Treći konkurs doneo priznanja u 6 kategorija, uključujući cirkularnu ekonomiju i inovacije, uz poseban fokus na transparentnost

Kompnija PwC Srbija dodelila je treći put zaredom priznanja „ESG Lideri“ najboljim kompanijama i pojedincima u održivom poslovanju za 2026. godinu. Svečana ceremonija održana je 22. maja 2026. u Palati umetnosti Madlena, gde su nagrađene ukupno 19 organizacija i pojedinaca u šest različitih kategorija, uključujući zaštitu životne sredine, socijalnu odgovornost, inovacije i obrazovne programe.

Ove godine uvode se značajne promene na tržištu Srbije, jer nefinansijsko izveštavanje prelazi iz sfere dobrovoljnosti u zakonsku obavezu za sve veličine preduzeća. Rastu zahtevi u lancima snabdevanja i od finansijskog sektora, dok kompanije moraju da pokažu transparentnost u primeni ESG principa. Tokom svečanosti, Biljana Bogovac, rukovodeća partnerka PwC za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, naglasila je: „Danas se nalazimo u trenutku kada ESG više nije pitanje izbora ili dobre prakse, već postaje sastavni deo načina na koji razmišljamo o dugoročnom razvoju, odgovornosti i konkurentnosti. U tom kontekstu, transparentnost, pouzdanost podataka i istinska integracija ESG principa postaju ključ razlikovanja između kompanija koje prate promene i onih koje ih predvode.“

Odluku o dobitnicima doneo je nezavisni stručni žiri koji su, pored Biljane Bogovac, činili Tanja Kuzman iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Aleksandra Miladinović iz EBRD, dr Mirjana Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Aleksandar Janjušević iz Ministarstva finansija i Marko Čubrić iz EBRD. Nagrade su dodeljene po sledećim kategorijama:

U kategoriji „Strategija E – Zaštita životne sredine“ priznanja su dobili MK Group doo za aktivnosti vezane za klimatske promene, HOLCIM SRBIJA DOO BEOČIN za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji (korporacija), Udruženje građana RIME Zaječar (udruženje), Sferikon doo (start-up), Vlasinka doo Beograd za očuvanje vodnih resursa, Atlantic grupa za očuvanje biodiverziteta (privredni sektor) i Raiffeisen banka ad (finansijski sektor).

Za „Strategiju S – Održive socijalne politike“ nagrađeni su Milšped doo Beograd (privredni sektor), OTP banka ad Novi Sad (finansijski sektor) i Delta Holding za uključivanje zainteresovanih strana. U oblasti „Strategija G – Odgovorno upravljanje“ priznanja su primili MTU Maintenance Serbia (privredni sektor), DDOR Novi Sad (finansijski sektor) i Saga doo Beograd (MSP).

Kategorija „Inovacije“ obuhvatila je NELT (korporacija), ProCredit bank ad Srbija (finansijski sektor) i Njuppa App doo (start-up), dok su za „Obrazovni program“ nagrađeni UG Kreativa (udruženja), Bio Idea za održivi razvoj (socijalno preduzeće) i Ekofungi (MSP). Specijalnu nagradu „Lider u održivom razvoju“ dobio je Zoran Karić iz kompanije Telekom a.d.

Treći konkurs „ESG Lideri 2026“ potvrdio je da srpski poslovni ambijent prelazi u novu fazu, u kojoj su održivost i transparentnost postali ključni faktori konkurentnosti i razvoja kompanija, doprinoseći pozitivnim promenama u društvu i očuvanju životne sredine.

Novi zakon predviđa korišćenje domaćeg grožđa do avgusta 2028. godine i dodatne podsticaje za proizvođače

U Srbiji je broj registrovanih vinarija povećan sa 289 na 529 u periodu od deset godina, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina, predstavljen 22. maja 2026. godine, ima za cilj veću zaštitu domaćih proizvođača i dalji razvoj vinogradarstva i vinarstva.

Ministar Dragan Glamočić istakao je značaj ovog sektora za celokupnu poljoprivredu i ruralni razvoj Srbije, naglašavajući da vinogradarstvo i vinarstvo čine deo srpskog identiteta i tradicije. “Pre deset godina imali smo 289 registrovanih vinarija, a sada ih je 529. To je jasan znak da sektor raste, ima potencijal i da ljudi veruju u budućnost srpskog vina”, rekao je Glamočić.

