Predsednica Evropske komisije saopštila podršku Jerevanu nakon novih trgovinskih ograničenja iz Moskve

Evropska unija najavila je hitan paket finansijske i logističke podrške Jermeniji vredan više od 50 miliona evra, nakon što su uvedena nova ruska trgovinska ograničenja na jermenske proizvode, kako je saopšteno. Odluka je doneta posle razgovora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Fon der Lajen je izjavila da je produžavanje izvoznih ograničenja na jermenske proizvode oblik ekonomske prinude i naglasila da Jermenija neće ostati sama. “Ovo nije ništa drugo do ekonomska prinuda i to je apsolutno neprihvatljivo. Moskva koristi ekonomske odnose kao oružje za politički pritisak. Mi taj scenario veoma dobro poznajemo i zato Jermenija neće ostati sama”, navodi se u izjavi predsednice Evropske komisije.

Evropska komisija je najavila i praktične korake kako bi olakšala plasman jermenskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na evropsko tržište, posebno pomažući sektorima pogođenim ruskim embargom, kao što su uzgajivači cveća. Rusija je nedavno zabranila uvoz cveća iz Jermenije zbog navodnih sumnji, što je izazvalo ekonomske gubitke za jermenske proizvođače. Kao neposredan odgovor, kontingent od 10.000 jermenskih cvetova poslat je u Letoniju, čime je otvoren novi lanac snabdevanja za izvoznike iz Jermenije.

Saradnja između Brisela i Jerevana intenzivirana je kroz Plan za otpornost i rast, koji je aktivan od 2024. godine. Do sada je tim programom podržano više od 7.000 jermenskih preduzeća, a omogućeno je otvaranje više od 20.000 novih radnih mesta. Evropska unija planira da Jermeniju pozicionira kao važno regionalno čvorište, a kao ključan korak istaknuto je ponovno otvaranje trgovinskih ruta sa Turskom i železničke veze preko Gruzije.

Kako bi se osiguralo brzo sprovođenje mera, dogovoreno je formiranje zajedničke radne grupe EU i Jermenije koja će nadgledati implementaciju finansijskog paketa i pratećih aktivnosti.

Lokalne vlasti saopštile nastavak oružanih sukoba, situacija na terenu ostaje neizvesna

Oružani sukobi nastavljeni su u više oblasti tokom prethodnih dana, prema izveštajima lokalnih vlasti i međunarodnih medija. Borbe su zabeležene u blizini nekoliko strateških gradova, a situacija na terenu ostaje promenljiva. Zvaničnici navode da su sukobi intenzivirani nakon poslednjih neuspelih diplomatskih pokušaja za postizanje prekida vatre.

Prema dostupnim informacijama, oružane snage su izvele operacije na više lokacija, uz upotrebu standardne vojne opreme. Detalji o tačnim položajima i broju angažovanih jedinica nisu objavljeni iz bezbednosnih razloga. U pojedinim oblastima zabeležene su promene u liniji fronta, dok su u nekim mestima zabeleženi pokušaji napredovanja bez značajnih uspeha.

Lokalne vlasti ističu da je bezbednosna situacija složena i da su preduzete mere za zaštitu civilnog stanovništva. Prema saopštenjima, civilni objekti su oštećeni u toku borbi, ali precizni podaci o žrtvama ili materijalnoj šteti nisu saopšteni. Nije bilo nezavisne potvrde o broju stradalih niti o razmerama razaranja.

Predstavnici međunarodnih organizacija izrazili su zabrinutost zbog nastavka sukoba i pozvali strane na uzdržanost. Prema navodima izveštaja sa lica mesta, humanitarni pristup pogođenim područjima je otežan, a dostava pomoći ograničena zbog bezbednosne situacije.

U kontekstu razvoja događaja, strane u sukobu su iznele različite tvrdnje o toku operacija, ali nije bilo zvaničnih saopštenja koja bi omogućila nezavisnu verifikaciju navoda. Dosadašnji pokušaji međunarodnih posrednika da posreduju u uspostavljanju primirja nisu dali značajnije rezultate, a pregovori se nastavljaju bez konkretnih dogovora.

Sukobi u ovom regionu traju duži vremenski period, a poslednja eskalacija desila se nakon što su propali prethodni pokušaji dogovora. Posmatrači ocenjuju da bi dalji tok sukoba mogao zavisiti od međunarodnog posredovanja i spremnosti strana da pristanu na predložene inicijative.

Lokalni lekari i sestre prijavljuju nedostatak opreme i testova dok raste broj sumnjivih slučajeva, prema izjavama sa terena

Zdravstvene ustanove u severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo zabeležile su povećanje broja slučajeva sumnje na ebolu tokom maja, navode lokalni medicinski izvori. Prema izveštajima iz provincije Ituri, više medicinskih radnika, uključujući 25-godišnju babicu i lekara u ranim tridesetim godinama, pokazalo je simptome karakteristične za ebolu, kao što su povišena temperatura i bolovi u zglobovima. Njihova koleginica, medicinska direktorka centra SOFEPADI Karibuni Wa Mama, izjavila je da su simptomi započeli nakon što su negovali pacijente sa sličnim tegobama, pre nego što je zvanično proglašena epidemija.

Prema istom izvoru, jedan od pacijenata je preminuo, dok su uzorci uzeti od zaraženih, ali rezultati testiranja još nisu dostupni. U bolnicama i dalje nedostaju testovi za ebolu, kao i osnovna zaštitna oprema poput mantila i plastičnih maski. Zdravstveni radnici navode da svakodnevno rade uz visok nivo neizvesnosti i rizika, a prema rečima medicinske direktorke, “svakog dana umiru i zdravstveni radnici i pacijenti”.

Epidemija je potvrđena sredinom maja, a do tada je prijavljeno gotovo 250 sumnjivih slučajeva i 80 smrtnih ishoda, prenose međunarodni izveštaji. Zbog širenja bolesti i pojave slučajeva u susednoj Ugandi, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 17. maja epidemiju javnozdravstvenom vanrednom situacijom međunarodnog značaja. Ova odluka dovela je do povećanog međunarodnog angažmana i najave finansijske podrške iz više država, uključujući i obećanje o donaciji u cilju sprečavanja širenja zaraze.

Međutim, zdravstveni radnici u pogođenim oblastima navode da mnoge klinike i dalje nemaju ni osnovne potrepštine kao što su rukavice, zaštitne mantile, maske, testove za ebolu i čistu vodu. Prema izjavama međunarodnih stručnjaka, bez brze i efikasne podrške, postoji rizik od daljeg širenja epidemije i povećanja broja žrtava.

Iz Konga se ističe da je trenutni obim epidemije među najvećima u istoriji ove zemlje. Stručnjaci navode da je neophodno hitno obezbediti sredstva za medicinsku zaštitu i dijagnostiku kako bi se zaštitili zdravstveni radnici i usporilo širenje bolesti. Epidemiolozi upozoravaju da bi, ukoliko se ne reaguje brzo, posledice mogle biti dugoročne, sa potencijalnim uticajem i na druge zemlje u regionu.