Hipertenzija može biti prisutna bez jasnih simptoma, pa je redovno merenje krvnog pritiska jedini pouzdan način otkrivanja problema.

Visok krvni pritisak, poznat kao hipertenzija, često nema prepoznatljive simptome. Zbog toga mnogi ljudi zanemaruju visok krvni pritisak i ne proveravaju vrednosti, iako stanje može ozbiljno ugroziti zdravlje. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj zdravstveni problem se često naziva „tihi ubica“.

Jedan od najčešćih mitova je da određeni simptomi, poput glavobolje, nose pouzdanu informaciju o postojanju visokog krvnog pritiska. Kako ističe specijalista dr Maja Nešović, ljudi često pogrešno veruju da su glavobolja, krvarenje iz nosa, nervoza, pojačano znojenje, problemi sa spavanjem i crvenilo lica sigurni znaci hipertenzije. Međutim, na osnovu ovih simptoma ne može se sa sigurnošću utvrditi da li osoba ima visok krvni pritisak.

Zašto visok krvni pritisak prolazi neprimećeno?

Kada je u pitanju visok krvni pritisak, jedini pouzdan način da se stanje otkrije jeste redovno merenje. Mnogi ljudi se osećaju dobro i zbog toga ne proveravaju svoje vrednosti. Ipak, neliječena hipertenzija može dovesti do povećanog rizika od bolesti srca i krvnih sudova. Osim toga, pravovremena kontrola i savetovanje sa lekarom su ključni za očuvanje zdravlja.

Zablude o glavobolji i hipertenziji

Važno je naglasiti da, prema rečima dr Nešović, hipertenzija ne izaziva glavobolje osim u slučaju pojave koja se zove hipertenzivna kriza. Ovo stanje je potencijalno opasno po život i karakteriše se ne samo visokim krvnim pritiskom, već i dodatnim simptomima kao što su poremećaji vida ili govora. Sam skok pritiska bez drugih simptoma ne znači nužno kriznu situaciju.

Ranije se pretpostavljalo da su glavobolje česte kod osoba sa hipertenzijom, ali istraživanja nisu potvrdila takvu vezu. Zbog toga je važno da se ljudi ne oslanjaju na osećaj glavobolje kao signal za visok krvni pritisak. Umesto toga, preporučuje se redovno merenje vrednosti, bez obzira na prisustvo ili odsustvo simptoma.

Redovna kontrola kao ključ prevencije

Iako mnogi ne osećaju tegobe, visok krvni pritisak može tiho napredovati i povećati rizik od ozbiljnih komplikacija. Zbog toga je važno ne zanemarivati visok krvni pritisak čak i kada nema jasnih simptoma. Pravilna kontrola i savetovanje sa lekarom ostaju najbolja zaštita za dugoročno zdravlje.

Cikloni iz Sredozemlja i severa kontinenta uskoro donose kišu, jak vetar i susnežicu u brdsko-planinskim predelima.

Vremenske prilike u Srbiji uskoro će se značajno promeniti, jer polarna vazdušna masa i cikloni sa severa i Sredozemlja donose zahlađenje. Prema najavama meteorologa, predstojeća nedelja obeležiće prolazna kiša u nižim predelima i susnežica ili sneg iznad 1.200 metara nadmorske visine.

Beograd trenutno ima temperaturu od 8°C, dok je u Subotici i Novom Sadu 2°C, a u Nišu i Čačku 4°C, dok Leskovac beleži 1°C. Ove vrednosti nagoveštavaju dolazak hladnog fronta, koji će uticati na celo područje zemlje u narednim danima.

Dalje zahlađenje i cikloni sa Jonskog mora

Meteorolog amater Marko Čubrilo najavljuje da će početkom nedelje hladni front preći preko Srbije, uz formiranje ciklona nad Jonskim morem. “Sredinom nedelje očekuje se suvo i prohladno vreme, dok će krajem nedelje novo zahlađenje doći sa ciklogenezom nad Jonskim ili Jadranskim morem”, navodi Čubrilo.

Kako ističe, danas se hladan front nastavlja ka jugoistoku, donoseći prolaznu kišu. Zatim će sekundarni ciklon nad Jonskim morem uticati na vremenske prilike do srede, uz relativno hladno vreme i mogućnost snega iznad 1.200 metara nadmorske visine. Povremeno se očekuje umeren do jak severozapadni vetar, dok će duž crnogorske obale duvati bura.

