Pasulj i druge mahunarke pomažu ženama da očuvaju zdravlje srca, creva i produže životni vek

Žene koje žive u najdugovečnijim zajednicama, poznatim kao Plave zone, već godinama oslanjaju se na mahunarke kao osnovu svoje ishrane. Iako pasulj često ima reputaciju hrane za siromašne, brojne studije potvrđuju da predstavlja važnu namirnicu za dug i zdrav život. Na Sardiniji, Okinavi, Ikarii i u Kostariki, žene konzumiraju mahunarke četiri do pet puta više nego što je to slučaj na Zapadu, što se pokazalo zajedničkim faktorom populacija sa najviše stogodišnjaka.

Osim pasulja, žene u ovim krajevima često uključuju sočivo, leblebije, bob i soju u dnevni meni. Na Sardiniji su popularne guste čorbe od boba i ječma, dok su na Okinavi tofu i miso supa redovan deo obroka. Kostarikanke gotovo uz svaki obrok serviraju pasulj i pirinač. Iako se razlikuju po kulinarskim navikama, mahunarke su nezaobilazan deo ishrane žena koje doživljavaju duboku starost.

Naučnici su potvrdili da dnevni unos od samo 20 grama mahunarki može smanjiti rizik od prerane smrti za 7 do 8 odsto. Taj pozitivan efekat uočen je kod žena širom sveta, nezavisno od životnog stila. Mahunarke su odličan izvor biljnih proteina bez zasićenih masti, a bogate su i vlaknima koja pomažu varenje, snižavaju holesterol i regulišu šećer u krvi.

Takođe, mahunarke sadrže rezistentni skrob koji povoljno utiče na crevnu mikrofloru. “Zahvaljujući takvom sastavu, žene koje redovno konzumiraju pasulj imaju bolju kontrolu šećera u krvi, niži krvni pritisak i ređe oboljevaju od dijabetesa tipa 2”, navodi dr Marija Petrović, specijalista ishrane. Mahunarke su bogate magnezijumom, kalijumom, gvožđem i cinkom, što je izuzetno značajno za žensko zdravlje u svim životnim dobima.

Stanovnice Plavih zona u proseku pojedu jednu šolju kuvanih mahunarki dnevno, što je mnogo više od zapadnog proseka gde se mahunarke često zapostavljaju. “Već dve kašike kuvanog pasulja dnevno mogu napraviti razliku za vaše srce i energiju”, ističe dr Petrović. Šolja kuvanog pasulja obezbeđuje više od polovine preporučene dnevne doze vlakana i oko 15 grama proteina.

Nutricionisti danas apeluju da se mahunarke ponovo uključe u svakodnevnu ishranu, jer su ih prerađeni proizvodi i brza hrana potisnuli sa trpeze. Tradicionalna jela od pasulja i sočiva pomažu ženama iz Plavih zona da zadrže vitalnost i lep izgled tokom godina. Iz tog razloga, stručnjaci preporučuju svim ženama da što češće biraju ovu jednostavnu, ali izuzetno korisnu namirnicu.

Islandski mlečni proizvod sa visokim sadržajem proteina postaje sve popularniji među ženama koje brinu o ishrani

Sve više žena u Srbiji uvrštava skir u svoju svakodnevnu ishranu, prepoznajući ga kao odličan izbor za zdravlje i održavanje linije. Skir, tradicionalni islandski mlečni proizvod, poznat je po izuzetno visokom sadržaju proteina, dok sadrži minimalnu količinu masti, zbog čega je često svrstan u superhranu među nutricionistima. U Srbiji se može pronaći u rashladnim vitrinama velikih supermarketa, najčešće pored grčkog jogurta i drugih proteinskih mlečnih proizvoda.

Za razliku od običnog jogurta, skir ima znatno gušću teksturu i podseća na sveži sir. Priprema se od pasterizovanog obranog kravljeg mleka i jede se kašikom. Na Islandu je vekovima deo ishrane, a danas ga sve češće biraju žene širom sveta koje žele zdrav i zasitan obrok ili užinu. Skir je odličan za one koji žele da izgube kilograme ili duže osećaju sitost tokom dana.

Posebnost skira je u tome što sadrži dvostruko više proteina u poređenju sa klasičnim jogurtom, što doprinosi dužem osećaju sitosti i lakšoj kontroli apetita između obroka. Osim toga, ima vrlo malo masti i sadrži manje šećera od voćnih jogurta. Nutricionistkinja Jovana Petrović ističe: “hrana bogata proteinima pomaže da se osećaj gladi odloži, čime se lakše održava željena telesna težina”. Skir je takođe bogat vitaminom B12 za zdrav nervni sistem, kao i kalcijumom koji doprinosi čvrstini kostiju i zuba. Kalijum i magnezijum u skiru važni su za oporavak tela posle fizičke aktivnosti, zbog čega ga često koriste žene koje treniraju ili su fizički aktivne.

