Iako vežbate i jedete zdravo, čak i povremeno uživanje u alkoholu može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje

Mnoge žene koje redovno treniraju, uravnoteženo se hrane i vode računa o sebi veruju da povremeno uživanje u alkoholu neće ugroziti njihov organizam. Ipak, studije, uključujući najnovije upozorenje američkog glavnog zdravstvenog autoriteta iz 2025. godine, pokazuju da alkohol povećava rizik od čak sedam vrsta raka, bez obzira na usvojene zdrave navike. Ova tema postaje posebno važna za žene koje veruju da im zdrav način života može umanjiti štetne efekte alkohola.

Čim alkohol dospe u telo, odmah počinje da utiče na organizam. Dr Dawn Mussallem, stručnjak za integrativnu onkologiju, ističe: „Čim etanol iz pića uđe u telo, prolazi kroz sve membrane, uključujući moždanu barijeru i creva“. Jetra tada brzo razgrađuje etanol u acetaldehid, supstancu koja može oštetiti DNK i dovesti do povećanog rizika od bolesti, posebno raka. Takođe, alkohol izaziva oksidativni stres – narušava ravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata u organizmu.

Iako mnoge žene smatraju da ih zdrave dnevne rutine štite od negativnih efekata alkohola, stručnjaci upozoravaju da nijedna navika ne može u potpunosti neutralisati štetu. Alkohol može loše uticati na san, regeneraciju tela i mentalno zdravlje, a takođe povećava šansu za razvoj hroničnih bolesti čak i kod onih koji redovno vežbaju i prate zdravu ishranu.

Dr Dawn Mussallem dodatno napominje: „Važno je znati da acetaldehid, koji nastaje razgradnjom alkohola, ima direktan uticaj na DNK i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.“ Ona savetuje: „Zdrave navike su važne, ali ne mogu u potpunosti sprečiti rizike koje donosi alkohol.“ Zato se preporučuje da, pored ostalih zdravih izbora, razmislite o smanjenju ili potpunoj eliminaciji alkohola iz svakodnevice.

Za dodatnu zaštitu zdravlja, trudite se da ograničite unos alkohola na minimum. Vodite računa o kvalitetu sna, nastavite sa fizičkom aktivnošću i birajte raznovrsnu ishranu bogatu voćem i povrćem. Ako primetite bilo kakve promene ili imate dileme u vezi sa konzumacijom alkohola, obavezno se obratite lekaru. Na kraju, imajte na umu da nijedna zdrava navika ne može u potpunosti poništiti štetu koju alkohol može izazvati, pa je savet stručnjaka uvek najpouzdanija smernica.

Stručnjaci otkrivaju zašto je veza između majke i deteta važna još tokom trudnoće i zašto podrška mamama pravi razliku

Prve godine majčinstva donose brojne izazove, a stručnjaci napominju da roditeljstvo zapravo počinje još pre rođenja deteta. Dr Jelena Zajeganović-Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji, ističe da se duboka veza između mame i bebe gradi još tokom trudnoće. O tome je govorila na panelu „Roditeljstvo od prvog dana – razgovor bez tabua o majčinstvu”.

Najvažniji temelji za zdravlje i razvoj deteta postavljaju se još dok je beba u stomaku, ali i tokom prvih 1.000 dana života. U ovom periodu mozak deteta se razvija najbrže, i do šeste godine stvori se 90 odsto moždanih veza. Međutim, ove veze ostaju trajne jedino ako su podržane ljubavlju i pažnjom roditelja. Dr Zajeganović-Jakovljević naglašava: „Najvažniji podsticaj za razvoj mozga nije skupa igračka ili posebna edukacija, već odnos koji dete gradi s roditeljima.”

Veza sa bebom počinje još tokom trudnoće – beba već u poslednjim mesecima može da čuje majčin glas i prepoznaje zvuke iz spoljnog sveta. „Taj odnos se ne stvara kada se dete rodi. On počinje još dok je dete u stomaku. Potrebno je da osvestimo njegovo postojanje i povežemo se sa njim još tokom trudnoće”, kaže dr Zajeganović-Jakovljević. Prvi trenuci posle porođaja, poput kontakta koža na kožu, dojenja, pogleda, osmeha i dodira, izuzetno su važni za razvoj deteta. Bebe komuniciraju pogledom i plačem, a očekuju da roditelji na to odgovore, što je ključno za njihov napredak.

