Emisije gasova sa efektom staklene bašte ne prestaju da rastu od 1992. godine, mir i saradnja ključni za energetsku tranziciju

Profesor Univerziteta Kolumbija Džefri D. Saks upozorio je na Horizons Forumu u Beogradu da je čovečanstvo dostiglo oko 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja i da posledice mogu biti dramatične, ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Saks, koji više od četiri decenije savetuje vlade i međunarodne institucije po pitanju održivog razvoja, podsetio je da je još 1992. godine usvojen globalni klimatski plan, ali da emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu prestale da rastu.

“Tada smo znali šta treba da uradimo, ali emisije nisu prestale da rastu. Danas naš cilj više nije da usporimo njihov rast, već da ih svedemo na nulu”, izjavio je Saks, navodeći da industrijske aktivnosti i sagorevanje fosilnih goriva predstavljaju glavni izvor ugljen-dioksida, dok metan, azotni oksidi i industrijski gasovi zahtevaju posebne strategije.

Saks je naglasio da političko nerazumevanje predstavlja veći problem od tehnološkog razvoja: “Većina političara ne razume ozbiljnost ovog izazova niti način na koji treba odgovoriti. Ovo nije šala.” Na panelu “Zelena (r)evolucija: Osnaživanje sutrašnjice”, izneo je tri ključne preporuke za države koje žele da odgovore na klimatsku krizu.

Prva preporuka je izrada jasnog dugoročnog plana energetskog razvoja, bez kojeg, prema Saksesovim rečima, nije moguće sprovesti tranziciju. Kao primer je naveo Kinu, koja planira razvoj energetike na duži rok, dok pojedine velike ekonomije odustaju od sistemskog planiranja.

Druga preporuka odnosi se na regionalnu saradnju, pri čemu je naglasio da nijedna država ne može sama izgraditi održiv energetski sistem. “Srbija treba da bude povezana sa Balkanom, Evropskom unijom i Azijom. Pouzdana energetska mreža ne može da postoji bez međunarodnog povezivanja”, rekao je Saks i dodao da je mir osnovni preduslov tranzicije.

Treća preporuka je obezbeđivanje finansiranja i brzo sprovođenje promena. Saks je ocenio da je opredeljenost Srbije za međunarodnu saradnju, uključujući i partnerstvo sa Kinom, važan korak u pravcu energetske transformacije.

Na kraju, Saks je istakao viziju za 2035. godinu: “Nadam se da ćemo tada biti na putu potpune dekarbonizacije, da će održivi razvoj biti ugrađen u sve sisteme i da ćemo živeti u svetu mira i saradnje. Moramo promeniti način razmišljanja i shvatiti da delimo jednu planetu. Kada sarađujemo, korist imaju svi.”

Prema njegovim zaključcima, nijedna država ne može sama rešiti najveće izazove 21. veka, ali zajedničkim planiranjem, ulaganjem i saradnjom moguće je izgraditi održiviju i bezbedniju budućnost.

Ribolov peruanskih inćuna obustavljen, cena ribljeg brašna dostiže 2.500 dolara po toni

Prema najnovijim ekonomskim analizama, postoji više od 60% verovatnoće da će se do kraja ove godine razviti super El Ninjo, najsnažniji oblik klimatskog fenomena koji podiže temperaturu površinskog sloja mora u tropskom Pacifiku za više od dva stepena Celzijusa. Ovaj događaj može dodatno povećati globalne temperature, što je značajna pretnja za morski ekosistem i ribarstvo širom sveta.

Porast temperature površine mora dovodi do jačeg raslojavanja vode, čime hranljive materije teže dospevaju do površine. To uzrokuje pad fitoplanktona, osnovnog izvora hrane za ceo morski lanac ishrane, a posledice su posebno izražene u istočnom delu tropskog Pacifika, gde Humboldtova struja uobičajeno obezbeđuje bogate hranljive materije na površini.

Tokom snažnih El Ninjo događaja, populacija peruanskih inćuna (Engraulis ringens) znatno je pogođena: ulov je opao za 55 odsto 1972. i 51 odsto 1973. godine, što je izazvalo ozbiljne ekonomske posledice. Ova vrsta je osnova najvećeg pojedinačnog ribolovnog područja na svetu, sa godišnjom vrednošću između jedne i tri milijarde dolara. Oko petine svetske proizvodnje ribljeg brašna dolazi iz tog ribolova, a koristi se za proizvodnju približno polovine stočne hrane u globalnoj akvakulturi.