Neutrala aroma skira omogućava jednostavno kombinovanje sa različitim namirnicama. Možete ga jesti samostalno, dodati sveže voće, ovsene pahuljice ili semenke, a često se koristi i kao zdravija zamena za pavlaku ili majonez u salatama i sosovima. Popularan je i kao sastojak u zdravim smutijima i kolačima. Na rafovima supermarketa u Srbiji dostupan je u pakovanjima od 150 do 200 grama, kao i većim od 450 do 500 grama, po cenama koje su slične drugim proteinskim mlečnim proizvodima.

Skir je postao pravi izbor za žene koje žele brz, praktičan i zdrav obrok ili užinu. Zahvaljujući visokom sadržaju proteina i niskoj kalorijskoj vrednosti, pomaže očuvanju mišićne mase. Rekreativka Milica Jovanović kaže: “Nakon treninga uvek biram skir jer mi pomaže da se brže oporavim”.

Ako tražite nutritivno bogat proizvod koji se lako uklapa u savremeni način života i pomaže vam da se zdravo hranite, skir je odlična opcija koju vredi uvrstiti u jelovnik.

Najnovija istraživanja pokazuju da geni mogu otežati mršavljenje, ali životne navike i okruženje takođe imaju snažan uticaj.

Mnoge žene se suočavaju sa izazovima prilikom mršavljenja, čak i kada vode računa o ishrani i redovno vežbaju. Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu, pod vođstvom profesora Gajlsa Jeoa, otkrili su da genetika ima značajnu ulogu kada je reč o regulaciji telesne težine. Ovo je posebno važno za žene koje, uprkos trudu, ne postižu željene rezultate. Stručnjaci naglašavaju da pored uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti, na gojaznost utiče i kompleksna kombinacija gena, životnog okruženja i hormonskog statusa.

Današnje okruženje obiluje visokokaloričnom hranom, dok brz tempo života ostavlja malo vremena za kretanje. Čak i među ženama sa sličnim navikama razlike u telesnoj masi mogu biti velike, a prema rečima profesora Jeoa, glavni razlog leži u genetskim predispozicijama. Istraživanja na blizancima pokazala su da genetika može uticati na telesnu masu i do 70 odsto.

Pored oblika tela, geni utiču i na kontrolu apetita i rad metabolizma. Najnovija saznanja ukazuju da geni povezani sa gojaznošću pre svega utiču na centre za glad i osećaj nagrade u mozgu. Tako se može dogoditi da dve žene pojedu isti obrok, ali se jedna brže ponovo oseti gladnom. Hormon leptin, koji stvaraju masne ćelije, ima ključnu ulogu u obaveštavanju mozga o zalihama energije. Kod nekih osoba ovaj sistem zbog genetskih varijacija ne funkcioniše kako treba, pa mozak dobija pogrešnu informaciju da telu nedostaje energija, što izaziva stalni osećaj gladi i povećava rizik od prejedanja.

Utvrđeno je više od 1.000 gena koji utiču na indeks telesne mase, a neki od njih, kao MC4R, direktno utiču na želju za hranom. Žene sa određenom varijacijom tog gena mogu biti i do 18 kilograma teže od svojih vršnjakinja, iako žive slično. Osim toga, hormoni iz creva, naročito GLP-1, takođe su važni za regulaciju apetita i osećaja sitosti, pa su i savremeni lekovi za mršavljenje bazirani na stimulaciji ovog hormona.

“Geni nisu sudbina, ali mogu da otežaju održavanje željene telesne težine. Okruženje, navike i podrška su ključni za dugoročne rezultate”, izjavio je profesor Gajls Jeo.

I dok genetika ima veliki uticaj, svakodnevne odluke i životni stil mogu značajno promeniti rizik od gojaznosti. Faktori kao što su stalna izloženost reklamama za hranu, stres i manjak sna dodatno mogu povećati apetit, bez obzira na gene. Žene koje biraju nutritivno bogate obroke i redovno vežbaju mogu umanjiti negativan uticaj naslednih faktora.

Na kraju, treba imati na umu da borba sa kilogramima nije stvar lične slabosti. Naučna istraživanja potvrđuju da su hormoni, geni i okruženje neraskidivo povezani. Zato je važno da žene sebi pruže razumevanje i podršku, ali i da potraže stručnu pomoć ukoliko nailaze na poteškoće u održavanju zdrave telesne težine.