Projekat kapaciteta 2.400 MW planiran za završetak do 2038. godine na Dunavu, otvoren javni poziv do 25. juna

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, čime je pokrenuta selekcija globalnih inženjerskih i finansijskih kompanija za ovaj strateški energetski projekat. Zainteresovane kompanije mogu do 25. juna dostaviti svoja pisma o namerama Ministarstvu rudarstva i energetike, a izabrani partneri će učestvovati u izradi tehničke dokumentacije, obezbeđivanju finansiranja i izgradnji postrojenja.

RHE Đerdap 3 planirana je kao hibridno pumpno-akumulaciono postrojenje na 1007. kilometru Dunava, na teritoriji opštine Golubac. Predviđa se korišćenje viškova električne energije za pumpanje vode u rezervoare „Pesača“ i „Brodica“, dok bi u periodima vršnog opterećenja voda bila puštana kroz elektranu nazad u reku radi proizvodnje struje. Projektovani kapacitet iznosi 2.400 MW, sa mogućnošću dodatnih 400 MW iz obnovljivih izvora, a procenjena vrednost investicije iznosi 2,63 milijarde evra. Planirani rok za završetak izgradnje je 2038. godina.

Pripreme za uključivanje američkih kompanija traju od 2021. godine, a ključni koraci su načinjeni 2022, kada je kompanija Bechtel započela izradu tehničkih studija. U Vašingtonu je 2024. potpisan međudržavni energetski sporazum, koji je stupio na snagu u martu 2025. godine i omogućio pokretanje zvaničnog poziva za američke kompanije.

Iako je projekat označen kao prioritetan, suočava se sa izazovima zbog zahteva rumunske strane da se ne ugrozi rad zajedničkih elektrana Đerdap 1 i Đerdap 2. U toku su bilateralni razgovori i procene hidrološkog uticaja na Dunav. Takođe, ekološke organizacije upozoravaju na mogući negativan uticaj radova u Nacionalnom parku Đerdap na biodiverzitet.

Zbog kompleksnosti pregovora i visoke cene, Vlada Srbije je paralelno kao prioritet pokrenula izgradnju RHE Bistrica kapaciteta 680 MW, za koju je priprema dokumentacije pri kraju. Ipak, otvaranje međunarodnog javnog poziva preko Ambasade SAD potvrđuje da Srbija nastavlja sa realizacijom megaprojekta Đerdap 3.

Pekari moraju da proizvode najmanje 30 procenata hleba T-500, dok cena ostaje ograničena na 65 dinara po komadu

Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se cena ovog proizvoda zadržava na 65 dinara po komadu, kao što je određeno 1. februara 2026. godine. Prema uredbi, pekari su obavezni da hleb ovog tipa čini najmanje 30 procenata njihove ukupne dnevne proizvodnje hleba svih vrsta.

Hleb „sava“, poznat i kao „narodni hleb“, trenutno je jedini prehrambeni proizvod kojem je cena ograničena uredbom, nakon što je 2. jula 2025. godine ukinuto ograničenje cena za druge osnovne životne namirnice, uključujući brašno, šećer, suncokretovo ulje, UHT mleko, svinjski but i piletinu.

Na sednici Vlade usvojena je i odluka o listi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta. Lista precizira potrebu za podelom na kvarljive proizvode sa rokom trajanja do 30 dana, a obuhvata i kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, proizvode za ličnu higijenu i kozmetiku, kao i pelene. Takođe, na listi su i proizvodi važni za poljoprivrednu proizvodnju kao što su sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Ovim merama Vlada Srbije nastoji da zaštiti životni standard stanovništva i osigura stabilnost snabdevanja osnovnim namirnicama na domaćem tržištu.

Građani regiona mogli bi uskoro koristiti mobilni internet i pozive u EU bez dodatnih troškova, uz usklađivanje propisa sa pravilima EU

Savet Evropske unije odobrio je 4. juna 2026. godine početak pregovora o proširenju režima ‘Roming kao kod kuće’ na zemlje Zapadnog Balkana. Ova odluka omogućava građanima regiona potencijalno korišćenje mobilnog interneta, poziva i poruka u EU bez dodatnih roming troškova, navodi se na zvaničnoj stranici Saveta EU.

Proširenje ovog režima trenutno važi u Evropskoj uniji, Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Lihtenštajn, Norveška), Moldaviji i Ukrajini. Da bi Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana mogle da pristupe ovom sistemu, potrebno je da u potpunosti usklade nacionalne propise sa pravilima EU o romingu. Evropska komisija će procenjivati ispunjenost uslova pre konačnog uključivanja u režim bez dodatnih naknada.

“Današnja odluka o otvaranju pregovora o proširenju režima ‘Roming kao kod kuće’ na Zapadni Balkan šalje jasan signal posvećenosti EU regionu. Veća povezanost znači veće mogućnosti za građane, preduzeća i ekonomsku saradnju”, izjavila je Marilena Rauna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra.

Ona je dodala: “Ovo je više od tehničkog koraka – to je konkretna demonstracija naše zajedničke budućnosti, jačanje veza širom regiona i potvrđivanje evropskog puta Zapadnog Balkana.”

Nakon pozitivne evaluacije Evropske komisije, biće omogućeno međusobno ukidanje roming naknada između Zapadnog Balkana i EU, što podrazumeva da korisnici mobilnih mreža mogu koristiti svoje pakete u inostranstvu bez dodatnih troškova za roming.

Prema ekonomskim analizama, ovakvo rešenje može direktno uticati na mobilnost građana i olakšati poslovanje preduzeća, kao i unaprediti ekonomsku saradnju u regionu.