Sud u Santa Moniki doneo presudu protiv Kozbija, naložena isplata odštete, advokati najavili žalbu

Porota u građanskoj parnici u Kaliforniji donela je 23. marta 2026. godine presudu kojom je Bil Kozbi proglašen odgovornim za davanje opojnih sredstava i seksualni napad na Donu Motsinger 1972. godine. Suđenje je održano u Santa Moniki, a žrtva je prema navodima iz tužbe radila kao konobarica u restoranu u Sasalitu, blizu San Franciska. Prema izjavama, Kozbi je tada pozvao Motsinger na svoj nastup u San Karlosu, gde su oboje bili u tridesetim godinama.

U tužbi se navodi da je Kozbi Motsinger dao vino i dve tablete za koje je tvrdio da su aspirin, nakon čega je, prema njenim tvrdnjama, gubila svest dok su je dva muškarca prevezla limuzinom. U tužbi se takođe navodi da se probudila u svom domu bez veće dela odeće, a u tužbi piše da je bila svesna da je drogirana i silovana.

Nakon dvonedeljnog suđenja, porota je donela odluku kojom je Kozbija proglasila odgovornim za seksualni napad i odredila isplatu od 19,25 miliona dolara. Od tog iznosa, 17,5 miliona odnosi se na naknadu štete za prošli period, dok je 1,75 miliona određeno za buduće štete koje uključuju psihičko trpljenje, gubitak životnog zadovoljstva, neugodnosti, tugu, anksioznost, poniženje i emotivni stres. Porota je navela mogućnost određivanja dodatnog iznosa u fazi suđenja za kaznenu odštetu, koja treba da usledi kasnije istog dana.

Advokatica Bila Kozbija, Dženifer Bonžin, izjavila je putem elektronske pošte da su razočarani odlukom suda i da nameravaju da ulože žalbu na presudu. U podnescima odbrane navodi se da optužbe protiv Kozbija počivaju pretežno na pretpostavkama i da, prema tvrdnjama advokata, Motsinger nije u potpunosti svesna šta se dogodilo.

Ova presuda dolazi gotovo pet godina nakon što je Bil Kozbi pušten iz zatvora u Pensilvaniji, pošto je Vrhovni sud te države poništio krivičnu presudu protiv njega na osnovu sličnih optužbi. Kozbi nije svedočio tokom ovog postupka. Među svedocima tokom suđenja bila je i Andrea Konstand, čije je svedočenje bilo deo prethodnog krivičnog procesa.

Sudski proces protiv Kozbija deo je šireg niza građanskih i krivičnih postupaka pokrenutih tokom poslednjih godina, u kojima su iznete tvrdnje o seksualnim delima iz prošlosti. Advokati i dalje navode da će koristiti sva pravna sredstva u daljem postupku.

Zvaničnici SAD razmatraju intervenciju dok Kuba ostaje bez struje i osnovnih namirnica, a protesti se šire

Kuba se suočava sa ozbiljnim energetskim kolapsom i nestašicom osnovnih životnih namirnica nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije i prekinule dotok nafte sa Venecuele i Meksika, navodi se u zvaničnim izjavama. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da razmatra mogućnost “prijateljskog preuzimanja” ostrva, ističući da je američka administracija spremna na brzu akciju ukoliko se situacija ne stabilizuje.

Prema dostupnim informacijama, više od 10 miliona stanovnika Kube ostalo je bez električne energije, hrane i lekova, dok su bolnice na minimalnim zalihama goriva za agregate. Glavna termoelektrana “Antonio Giteras” je van funkcije, a pokušaji obnove snabdevanja nisu dali rezultate. Zbog ovakvih uslova, u nekoliko gradova, uključujući Moron i Havanu, izbili su protesti protiv vlasti, tokom kojih su zabeleženi napadi na objekte Komunističke partije.

Predsednik Tramp izjavio je da “Kuba želi dogovor” i da su SAD spremne da preuzmu kontrolu u obliku koji smatraju najcelishodnijim. Takođe je naveo da državni sekretar Marko Rubio ima zadatak da reši situaciju na Kubi. Zvaničnici Kube, sa druge strane, optužuju SAD za izazivanje “ekonomskog genocida” i pokušaj izazivanja humanitarne krize radi opravdanja moguće intervencije.

“Ova veštačka klinička smrt ekonomije deo je šire strategije izazivanja humanitarne katastrofe”, navedeno je u saopštenju kubanskih vlasti, koje ističu da su trenutne mere deo pritiska Vašingtona na režim u Havani.

Dalji razvoj situacije na Kubi pratiće se u narednim nedeljama, dok međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i nalaženje mirnog rešenja.

Aerodromska uprava potvrdila višesatna čekanja na bezbednosnim kontrolama, deo terminala bez službenika

Na međunarodnom aerodromu Džordž Buš u Hjustonu 23. marta 2026. godine, putnici su se suočili sa višesatnim čekanjem na bezbednosnim kontrolama, potvrdila je uprava aerodroma. Situacija je nastala usled značajnog manjka zaposlenih u Upravi za bezbednost saobraćaja (TSA), dok je, prema navodima aerodromskih vlasti, gotovo 40% zaposlenih izostalo s posla tokom višenedeljnog delimičnog zatvaranja saveznih službi.

Redovi u Terminalu A prostirali su se na tri nivoa, uključujući i podzemni deo aerodroma kroz kome prolazi prigradski voz. Putnici su za prolazak kroz bezbednosnu kontrolu morali da čekaju u dugačkoj koloni koja je počinjala u delu za preuzimanje prtljaga i nastavljala do terminala za prodaju karata. Zvaničnici navode da su samo dva od ukupno pet terminala imala aktivno osoblje TSA, dok su u ostalim čekanja prelazila četiri sata, prema obaveštenjima upućenim putnicima.

Prema iskazima prisutnih, u Terminalu E je zabeleženo nešto brže kretanje, ali su i tu putnici navodili da su čekali više od tri sata kako bi prošli kontrolu. Posebne linije za ubrzanu proveru, uključujući PreCheck i CLEAR, nisu bile dostupne, što je dodatno povećalo opterećenje na standardnim linijama i uzrokovalo dodatne zastoje.

U cilju ublažavanja problema sa nedostatkom osoblja, federalne vlasti su uputile službenike Imigracione i carinske službe (ICE) da pruže podršku na kontrolnim punktovima. Ova mera je sprovedena tokom šeste nedelje delimičnog zatvaranja državnih službi, kada je veliki broj zaposlenih ostao bez plate ili nije mogao da radi. Fotografije sa lica mesta prikazuju službenike ICE-a u blizini redova putnika u Terminalu A.

Aerodromske vlasti su apelovale na putnike da dođu ranije zbog očekivanih zastoja i da se informišu o statusu letova i bezbednosnih procedura. Prema dostupnim informacijama, uprava aerodroma i nadležne službe nastavile su sa reorganizacijom procesa kontrole kako bi se smanjila čekanja, uz napomenu da se situacija prati i da će biti preduzete dodatne mere u skladu sa razvojem događaja.

Prethodne situacije sa nedostatkom osoblja na američkim aerodromima zabeležene su tokom ranijih zatvaranja državnih službi, ali su redovi i čekanja u Hjustonu ovog puta bili među najozbiljnijima, prema izjavama putnika i zaposlenih. Zvanični izvori nisu naveli podatke o eventualnim incidentima, a prioritet se daje očuvanju bezbednosti i protoka putnika u vanrednim okolnostima.