Ekonomski analitičari ukazuju na rast tehnološkog sektora na Tajvanu i izazove sa kojima se suočava Kina

Finansijska tržišta Istočne Azije zabeležila su tokom juna 2024. godine osetne razlike u kretanju kapitala i investicionom poverenju prema Tajvanu i Kini, pokazuju podaci sa berzi. Na kineskim berzama u Šangaju i Šenženu došlo je do pada glavnih indeksa – Shanghai Composite oslabio je za 2,04% i zatvorio trgovanje na 4.077 poena, dok je Shenzhen Component zabeležio pad od 2,07%. Prema ekonomskim analitičarima, ovi trendovi su rezultat dugotrajnijeg procesa strukturnog prilagođavanja i izazova u sektoru nekretnina, kao i pritiska deflacije i usporavanja zapošljavanja, što utiče na domaću potrošnju i zarade kompanija.

Istovremeno, tajvansko tržište akcija pokazalo je relativnu stabilnost sa minimalnim padom od 1 do 2 procenta u odnosu na istorijski maksimum, dok je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika premašio 33.000 dolara. Ovakav rezultat analitičari pripisuju snažnom tehnološkom sektoru, posebno industriji poluprovodnika i mikročipova, što Tajvanu omogućava otporniju ekonomsku bazu uprkos regionalnim izazovima.

U kontekstu ovih promena, stručnjaci navode da se ekonomsko nadmetanje između Pekinga i Tajpeja delimično preusmerava ka političkim i vojnim pritiscima, a ne isključivo tržišnim faktorima. Održavanje stabilnosti tajvanskog finansijskog tržišta, zaključuju analitičari, ima širi značaj i u javnim raspravama o institucionalnim okvirima i dugoročnoj ekonomskoj otpornosti u regionu.

Prema bezbednosnim izvorima, operativci iz Moskve koordiniraju akcije protiv aktuelne vlasti u Jerevanu

Ruski obaveštajni i diplomatski aparati intenzivirali su aktivnosti u Jermeniji uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 7. jun, prema bezbednosnim izvorima. Zvanična Moskva, nakon neuspeha u Moldaviji i Mađarskoj, usmerila je pažnju na sprečavanje prozapadnog kursa premijera Nikola Pašinjana.

Pašinjanova partija ‘Građanski ugovor’ nalazi se pod pojačanim pritiskom, posebno nakon odluke o zamrzavanju članstva Jermenije u ODKB-u i približavanja Evropskoj uniji i SAD. Prema dostupnim dokumentima, operacije protiv jermenskih vlasti vodi novoformirana Predsednička uprava za strateško partnerstvo i saradnju, dok ključne aktivnosti na terenu sprovode operativci sa iskustvom u ruskim službama SVR, FSB i GRU.

Na čelu ove strukture nalazi se Vadim Titov, dok su Valerij Černišov i Dmitrij Avanesov zaduženi za koordinaciju sa jermenskom opozicijom. Paralelno, ruski zamenik premijera Aleksej Overčuk vrši ekonomski pritisak na Jerevan, upozoravajući na moguće posledice prekida saradnje sa Rusijom.

Istraživanja ukazuju i na angažovanje kadrova unutar ruske ambasade u Jerevanu. Aleksej Mišljavkin, zvanično trgovinski predstavnik, navodno je glavni rezident ruske Spoljne obaveštajne službe u zemlji, dok Prvi sekretar Sergej Kučeruk vodi operacije usmerene prema rukovodstvu jermenske obaveštajne službe. Takođe, ataše Aleksandar Gladiščuk, stručnjak za geoprostorne informacije, premešten je u Jerevan nakon sukoba u Nagorno-Karabahu.

Osim obaveštajnih aktivnosti, Moskva ulaže sredstva u proruske fondove i organizacije, a imenovanjem Igora Čajke na čelo Agencije za humanitarnu saradnju pojačava direktnu finansijsku podršku opoziciji. Jermenske bezbednosne službe upozorile su javnost na pritisak na dijasporu u Rusiji, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo navode o mešanju u izbore, ocenjujući ih kao pokušaj zastrašivanja javnosti.

“Aktivnosti ruskih službi uoči izbora prate se s posebnom pažnjom”, navode izvori iz jermenskih bezbednosnih struktura.

Pregovori se nastavljaju, ali ostaju sporna pitanja oko obogaćivanja uranijuma i kontrole Ormuskog moreuza

Teheran i Vašington još uvek nisu postigli konačan dogovor u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, iako su razlike u stavovima dve strane značajno smanjene, saopštio je visoki iranski izvor. Ključne tačke neslaganja ostaju iranski program obogaćivanja uranijuma i nadzor nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi petina svetske nafte.

Prema navodima neimenovanog izvora, napredak u pregovorima je vidljiv, ali sporna pitanja i dalje predstavljaju prepreku ka postizanju konačnog sporazuma. Posebno se ističe pitanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma, za koje Iran odbija da ih preda, što izaziva zabrinutost međunarodne zajednice.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti Iranu da zadrži nuklearni materijal. “Preuzećemo ga. Ne treba nam, ne želimo ga. Verovatno ćemo ga uništiti kada ga preuzmemo, ali nećemo dozvoliti da ga oni zadrže”, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući.

Ova izjava usledila je nakon što je Iran saopštio da nema nameru da preda svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Iako su pregovori u toku i postoji određeni napredak, izjave lidera ukazuju na to da su razlike i dalje izražene, posebno po pitanju kontrole strateških resursa i bezbednosti regiona.

Zvaničnici obe strane ističu da je dijalog neophodan i da se pregovori nastavljaju, ali naglašavaju da je potrebno rešiti ključna pitanja kako bi se postigao dugoročni i održivi sporazum.