Igra je mnogo više od obične zabave – ona je osnovni način povezivanja sa detetom. „Igra je osmeh, grimasa, skrivanje, zajedničko istraživanje svega što se nalazi oko nas. Igra je zapravo odnos”, ističe dr Zajeganović-Jakovljević. Kroz igru, dete razvija poverenje u svet i gradi samopouzdanje, ali i uči kako da se odnosi prema drugima.

Mentalno zdravlje majki često je zapostavljeno, iako su emocije tokom trudnoće i nakon porođaja potpuno normalne. Statistika pokazuje da dve do tri od deset majki imaju ozbiljnije probleme sa mentalnim zdravljem u ovom periodu. „Mnoge mame pate u tišini i potrebna im je stručna pomoć. A i ostalim majkama potrebna je određena vrsta podrške”, naglašava ona. Stigma je i dalje prisutna kada mama nema osećaj da je „idealna mama”, zbog čega je važno znati da je u redu potražiti pomoć.

Danas su saveti o roditeljstvu svuda dostupni, ali ono što mamama najviše nedostaje jeste prava podrška. „Imamo mnogo saveta, ali roditeljima je potrebna stvarna podrška. Potrebni su im ljudi koji će ih saslušati, razumeti i biti uz njih”, navodi dr Zajeganović-Jakovljević. Zdravstveni radnici, patronažne sestre i vršnjačka podrška imaju posebnu ulogu u ovom procesu.

Najvažnija poruka je da briga o deci kreće od brige o roditeljima. Kada sistem i društvo pruže podršku mamama i tatama, deca dobijaju najbolju šansu za zdrav razvoj. Kako ističe dr Zajeganović-Jakovljević, „za mene roditeljstvo znači odnos”.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravilna ishrana, redovan unos tečnosti i podrška crevnoj flori ključ su za brže vraćanje energije

Dijareja je čest problem kod žena, posebno posle konzumiranja pokvarene hrane ili zbog virusnih infekcija. Iako najčešće prolazi sama od sebe, uporna dijareja može izazvati znatan gubitak tečnosti, minerala i energije, što dovodi do dehidracije i osećaja slabosti. Najveći rizik tokom dijareje je upravo dehidracija, jer telo tada gubi više tečnosti i elektrolita nego što može da nadoknadi. To može dovesti do slabosti, vrtoglavice, pa čak i ozbiljnih zdravstvenih problema. Redovan unos vode i blagih supa od izuzetnog je značaja za oporavak, pa i kada ne osećate žeđ. Kako ističe dr Ana Petrović, specijalista interne medicine: „Organizam često kasno daje signal za žeđ, pa je redovan unos vode i blagih supa presudan za oporavak.”

Pored hidratacije, važno je obratiti pažnju na odabir hrane. Najbolje je birati lako svarljive namirnice kao što su pirinač, banane, tost i pire od jabuka. Ove namirnice pomažu organizmu da zadrži tečnost i ne opterećuju stomak. Banane su naročito korisne zbog visokog sadržaja kalijuma, koji se gubi tokom dijareje. Masna, pržena hrana i mlečni proizvodi se ne preporučuju, jer mogu pogoršati simptome i produžiti oporavak. Ipak, fermentisani proizvodi poput probiotskog jogurta mogu pomoći obnovi korisnih bakterija u crevima. Prema rečima dr Sanje Ilić, gastroenterologa: „Korisne bakterije stvaraju zaštitne supstance koje umanjuju upalu i pomažu obnovu digestivne sluznice.” Najnovija istraživanja potvrđuju da ravnoteža crevne flore može skratiti trajanje stomačnih tegoba.

Prirodni biljni čajevi, poput čaja od kamilice ili limunske trave, vekovima se koriste za smirivanje stomaka i mogu ublažiti grčeve. Đumbir je često preporučen kod mučnine, ali treba biti oprezan jer kod nekih osoba može izazvati nelagodnost ili gorušicu. Ako dijareja traje duže od tri dana, pojavi se visoka temperatura, izražena slabost ili krv u stolici, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć. Dugotrajna dijareja može ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem ili zahtevati poseban tretman. Dr Ana Petrović naglašava: „Ako dijareja ne prestaje i javlja se dehidracija, obavezno se javite lekaru.” Za tačnu dijagnozu i najbolji savet, uvek se obratite lekaru.