Guverner regiona potvrdio napad na luku Primorsk, ukrajinske vlasti navode značajnu štetu, incident deo šire serije udara

Ukrajinske bespilotne letelice izvele su napad na ključnu rusku naftnu infrastrukturu tokom noći na nedelju, uključujući luku Primorsk na Baltičkom moru i dva tankera za koja ukrajinska strana tvrdi da su korišćena za transport ruske nafte u suprotnosti sa međunarodnim sankcijama. Ovi napadi predstavljaju deo šire kampanje usmerene na ruske energetske kapacitete, sa posebnim fokusom na izvozne terminale.

Prema navodima guvernera regiona, Aleksandra Drozdenka, dron je izazvao požar u luci Primorsk, koja predstavlja najveći ruski izvozno-naftni terminal na Baltiku. Luka Primorsk, kojom upravlja državna kompanija Transneft, ima kapacitet za rukovanje stotinama hiljada barela dnevno i nalazi se na više od 1.000 kilometara od granice sa Ukrajinom, između granice sa Finskom i Sankt Peterburga. Guverner Drozdenko je izjavio da napad nije izazvao izlivanje nafte, ali nije naveo podatke o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti.

Prethodno je ova luka više puta bila meta napada, uključujući i udare u martu. Ukrajinska strana navodi da su napadi deo nastojanja da se smanji sposobnost Rusije za izvoz nafte, posebno nakon rasta cena energenata usled sukoba u Iranu. Dva glavna ruska terminala na Baltiku, uključujući Primorsk, omogućavaju izvoz oko 40% ukupne ruske nafte.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su ukrajinske snage uništile više vojnih i drugih ciljeva, uz značajnu štetu na naftnoj infrastrukturi u luci Primorsk. On je naveo da je ‘još jedan ruski nosač raketa Kalibr’ izbačen iz upotrebe, pozivajući se na izveštaj ukrajinskog general-majora Jevhena Khmare, ali nije precizirao dodatne detalje o operaciji.

Ruske vlasti nisu iznosile informacije o eventualnim žrtvama ili stepenu oštećenja, dok su ukrajinski izvori naglasili da je cilj ovih napada smanjenje prihoda Rusije od izvoza nafte. U prethodnim nedeljama, primetan je porast učestalosti ukrajinskih napada na ruske naftne tankere i infrastrukturu, što ukrajinski izvori opisuju kao strategiju za slabljenje ruskih finansijskih kapaciteta za nastavak ratnih operacija.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode obe strane o rezultatima napada. Ovi događaji dolaze u trenutku kada se sukobi na više frontova nastavljaju, a energetska infrastruktura sve češće postaje meta vojnih akcija.

Prema izvorima, predlog sadrži tri faze i uključuje ukidanje sankcija, povlačenje američkih snaga i dijalog sa arapskim zemljama

Iran je izneo predlog Sjedinjenim Američkim Državama za okončanje sukoba na Bliskom istoku, zahtevajući da se rat i svi povezani problemi okončaju u roku od 30 dana bez produženja primirja, prenose izvori. U predlogu se navodi da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ukinu sankcije Iranu, okončaju pomorsku blokadu i povuku svoje snage iz regiona, kao i da prestanu neprijateljstva, uključujući sukobe Izraela protiv Libana.

Prema detaljima predloga, plan se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi predviđeno je postepeno otvaranje Ormuskog moreuza i prekid američke pomorske blokade Irana, dok bi Teheran preuzeo odgovornost za uklanjanje morskih mina iz tog područja. Druga faza uključuje povratak Irana obogaćivanju uranijuma, prestanak napada na Iran i njegove saveznike, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznutih finansijskih sredstava. U trećoj fazi, Iran predlaže pokretanje strateškog dijaloga sa arapskim susedima i izgradnju bezbednosnog sistema koji bi obuhvatio ceo Bliski istok.

Predlogom je predviđeno da prestanu svi oblici agresije od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Zvanične reakcije na predlog još nisu saopštene.

“Plan se zasniva na postupnom rešavanju bezbednosnih i ekonomskih pitanja u regionu”, navode izvori upoznati sa sadržajem dokumenta.

Senator iz Džordžije upozorio na efekat odluke suda, dok traje politička borba oko izborne geografije u SAD

Senator Rafael Vornok iz Džordžije izjavio je da je nedavna odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, kojom je poništena kongresna mapa Luizijane i sužen obim Zakona o pravima glasa, imala značajan uticaj na aktuelne političke procese u vezi sa redistriktovanjem izbornih jedinica. Ova odluka, doneta prošle nedelje, prema rečima senatora, imaće dalekosežne posledice na način na koji se određuju izborne granice u brojnim saveznim državama.

Komentarišući situaciju tokom gostovanja u emisiji, Vornok je istakao da je, kako je naveo, odluka suda “dala dodatni podsticaj trci naoružanja u procesu redistriktovanja”. Odluka je usledila nakon višemesečnih političkih sukoba oko načina crtanja izbornih mapa, u kojima su učestvovale obe glavne političke stranke. Prema saopštenju, sudska odluka predstavlja važnu pobedu za Republikansku partiju, jer je ukinuta mapa sa dve većinski afroameričke izborne jedinice u Luizijani.

Sukobi oko redistriktovanja intenzivirani su nakon što je prošle godine politički tim bivšeg predsednika Donalda Trampa pozvao republikanske lidere u Teksasu da ponovo iscrtaju kongresne jedinice te države. Kao odgovor, demokrate su preduzele slične korake u Kaliforniji, dok su u drugim državama vođene paralelne aktivnosti obe strane u vezi sa izbornim mapama.

Senator Vornok, koji od 2021. godine predstavlja Džordžiju u Senatu, izjavio je da, iako ne podržava praksu političkog crtanja izbornih jedinica, smatra da nije bilo moguće da jedna strana jednostrano odustane od takvih aktivnosti. “Ne sviđa mi se gerrymandering, ali nismo mogli jednostrano da odustanemo. On je taj koji je pozvao Teksas i rekao: ‘Dajte mi još šest mesta.’ Zato su Kalifornija i druge države morale da odgovore na isti način,” naveo je Vornok.

Istovremeno, senator je naglasio da je dugoročno rešenje, po njegovom mišljenju, zabrana partijskog gerrymanderinga, jer takva praksa, kako je ocenio, može da utiče na osnovni demokratski proces. Prema njegovim rečima, umesto da građani biraju svoje predstavnike, ovakvim redistriktovanjem političari biraju svoje birače.

Prema odluci Vrhovnog suda, većina konzervativnih sudija zaključila je da se odeljak 2 Zakona o pravima glasa ne može koristiti kao opravdanje za upotrebu rasnih kriterijuma prilikom iscrtavanja granica kongresnih jedinica. Ova odluka očekivano će, prema procenama pravnih analitičara, otežati uticaj manjinskih birača na političku zastupljenost i dodatno zakomplikovati političku borbu oko izbornih mapa.

Diskusija o redistriktovanju i potencijalnim posledicama odluke Vrhovnog suda nastavlja se u više saveznih država, dok različiti politički akteri analiziraju moguće pravne i političke korake u narednom periodu.