionima, naročito u glavnom gradu i njegovoj okolini. Povećanje broja izdatih dozvola signalizira i jačanje investicione klime, što može pozitivno uticati na prateće sektore i zaposlenost.

Uticaj rasta građevinskih dozvola na tržište

Rast građevinskih dozvola u julu 2026. godine ukazuje na stabilan razvoj sektora i nastavak povoljnog investicionog ciklusa. Značaj građevinskog sektora za privredu Srbije ogleda se u multiplikativnom efektu na druge industrije, kao što su proizvodnja građevinskog materijala i usluge vezane za projektovanje. Očekuje se da će ovakav trend doprineti povećanju ukupne zaposlenosti i podstaći rast bruto domaćeg proizvoda u narednim kvartalima. Prema zaključku Republičkog zavoda za statistiku, kretanja u građevinskom sektoru ostaju jedan od ključnih pokazatelja ekonomske dinamike Srbije.

Model eksternog CFO-a omogućava kvalitetnu finansijsku ekspertizu bez visokih fiksnih troškova, povećavajući profitabilnost i kontrolu rasta

Eksterni CFO postaje sve važniji model finansijskog liderstva za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Ovaj koncept, poznat i kao fractional CFO, omogućava kompanijama da dobiju stratešku finansijsku ekspertizu i podršku bez angažovanja direktora finansija na puno radno vreme. Kao rezultat, firme postižu veću fleksibilnost, smanjuju fiksne troškove i poboljšavaju kontrolu profitabilnosti.

Eksterni CFO u malim i srednjim preduzećima

Model eksternog CFO-a najčešće se primenjuje u malim i srednjim preduzećima. Ova preduzeća često nemaju resurse za zapošljavanje stalnog finansijskog direktora, ali im je potrebno kvalitetno finansijsko upravljanje. Uvođenjem eksternog CFO-a, vlasnici dobijaju objektivnu perspektivu stručnjaka koji nije opterećen svakodnevnom operativom. Međutim, i velike kompanije mogu angažovati eksternog CFO-a za posebne projekte, restrukturiranje ili razvoj novih modela finansijskog izveštavanja.

Rast kompanije i uloga finansijskog kontrolinga

Čim kompanija počne ozbiljnije da raste, računovodstveni podaci više nisu dovoljni za efikasno upravljanje biznisom. Pre svega, računovodstvo pokazuje šta se već dogodilo, dok je za donošenje poslovnih odluka ključno razumeti uzroke i predvideti buduće trendove. Zbog toga je potrebno uvoditi finansijski kontroling – sistem upravljačkih izveštaja, ključnih pokazatelja performansi (KPI-jeva) i budžeta. Na taj način, vlasnici mogu na vreme prepoznati odstupanja i reagovati preventivno.

Promene u donošenju odluka i greške u fazama rasta

Vlasnici domaćih malih i srednjih preduzeća danas češće donose odluke na osnovu podataka nego ranije. Ipak, i dalje značajan broj njih oslanja se na intuiciju i iskustvo. Taj trend se menja, naročito kod mlađih preduzetnika, koji su spremniji da konsultuju stručnjake pri donošenju ključnih odluka, kao što su investicije, rast ili pozicioniranje kompanije. Najčešća greška tokom brzog rasta je pretpostavka da postojeći modeli poslovanja mogu odgovoriti na nove izazove. Ako rast prodaje nije praćen razvojem finansijskih procesa i kontrola, kompanija može ući u fazu haosa. Privremena rešenja mogu ublažiti posledice, ali ne rešavaju uzroke problema.

Preventivna i interventna uloga eksternog CFO-a

Eksterni CFO ulazi u kompaniju i pre nastanka problema, ali i kada su izazovi već prisutni. Kada se stručnjak angažuje preventivno, lakše je postaviti sistem finansijskog kontrolinga i pripremiti firmu za sledeću fazu rasta. U slučajevima kada je haos već nastao, potrebno je više vremena za stabilizaciju i implementaciju promena. Mirjana Gilić, fractional CFO i osnivač BFS Company, ističe: „Važnije je doneti dobru odluku na vreme nego savršenu odluku prekasno. Vreme je jedan od ključnih faktora u biznisu i preduzetništvu.“

Kako izgleda saradnja sa eksternim CFO-om

Saradnja eksternog CFO-a sa vlasnikom kompanije počinje otvorenim razgovorom o strategiji i ciljevima. Sledi prikupljanje podataka i finansijska dijagnostika. Na osnovu toga definišu se prioriteti i plan rada. Model saradnje počiva na dijagnostici postojećeg stanja, prilagođavanju finansijskog izveštavanja, izgradnji sistema kontrolinga i razvoju procesa za održivi rast. Zbog toga, eksterni CFO postaje ključni partner u razvoju domaćih preduzeća, obezbeđujući balans između troškova i vrhunske ekspertize.

Više od 450 proizvođača pogođeno obustavom otkupa, Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede rade na hitnom obezbeđivanju plasmana

Loznička mlekara obustavila je otkup mleka od više od 450 proizvođača na teritoriji grada. Ključni problem „otkup mleka u Loznici“ ugrozio je 135 proizvođača direktno u Loznici, dok je ukupno pogođeno više od 450 farmi, navela je Gradska uprava Loznice u zvaničnom saopštenju. Nadležni organi ističu da su Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede odmah započeli zajedničke aktivnosti sa ciljem očuvanja kontinuiteta otkupa i zaštite domaćih proizvođača.

Otkup mleka u Loznici: prelazak na druge otkupljivače

Prema informacijama iz lokalne samouprave, nakon pravovremenih obaveštenja Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, održani su hitni sastanci sa proizvođačima, ali i sa drugim potencijalnim otkupljivačima. Kao rezultat tih razgovora, Šabačka mlekara i Mlekara Ub preuzele su otkup za polovinu proizvođača sa teritorije Loznice. To je omogućilo nastavak isporuke mleka za značajan deo pogođenih farmi. Međutim, za preostale proizvođače, plasman mleka još nije u potpunosti rešen. Gradska uprava napominje da se intenzivno radi na pronalaženju rešenja kako bi se svim proizvođačima što pre obezbedio siguran otkup i nastavak proizvodnje.

Pravna ograničenja i nastavak pregovora

U vezi sa potraživanjima proizvođača koji su već isporučili mleko na osnovu ugovora, Grad Loznica i Ministarstvo poljoprivrede podsećaju da nemaju zakonsku nadležnost da odlučuju o obligacionim odnosima između privatnih kompanija i proizvođača. Ipak, obe institucije naglašavaju da će nastaviti neposrednu komunikaciju sa svim akterima, uključujući proizvođače, otkupljivače i druge nadležne organe. Cilj je da se u najkraćem mogućem roku obezbedi održivo rešenje koje garantuje sigurnost celokupnoj mlečnoj industriji Loznice.

Širi značaj za mlečnu industriju i lokalnu ekonomiju

Obustava otkupa mleka u Loznici ima šire posledice na lokalnu ekonomiju i mlečarsku industriju Srbije. Otkup mleka čini osnovu za stabilnost prihoda poljoprivrednih gazdinstava i sigurnost proizvodnog lanca. U ovakvim situacijama, alternativa kroz druge otkupljivače i podrška institucija od ključnog su značaja za očuvanje sektora. Na kraju, koordinisano delovanje lokalne samouprave i ministarstva ostaje presudno za očuvanje tržišta mleka i egzistenciju proizvođača u ovom regionu.