Stabilizacija, pa novo zahlađenje pred vikend

Sredinom nedelje predviđa se kratkotrajna stabilizacija vremena, uz vrlo sveže noći i moguć slab mraz. Maksimalne dnevne temperature tada će biti osetno niže nego prethodnih dana. Ipak, prema najavama, kraj nedelje donosi novo izraženo zahlađenje, koje će dodatno sniziti temperature širom Srbije.

Zbog prodora polarnog vazduha, najhladnije će biti u brdsko-planinskim oblastima gde se očekuje stvaranje snežnog pokrivača. U nižim predelima, kiša će povremeno padati, ali se sneg očekuje samo iznad 1.200 metara, u skladu sa trenutnim prognozama.

Prava zima dolazi početkom sledećeg meseca

Ciklonska aktivnost u regionu, zajedno sa prodorom hladnog vazduha sa severa i severoistoka kontinenta, postepeno uvodi Srbiju u zimske uslove. Prema najavama meteorologa, početak sledećeg meseca obeležiće još izraženije zahlađenje i moguće snežne padavine u višim predelima.

Takođe, vetar će doprineti osećaju hladnoće u celoj zemlji. Iako se u nižim predelima ne očekuje značajan sneg, u planinskim oblastima može doći do formiranja snežnog pokrivača. Zbog toga se građanima savetuje da prate zvanične prognoze i prilagode se uslovima na putevima tokom perioda kada polarna masa bude najizraženija.

Prema saopštenju, teretna vozila trenutno čekaju do četiri sata na izlazu iz Srbije na graničnim prelazima Kelebija i Šid, dok putnička vozila ne beleže zadržavanja.

Teretna vozila čekaju po četiri sata na izlazu iz Srbije na graničnim prelazima Kelebija i Šid, saopštio je Auto-moto savez Srbije na osnovu podataka Uprave granične policije od 17.15 časova. Ova informacija ukazuje da se zadržavanja za kamione značajno produžavaju na ovim prelazima, dok putnička vozila trenutno prolaze bez većih čekanja.

Na Horgošu teretna vozila čekaju oko tri sata, dok se na Gradini beleže dvosatna zadržavanja. Takođe, na graničnom prelazu Bezdan kamioni čekaju oko sat vremena. Ove brojke pokazuju da su gužve prisutne na gotovo svim važnim izlazima iz zemlje, ali su Kelebija i Šid najopterećeniji.

Stanje na putnim i naplatnim rampama

Prema poslednjim informacijama dobijenim od preduzeća „Putevi Srbije“, na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja ni za jednu kategoriju vozila. Ovo znači da putnici koji koriste autoputeve za sada mogu da računaju na normalan protok saobraćaja.

Ipak, zbog dužih zadržavanja za teretna vozila na izlazu iz Srbije na ključnim graničnim prelazima, transport robe prema inostranstvu može biti znatno usporen. Ova situacija može uticati na planiranje ruta i rokove isporuke za prevoznike iz Srbije, ali i one koji tranzitiraju kroz zemlju.

Detalji o zadržavanjima na granicama

Iz AMSS napominju da je najkritičnije stanje na izlazu iz Srbije prema Mađarskoj i Hrvatskoj, što obuhvata prelaze Kelebija i Šid. Na prelazu Horgoš teretna vozila čekaju nešto kraće, dok su zadržavanja na Gradini i Bezdanu nešto manja, ali i dalje prisutna.

Kao rezultat toga, savetuje se prevoznicima da prate aktuelne informacije o stanju na granicama i planiraju svoje putovanje u skladu sa najnovijim izveštajima. Takođe, korisno je proveravati stanje na alternativnim prelazima kako bi se izbegla najduža čekanja.

U međuvremenu, putnička vozila mogu bez problema koristiti sve granične prelaze jer, prema aktuelnim podacima, nema zadržavanja. Ovo može biti olakšavajuća okolnost za vozače privatnih automobila i autobusa, posebno tokom vikenda ili u periodima pojačanog saobraćaja.

Na kraju, iz Auto-moto saveza Srbije apeluju na vozače da budu strpljivi i prate zvanična saopštenja o stanju na graničnim prelazima, jer se vreme čekanja može promeniti u toku dana.