Srbi čine skoro petinu stanovništva Beča, dok 46% građana ima strano poreklo, pokazuje statistika iz 2025. godine

Prema zvaničnim podacima Austrijskog državnog zavoda za statistiku, u Austriji živi oko pola miliona ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije, a u Beču je skoro 100.000 stanovnika srpskog porekla, što ih čini najbrojnijom migrantskom grupom. Statistika Grada Beča iz 2025. godine otkriva da preko 46% stanovnika ima strano poreklo, dok Srbi čine skoro petinu ukupnog broja građana glavnog grada Austrije.

Istraživanje Filozofskog fakulteta i Etnografskog instituta iz Beograda, pod nazivom „Transnacionalne strategije poslovanja srpskih preduzetnika u Beču“, analiziralo je poslovanje deset preduzetnika srpskog porekla koji vode firme sa najmanje pet, a najviše dvadeset zaposlenih. Ovi preduzetnici posluju u sektorima ugostiteljstva, kozmetičkih usluga, sporta, auto-servisa i proizvodnje opreme za IT sektor. Pored osnovnog broja radnika, zbog potreba uvoza, izvoza, knjigovodstva i transporta angažuju i dodatnu radnu snagu u okviru širih poslovnih mreža.

Većina anketiranih preduzetnika rođena je u Beču i predstavlja drugu ili treću generaciju srpskih migranata. Dvoje ispitanika preselilo se u austrijsku prestonicu radi studija, dok je jedan došao devedesetih godina sa porodicom, bežeći od rata. Prvi veći migracioni talas Srba dogodio se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, drugi tokom devedesetih zbog raspada Jugoslavije, dok je treći, poznat kao „odliv mozgova“, obeležio aktuelni vek.

Motivi za pokretanje sopstvenog posla su različiti: od ličnih interesovanja, preko prethodnog radnog iskustva, do prepoznavanja tržišne niše. V.N. i njegova supruga vode delikatesnu prodavnicu sa tradicionalnim balkanskim proizvodima i sarađuju isključivo sa malim proizvođačima iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Njihova prednost je ponuda proizvoda koji su retki na austrijskom tržištu, uz dobar odnos cene i kvaliteta. U galeriji unutar prodavnice izlažu se radovi umetnika iz regiona bivše Jugoslavije.

Kultura poslovanja u Austriji ocenjena je kao pragmatična, sa snažnim insistiranjem na detaljima i rokovima. Srpski preduzetnici ističu da su „opušteniji, ali snalažljiviji i kreativniji“. Jedan od ispitanika, D.S, osnivač firme za proizvodnju sladoleda, naveo je da je za otvaranje preduzeća u Austriji bilo neophodno pripremiti detaljan poslovni plan i dokazati njegovu isplativost pred institucijama. Nakon toga, država je pružila značajnu finansijsku pomoć. D.S. je godinu i po dana radio na razvoju recepta, kombinujući sastojke iz različitih kultura, poput plazme iz Požarevca i švajcarske čokolade „Lindt“. Njegov proizvod sada se prodaje u lancu „Špar“, a distribucija je proširena na celu Austriju i Nemačku.

Istraživanje pokazuje da srpski preduzetnici u Beču uspešno povezuju dva sveta, koristeći prednosti oba mentaliteta i gradeći poslovne mreže u više država.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte ne prestaju da rastu od 1992. godine, mir i saradnja ključni za energetsku tranziciju

Profesor Univerziteta Kolumbija Džefri D. Saks upozorio je na Horizons Forumu u Beogradu da je čovečanstvo dostiglo oko 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja i da posledice mogu biti dramatične, ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Saks, koji više od četiri decenije savetuje vlade i međunarodne institucije po pitanju održivog razvoja, podsetio je da je još 1992. godine usvojen globalni klimatski plan, ali da emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu prestale da rastu.

“Tada smo znali šta treba da uradimo, ali emisije nisu prestale da rastu. Danas naš cilj više nije da usporimo njihov rast, već da ih svedemo na nulu”, izjavio je Saks, navodeći da industrijske aktivnosti i sagorevanje fosilnih goriva predstavljaju glavni izvor ugljen-dioksida, dok metan, azotni oksidi i industrijski gasovi zahtevaju posebne strategije.

Saks je naglasio da političko nerazumevanje predstavlja veći problem od tehnološkog razvoja: “Većina političara ne razume ozbiljnost ovog izazova niti način na koji treba odgovoriti. Ovo nije šala.” Na panelu “Zelena (r)evolucija: Osnaživanje sutrašnjice”, izneo je tri ključne preporuke za države koje žele da odgovore na klimatsku krizu.

