Pregovori se nastavljaju, ali ostaju sporna pitanja oko obogaćivanja uranijuma i kontrole Ormuskog moreuza

Teheran i Vašington još uvek nisu postigli konačan dogovor u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, iako su razlike u stavovima dve strane značajno smanjene, saopštio je visoki iranski izvor. Ključne tačke neslaganja ostaju iranski program obogaćivanja uranijuma i nadzor nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi petina svetske nafte.

Prema navodima neimenovanog izvora, napredak u pregovorima je vidljiv, ali sporna pitanja i dalje predstavljaju prepreku ka postizanju konačnog sporazuma. Posebno se ističe pitanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma, za koje Iran odbija da ih preda, što izaziva zabrinutost međunarodne zajednice.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti Iranu da zadrži nuklearni materijal. “Preuzećemo ga. Ne treba nam, ne želimo ga. Verovatno ćemo ga uništiti kada ga preuzmemo, ali nećemo dozvoliti da ga oni zadrže”, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući.

Ova izjava usledila je nakon što je Iran saopštio da nema nameru da preda svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Iako su pregovori u toku i postoji određeni napredak, izjave lidera ukazuju na to da su razlike i dalje izražene, posebno po pitanju kontrole strateških resursa i bezbednosti regiona.

Zvaničnici obe strane ističu da je dijalog neophodan i da se pregovori nastavljaju, ali naglašavaju da je potrebno rešiti ključna pitanja kako bi se postigao dugoročni i održivi sporazum.

Predstavnici Senata izrazili zabrinutost zbog načina korišćenja fonda, sastanak održan u Vašingtonu, potvrđuju izvori iz Kongresa

Grupa republikanskih senatora uputila je zvanična pitanja u vezi sa tzv. „fondom za sprečavanje zloupotrebe“ tokom sastanka na Kapitol Hilu 21.05.2026. godine u Vašingtonu. Prema informacijama iz izvora bliskih Kongresu, tokom sastanka su raspravljane procedure i kriterijumi za korišćenje navedenih sredstava.

Sastanak je bio zatvoren za javnost, a prema izveštajima sa lica mesta, deo diskusije bio je posvećen zabrinutostima pojedinih senatora o potencijalnoj političkoj upotrebi ovog fonda. Tokom zasedanja, senatori su tražili dodatna pojašnjenja o transparentnosti i nadzoru nad primenom sredstava, kao i o ulozi Ministarstva pravde u procesu dodele i nadgledanja fonda.

Sagovornici iz Kongresa navode da su pitanja bila usmerena na osiguranje nepristrasnosti i zakonitosti procesa, pri čemu su naglašene potrebe za jasno definisanim pravilima i mehanizmima kontrole. Predstavnici Ministarstva pravde su izložili svoje viđenje funkcionisanja fonda, ali detalji izlaganja nisu zvanično saopšteni javnosti.

Neki od senatora izrazili su zabrinutost da sredstva mogu biti korišćena na način koji bi mogao uticati na političke procese ili ciljanje pojedinih institucija. Drugi učesnici sastanka istakli su važnost zaštite nezavisnosti institucija i poštovanja zakonskih procedura.

Prema izveštajima, atmosfera tokom sastanka ocenjena je kao napeta, ali bez incidenata. Zainteresovane strane su najavile nastavak diskusija i mogućih saslušanja u narednom periodu, kako bi se razjasnila sva otvorena pitanja u vezi sa fondom.

Ova tema ostaje predmet interesa među članovima Senata, a dalji koraci zavisiće od internih procedura i budućih predloga za unapređenje transparentnosti i nadzora nad korišćenjem ovih sredstava. Zvanična saopštenja i eventualni zaključci očekuju se u narednim nedeljama.

Američke imigracione službe potvrdile hapšenje Adys Lastres Morera, postupak pokrenut zbog navodnih veza sa kubanskim državnim strukturama

Američke federalne vlasti saopštile su da je Adys Lastres Morera, sestra Anie Guillermine Lastres Morera, koja je izvršna predsednica kubanskog konglomerata Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), uhapšena u Majamiju na Floridi. Hapšenje je izvršeno od strane agenata američke Imigracione i carinske službe (ICE) u četvrtak, nakon što je, prema zvaničnom saopštenju, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti pokrenulo postupak protiv nje.

Prema informacijama američkih vlasti, Lastres Morera je u Sjedinjene Američke Države ušla kao stalni rezident 13. januara 2023. godine. Međutim, u sredu je utvrđeno da ispunjava uslove za deportaciju na osnovu člana 237 Zakona o imigraciji i državljanstvu, zbog saznanja o njenim navodnim aktivnostima u vezi sa imovinom i vezama sa kubanskim državnim strukturama.

Sekretar za unutrašnju bezbednost SAD Marco Rubio objavio je na društvenim mrežama da je povukao stalni boravak Adys Lastres Morera, navodeći kao razlog upravljanje nekretninama i život u Floridi, istovremeno, kako je naveo, uz podršku kubanskim vlastima. Rubio je izjavio da GAESA ima značajnu ulogu u kubanskoj ekonomiji i izneo tvrdnje o kontroli nad većinskim delom privrede, bez zvaničnih potvrda iz drugih izvora.

„Oni ostvaruju profit od hotela, građevine, banaka, prodavnica i čak i od novca koji vaši rođaci šalju iz SAD. Sve, sve prolazi kroz njihove ruke“, naveo je Rubio u video poruci koja je prema njegovim rečima bila upućena kubanskoj javnosti. Dodao je i da deo doznaka ostaje pod kontrolom GAESA, dok, prema njegovim tvrdnjama, dobit ne dolazi do građana. Ove tvrdnje nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.

Imigracione vlasti SAD su u zvaničnom saopštenju naglasile da je pokrenut postupak proterivanja Adys Lastres Morera zbog navodnog kršenja uslova za stalni boravak. Nisu objavljeni dodatni detalji o daljim koracima ili mogućim rokovima za odlučivanje o njenom statusu.

Zvaničnici iz Kube ili GAESA nisu javno komentarisali ove događaje do trenutka objave vesti. Prema navodima američkih vlasti, istraga se nastavlja, a dalji postupci biće sprovedeni u skladu sa imigracionim zakonima SAD. Slučaj dolazi u trenutku visokih tenzija u odnosima između SAD i Kube, a međunarodni posmatrači prate razvoj situacije.