Zbog trenutnog El Ninja, ribolov peruanskih inćuna je obustavljen, što je dovelo do rekordnog rasta cena ribljeg brašna na oko 2.500 dolara po toni. Slični problemi beleže se i na drugim tržištima: na obali Kalifornije zabeležen je pad ulova lignji, a u Indijskom okeanu opao je ulov tune. Promene u migraciji ribe izazvale su i porast sporova između država u Južnom kineskom moru.

Ovaj fenomen ima razorne posledice i po morska staništa, naročito koralne grebene. Tokom godina El Ninja masovno izbeljivanje korala je uobičajeno u tropskom Pacifiku, Indijskom okeanu, jugoistočnoj Aziji i severoistočnoj Australiji. Nedavni El Ninjo iz 2023–2024. izazvao je nezapamćen toplotni stres i masovno uginuće korala u Meksiku, Australiji i Kostariki.

Veliki morski sisari su takođe pogođeni – na Galapagoskim ostrvima došlo je do masovnog uginuća krznenih foka i morskih lavova zbog gladi, dok se u Peruu beleži drastičan pad populacije morskih ptica. Naučnici ističu da je teško proceniti pune razmere posledica novog super El Ninja, ali upozoravaju da bi, uzimajući u obzir klimatske promene i nedavni El Ninjo iz 2023–2024, naredni mogao biti najrazorniji do sada.

Novi modeli donose Nettuno V6 motore od 390 do 590 KS, električni pogon od 760 KS i domet do 580 kilometara

Kompanija Maserati predstavila je unapređene modele Grecale, GranTurismo i GranCabrio, uvodeći osvežen dizajn, snažnije motore i naprednije električne pogone. Novi modeli na tržištu Srbije očekuju se postepeno od kraja leta 2026. Do tada, aktuelna ponuda ostaje uz specijalne prodajne uslove.

GranTurismo i GranCabrio dobili su redizajnirane prednje otvore za vazduh, novi svetlosni potpis na zadnjem delu, kao i dodatne opcije dizajna točkova. Unutrašnjost je unapređena novim materijalima, kombinacijama boja, digitalnim satom i sportskim upravljačem. Digitalna instrument tabla, centralni ekran od 12,3 inča i Comfort ekran od 8,8 inča, kao i head-up displej, deo su nove tehnološke opreme. Sistem prepoznaje znake ometene pažnje i umora vozača.

Trofeo verzije GranTurisma i GranCabria sada razvijaju 590 KS iz 3,0-litarskog V6 Nettuno motora, što je 40 KS više u odnosu na prethodnu generaciju. Maksimalni obrtni moment iznosi 650 Nm, a vozila imaju pogon na sva četiri točka i adaptivno vazdušno ogibljenje. GranTurismo Trofeo postiže maksimalnu brzinu iznad 320 km/h.

Električnu ponudu predvodi GranTurismo Folgore sa 760 KS i tri elektromotora, uz napredni torque vectoring na zadnjoj osovini. Deklarisani domet ovog modela prelazi 540 kilometara, dok GranCabrio Folgore, prvi potpuno električni kabriolet u segmentu, ima sličnu tehnologiju. GranCabrio nudi prostor za četvoro putnika, platneni krov sa visokom toplotnom i zvučnom izolacijom, kao i Air Neck Warmer sistem koji omogućava vožnju sa spuštenim krovom i tokom hladnijih dana. Po prvi put kroz program Fuoriserie moguće je personalizovati platneni krov.

Model Grecale dobija novu V6 opciju sa Nettuno motorom od 390 KS, dostupan u verziji Modena V6. Na vrhu ponude je Grecale Trofeo V6 sa 530 KS, ubrzanjem od 0 do 100 km/h za 3,8 sekundi i maksimalnom brzinom od 285 km/h. Ponuda uključuje i blago-hibridne verzije sa četvorocilindarskim motorima, kao i potpuno električni Grecale Folgore sa 550 KS. Grecale Folgore nudi domet do 580 kilometara uz unapređeni sistem aktivne prednje maske i optimizovano upravljanje energijom. Sistem All-Wheel Drive Disconnect omogućava efikasniju raspodelu energije kada pogon na svim točkovima nije potreban.

Enterijer Grecalea kombinuje luksuz i praktičnost kroz korišćenje drveta, kože, ugljeničnih vlakana, novu geometriju upravljača i digitalni sat. U zavisnosti od verzije, dostupni su vazdušno ogibljenje, head-up displej i audio sistem Sonus faber sa do 21 zvučnikom.

Svi predstavljeni modeli razvijaju se i proizvode u Italiji – GranTurismo i GranCabrio u Modeni, a Grecale u Kasinu. Maserati proširuje mogućnosti personalizacije kroz Fuoriserie program, prateći tradiciju italijanskog gran turisma i inovacija u automobilskoj industriji.