Prva preporuka je izrada jasnog dugoročnog plana energetskog razvoja, bez kojeg, prema Saksesovim rečima, nije moguće sprovesti tranziciju. Kao primer je naveo Kinu, koja planira razvoj energetike na duži rok, dok pojedine velike ekonomije odustaju od sistemskog planiranja.

Druga preporuka odnosi se na regionalnu saradnju, pri čemu je naglasio da nijedna država ne može sama izgraditi održiv energetski sistem. “Srbija treba da bude povezana sa Balkanom, Evropskom unijom i Azijom. Pouzdana energetska mreža ne može da postoji bez međunarodnog povezivanja”, rekao je Saks i dodao da je mir osnovni preduslov tranzicije.

Treća preporuka je obezbeđivanje finansiranja i brzo sprovođenje promena. Saks je ocenio da je opredeljenost Srbije za međunarodnu saradnju, uključujući i partnerstvo sa Kinom, važan korak u pravcu energetske transformacije.

Na kraju, Saks je istakao viziju za 2035. godinu: “Nadam se da ćemo tada biti na putu potpune dekarbonizacije, da će održivi razvoj biti ugrađen u sve sisteme i da ćemo živeti u svetu mira i saradnje. Moramo promeniti način razmišljanja i shvatiti da delimo jednu planetu. Kada sarađujemo, korist imaju svi.”

Prema njegovim zaključcima, nijedna država ne može sama rešiti najveće izazove 21. veka, ali zajedničkim planiranjem, ulaganjem i saradnjom moguće je izgraditi održiviju i bezbedniju budućnost.

Ribolov peruanskih inćuna obustavljen, cena ribljeg brašna dostiže 2.500 dolara po toni

Prema najnovijim ekonomskim analizama, postoji više od 60% verovatnoće da će se do kraja ove godine razviti super El Ninjo, najsnažniji oblik klimatskog fenomena koji podiže temperaturu površinskog sloja mora u tropskom Pacifiku za više od dva stepena Celzijusa. Ovaj događaj može dodatno povećati globalne temperature, što je značajna pretnja za morski ekosistem i ribarstvo širom sveta.

Porast temperature površine mora dovodi do jačeg raslojavanja vode, čime hranljive materije teže dospevaju do površine. To uzrokuje pad fitoplanktona, osnovnog izvora hrane za ceo morski lanac ishrane, a posledice su posebno izražene u istočnom delu tropskog Pacifika, gde Humboldtova struja uobičajeno obezbeđuje bogate hranljive materije na površini.

Tokom snažnih El Ninjo događaja, populacija peruanskih inćuna (Engraulis ringens) znatno je pogođena: ulov je opao za 55 odsto 1972. i 51 odsto 1973. godine, što je izazvalo ozbiljne ekonomske posledice. Ova vrsta je osnova najvećeg pojedinačnog ribolovnog područja na svetu, sa godišnjom vrednošću između jedne i tri milijarde dolara. Oko petine svetske proizvodnje ribljeg brašna dolazi iz tog ribolova, a koristi se za proizvodnju približno polovine stočne hrane u globalnoj akvakulturi.

Zbog trenutnog El Ninja, ribolov peruanskih inćuna je obustavljen, što je dovelo do rekordnog rasta cena ribljeg brašna na oko 2.500 dolara po toni. Slični problemi beleže se i na drugim tržištima: na obali Kalifornije zabeležen je pad ulova lignji, a u Indijskom okeanu opao je ulov tune. Promene u migraciji ribe izazvale su i porast sporova između država u Južnom kineskom moru.

Ovaj fenomen ima razorne posledice i po morska staništa, naročito koralne grebene. Tokom godina El Ninja masovno izbeljivanje korala je uobičajeno u tropskom Pacifiku, Indijskom okeanu, jugoistočnoj Aziji i severoistočnoj Australiji. Nedavni El Ninjo iz 2023–2024. izazvao je nezapamćen toplotni stres i masovno uginuće korala u Meksiku, Australiji i Kostariki.

Veliki morski sisari su takođe pogođeni – na Galapagoskim ostrvima došlo je do masovnog uginuća krznenih foka i morskih lavova zbog gladi, dok se u Peruu beleži drastičan pad populacije morskih ptica. Naučnici ističu da je teško proceniti pune razmere posledica novog super El Ninja, ali upozoravaju da bi, uzimajući u obzir klimatske promene i nedavni El Ninjo iz 2023–2024, naredni mogao biti najrazorniji do sada.