U okviru usvojenih mera, uspostavljen je Vinogradarski i Vinarski registar, rejonizovana su vinogradarska područja, a sistem geografskog porekla unapređen je po modelu Evropske unije, što stvara osnovu za dalji razvoj. Novi zakon donosi modernizovan i pravedniji okvir, usklađen sa evropskim standardima, a posebno je važna odredba da proizvodnja vina u Srbiji mora biti zasnovana na grožđu proizvedenom u zemlji, uz period prilagođavanja do avgusta 2028. godine.

Među ključnim rešenjima navode se pojednostavljene procedure za manastire, škole i fakultete, omogućavanje fizičkim licima da pod jasno definisanim uslovima legalno proizvode i prodaju vino, kao i ukidanje određenih tehničkih i kadrovskih zahteva radi olakšanja poslovanja proizvođača. Takođe, jačaju se kontrole, mehanizmi sledljivosti i zaštite kvaliteta i porekla vina.

Nacrt zakona predviđa sprečavanje učešća neregistrovanih proizvođača na sajmovima i takmičenjima, kao i jačanje udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla. Ministarstvo je najavilo uvođenje novih i povratak nekadašnjih podsticajnih mera, uključujući podršku za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i izgradnju i opremanje vinarija.

Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta ocenio je da je sektor vina u Srbiji napredovao zahvaljujući državnoj podršci i da će novi zakon dodatno poboljšati uslove za rad i razvoj vinarstva. On je pozvao zainteresovane da posete manifestaciju “Wine Vision by Open Balkan” od 10. do 12. oktobra na Beogradskom sajmu i upoznaju se sa napretkom srpskog vinarstva.

Javna rasprava o novom zakonu trajaće do 6. juna, a Ministarstvo poziva sva zainteresovana lica da se upoznaju sa nacrtom i daju svoje primedbe i sugestije.

Očekuje se prinos pšenice od šest i po do sedam tona po hektaru, izvoz agrara dostigao pet milijardi evra

Srpska poljoprivreda, posle četiri godine suše, ove godine beleži prosečan ili natprosečan rod, što prema analizama može generisati rast BDP-a između 10 i 12 odsto. Klimatske nepogode su izostale, pa su i ratari i voćari optimistični po pitanju rezultata u 2026. godini.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da se ove sezone očekuje prosečan ili natprosečan prinos, što bi moglo da doprinese rastu BDP-a, jer poljoprivreda i agrar zajedno sa prerađivačkom industrijom učestvuju između 10 i 12 odsto u ukupnom BDP-u. “To bi značilo da bi naša poljoprivreda ove godine mogla biti generator rasta BDP-a, a ne kočničar”, naglasio je Galetin.

Voćar iz Ritopeka Zlatko Ignjatović ocenio je da je ovogodišnji rod znatno bolji nego prošle godine, ističući da su neke kulture čak i prerodile. Žarko Kovačević, proizvođač pšenice iz Pavlovca, procenio je da je situacija mnogo povoljnija i da se očekuje prinos od šest i po do sedam tona po hektaru.

Agroekonomisti potvrđuju dobre izglede i za ratare, posebno za pšenicu i suncokret koji su ove godine posejani na većim površinama u poređenju sa prethodnom godinom, dok su kukuruz i soja pokazali manju otpornost na sušu.

Prema rečima resornog ministra Dragana Glamočića, izvoz poljoprivrede u poslednjih pet godina prosečno iznosi oko pet milijardi evra, dok je uvoz oko tri i po milijarde evra. Suficit agrara iznosi oko milijardu i po evra, uz napomenu da taj iznos može varirati iz godine u godinu. “Prethodne godine su bile teške, verujemo da će ova biti bolja”, izjavio je Glamočić. Ministar je dodao i da je pad učešća agrara u ukupnoj privredi posledica bržeg rasta sektora infrastrukture i energetike, a ne smanjenja vrednosti poljoprivrede.

Iako su srpska polja ove godine u znatno boljem stanju, ministar upozorava da je poljoprivreda i dalje fabrika pod otvorenim nebom i da je potrebno ostati oprezan do kraja sezone.