Sud u Astani postupio po međunarodnoj arbitražnoj odluci, postupak deo šireg otklona Kazahstana od ekonomske zavisnosti od Rusije

Sud u Astani doneo je presudu kojom se omogućava prinudna naplata duga od 1,4 milijarde dolara (oko 1,28 milijardi evra) od ruske kompanije Gazprom u korist ukrajinskog Naftogaza, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima. Odluka je rezultat međunarodne arbitražne presude i predstavlja prvi slučaj u kojem je sud jedne države centralne Azije dozvolio izvršenje protiv ruske državne kompanije na svojoj teritoriji.

Prema dostupnim informacijama, ovaj pravni postupak usledio je nakon što je arbitražni tribunal u junu 2025. godine stao na stranu Naftogaza u sporu oko neplaćenih naknada za tranzit gasa, koje su nastale posle početka ruske invazije na Ukrajinu. Ruski pokušaji žalbe pred Vrhovnim sudom Švajcarske odbijeni su u martu 2026. godine, čime je odluka postala pravosnažna. Nakon toga, Naftogaz je pokrenuo postupak naplate u Kazahstanu, gde Gazprom poseduje imovinu.

Kazahstanski sud je naveo da se međunarodne arbitražne presude moraju poštovati, čak i kada su usmerene protiv ruskih državnih kompanija. “Odluka suda doneta je u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama Republike Kazahstan”, saopštili su iz suda u Astani.

Ovaj slučaj deo je šire strategije Kazahstana da smanji energetsku i ekonomsku zavisnost od Rusije. Država je najavila nameru da do 2027. godine potpuno obustavi uvoz električne energije iz Rusije, ulažući u sopstvene kapacitete i modernizaciju infrastrukture. Prekinuta je zajednička izgradnja termoelektrana sa ruskim partnerima, a sve češće se koriste alternative i savremene tehnologije drugih dobavljača, uključujući kineske firme. U projektima poput Ekibastuz GRES-2, Kazahstan se okrenuo međunarodnim konzorcijumima, izbegavajući neizvesnosti koje su pratile ruske ponude.

Analitičari ističu da ovakva sudska odluka šalje poruku o jačanju suvereniteta Kazahstana, zemlje koja je do sada bila blizak saveznik Moskve u okviru evroazijskih integracija. “Odluka je pokazatelj da se međunarodno pravo i arbitražne odluke moraju poštovati bez obzira na političke i ekonomske veze”, navodi se u komentarima pravnih stručnjaka.

Za Naftogaz, uspeh u kazahstanskom sudu otvara mogućnost da slične postupke pokrene i u drugim državama gde Gazprom ima imovinu. Prema procenama analitičara, ukupni zahtevi evropskih kompanija protiv Gazproma zbog neispunjenih ugovornih obaveza premašuju 19,5 milijardi evra.

Odluka kazahstanskog suda predstavlja ne samo pravnu pobedu za Naftogaz, već i signal o promeni dinamike ekonomskih odnosa u regionu centralne Azije, gde se tradicionalna “bratska obaveza” prema Rusiji sve više zamenjuje pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava.

Prema bezbednosnim izvorima, operativci iz Moskve koordiniraju akcije protiv aktuelne vlasti u Jerevanu

Ruski obaveštajni i diplomatski aparati intenzivirali su aktivnosti u Jermeniji uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 7. jun, prema bezbednosnim izvorima. Zvanična Moskva, nakon neuspeha u Moldaviji i Mađarskoj, usmerila je pažnju na sprečavanje prozapadnog kursa premijera Nikola Pašinjana.

Pašinjanova partija ‘Građanski ugovor’ nalazi se pod pojačanim pritiskom, posebno nakon odluke o zamrzavanju članstva Jermenije u ODKB-u i približavanja Evropskoj uniji i SAD. Prema dostupnim dokumentima, operacije protiv jermenskih vlasti vodi novoformirana Predsednička uprava za strateško partnerstvo i saradnju, dok ključne aktivnosti na terenu sprovode operativci sa iskustvom u ruskim službama SVR, FSB i GRU.

Na čelu ove strukture nalazi se Vadim Titov, dok su Valerij Černišov i Dmitrij Avanesov zaduženi za koordinaciju sa jermenskom opozicijom. Paralelno, ruski zamenik premijera Aleksej Overčuk vrši ekonomski pritisak na Jerevan, upozoravajući na moguće posledice prekida saradnje sa Rusijom.

Istraživanja ukazuju i na angažovanje kadrova unutar ruske ambasade u Jerevanu. Aleksej Mišljavkin, zvanično trgovinski predstavnik, navodno je glavni rezident ruske Spoljne obaveštajne službe u zemlji, dok Prvi sekretar Sergej Kučeruk vodi operacije usmerene prema rukovodstvu jermenske obaveštajne službe. Takođe, ataše Aleksandar Gladiščuk, stručnjak za geoprostorne informacije, premešten je u Jerevan nakon sukoba u Nagorno-Karabahu.

Osim obaveštajnih aktivnosti, Moskva ulaže sredstva u proruske fondove i organizacije, a imenovanjem Igora Čajke na čelo Agencije za humanitarnu saradnju pojačava direktnu finansijsku podršku opoziciji. Jermenske bezbednosne službe upozorile su javnost na pritisak na dijasporu u Rusiji, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo navode o mešanju u izbore, ocenjujući ih kao pokušaj zastrašivanja javnosti.

“Aktivnosti ruskih službi uoči izbora prate se s posebnom pažnjom”, navode izvori iz jermenskih bezbednosnih struktura.

Pregovori se nastavljaju, ali ostaju sporna pitanja oko obogaćivanja uranijuma i kontrole Ormuskog moreuza

Teheran i Vašington još uvek nisu postigli konačan dogovor u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, iako su razlike u stavovima dve strane značajno smanjene, saopštio je visoki iranski izvor. Ključne tačke neslaganja ostaju iranski program obogaćivanja uranijuma i nadzor nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi petina svetske nafte.

Prema navodima neimenovanog izvora, napredak u pregovorima je vidljiv, ali sporna pitanja i dalje predstavljaju prepreku ka postizanju konačnog sporazuma. Posebno se ističe pitanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma, za koje Iran odbija da ih preda, što izaziva zabrinutost međunarodne zajednice.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti Iranu da zadrži nuklearni materijal. “Preuzećemo ga. Ne treba nam, ne želimo ga. Verovatno ćemo ga uništiti kada ga preuzmemo, ali nećemo dozvoliti da ga oni zadrže”, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući.

Ova izjava usledila je nakon što je Iran saopštio da nema nameru da preda svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Iako su pregovori u toku i postoji određeni napredak, izjave lidera ukazuju na to da su razlike i dalje izražene, posebno po pitanju kontrole strateških resursa i bezbednosti regiona.

Zvaničnici obe strane ističu da je dijalog neophodan i da se pregovori nastavljaju, ali naglašavaju da je potrebno rešiti ključna pitanja kako bi se postigao dugoročni i održivi sporazum.