Stručnjaci analiziraju tok pregovora, diplomatske inicijative i eskalaciju napetosti između Vašingtona i Teherana
Tokom 2025. godine, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeleženi su nizom važnih događaja i promena u pristupu, što je uticalo na bezbednosnu i političku situaciju u regionu. Hronologija ovih događaja pruža uvid u uzroke i posledice koji oblikuju trenutne tenzije.
Nakon što je Donald Tramp 20. januara 2025. godine preuzeo predsedničku funkciju, njegova administracija obnovila je politiku “maksimalnog pritiska” s ciljem da primora Iran na novi nuklearni sporazum i ograniči njegov regionalni uticaj. Tramp je naglasio da neće tolerisati razvoj nuklearnog oružja u Iranu i istakao da su moguće sve opcije, uključujući vojnu akciju, ukoliko diplomatija ne bude uspešna.
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, 7. februara 2025. godine, ocenio je predložene pregovore sa Sjedinjenim Državama kao “neinteligentne, nemudre i nečasne”. Sledećeg meseca, savetnik vrhovnog vođe, Ali Larijani, izjavio je da će Iran biti prinuđen da razvija nuklearno naoružanje u slučaju napada od strane SAD ili Izraela. Predsednik Tramp je 7. marta 2025. godine poslao pismo Hamneiju sa predlogom za novi nuklearni sporazum, na šta je iranski vrhovni vođa odgovorio da pojedine vlade pregovaraju kako bi nametnule svoja očekivanja.
Situacija je dodatno eskalirala 15. marta 2025. godine, kada su Sjedinjene Države pokrenule intenzivne vazdušne napade na Hute u Jemenu, članove takozvane “Osovine otpora” povezane sa Iranom. U aprilu iste godine, direktor Organizacije za atomsku energiju Irana, Mohammad Eslami, najavio je planove za izgradnju dodatnih nuklearnih elektrana, dok je Iran predložio korake za deeskalaciju, uključujući ograničavanje aktivnosti određenih savezničkih grupa.
Početkom aprila 2025. godine najavljeni su direktni pregovori između SAD i Irana u Omanu, ali je Teheran potvrdio da će razgovori biti indirektni. Prva runda održana je 12. aprila, uz posredovanje omanskog ministra spoljnih poslova, dok je druga runda 19. aprila organizovana u Italiji, gde su delegacije imale i kratki direktni susret. Treća runda pregovora održana je 26. aprila, zajedno sa razgovorima na ekspertskom nivou. U isto vreme, Francuska je upozorila na mogućnost pokretanja “snapback” mehanizma za vraćanje sankcija Iranu ukoliko ne dođe do sporazuma.
U maju 2025. godine, istraživanje javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama pokazalo je da većina Amerikanaca podržava bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja. Prvog maja, američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da će Iran snositi posledice zbog podrške napadima Huta na trgovačke brodove, dok je predsednik Tramp najavio moguće sekundarne sankcije za subjekte koji sarađuju sa Iranom.
Analitičari ističu da precizno praćenje hronologije pomaže u razumevanju uzroka i logike događaja, kao i identifikaciji ključnih trenutaka koji su uticali na razvoj situacije. “Hronologija nije samo beleženje prošlosti, već način da se sagleda čitava priča, od uzroka do posledica koje se osećaju i danas”, navodi se u stručnoj analizi.
