Treći konkurs doneo priznanja u 6 kategorija, uključujući cirkularnu ekonomiju i inovacije, uz poseban fokus na transparentnost

Kompnija PwC Srbija dodelila je treći put zaredom priznanja „ESG Lideri“ najboljim kompanijama i pojedincima u održivom poslovanju za 2026. godinu. Svečana ceremonija održana je 22. maja 2026. u Palati umetnosti Madlena, gde su nagrađene ukupno 19 organizacija i pojedinaca u šest različitih kategorija, uključujući zaštitu životne sredine, socijalnu odgovornost, inovacije i obrazovne programe.

Ove godine uvode se značajne promene na tržištu Srbije, jer nefinansijsko izveštavanje prelazi iz sfere dobrovoljnosti u zakonsku obavezu za sve veličine preduzeća. Rastu zahtevi u lancima snabdevanja i od finansijskog sektora, dok kompanije moraju da pokažu transparentnost u primeni ESG principa. Tokom svečanosti, Biljana Bogovac, rukovodeća partnerka PwC za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, naglasila je: „Danas se nalazimo u trenutku kada ESG više nije pitanje izbora ili dobre prakse, već postaje sastavni deo načina na koji razmišljamo o dugoročnom razvoju, odgovornosti i konkurentnosti. U tom kontekstu, transparentnost, pouzdanost podataka i istinska integracija ESG principa postaju ključ razlikovanja između kompanija koje prate promene i onih koje ih predvode.“

Odluku o dobitnicima doneo je nezavisni stručni žiri koji su, pored Biljane Bogovac, činili Tanja Kuzman iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Aleksandra Miladinović iz EBRD, dr Mirjana Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Aleksandar Janjušević iz Ministarstva finansija i Marko Čubrić iz EBRD. Nagrade su dodeljene po sledećim kategorijama:

U kategoriji „Strategija E – Zaštita životne sredine“ priznanja su dobili MK Group doo za aktivnosti vezane za klimatske promene, HOLCIM SRBIJA DOO BEOČIN za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji (korporacija), Udruženje građana RIME Zaječar (udruženje), Sferikon doo (start-up), Vlasinka doo Beograd za očuvanje vodnih resursa, Atlantic grupa za očuvanje biodiverziteta (privredni sektor) i Raiffeisen banka ad (finansijski sektor).

Za „Strategiju S – Održive socijalne politike“ nagrađeni su Milšped doo Beograd (privredni sektor), OTP banka ad Novi Sad (finansijski sektor) i Delta Holding za uključivanje zainteresovanih strana. U oblasti „Strategija G – Odgovorno upravljanje“ priznanja su primili MTU Maintenance Serbia (privredni sektor), DDOR Novi Sad (finansijski sektor) i Saga doo Beograd (MSP).

Kategorija „Inovacije“ obuhvatila je NELT (korporacija), ProCredit bank ad Srbija (finansijski sektor) i Njuppa App doo (start-up), dok su za „Obrazovni program“ nagrađeni UG Kreativa (udruženja), Bio Idea za održivi razvoj (socijalno preduzeće) i Ekofungi (MSP). Specijalnu nagradu „Lider u održivom razvoju“ dobio je Zoran Karić iz kompanije Telekom a.d.

Treći konkurs „ESG Lideri 2026“ potvrdio je da srpski poslovni ambijent prelazi u novu fazu, u kojoj su održivost i transparentnost postali ključni faktori konkurentnosti i razvoja kompanija, doprinoseći pozitivnim promenama u društvu i očuvanju životne sredine.

Očekuje se prinos pšenice od šest i po do sedam tona po hektaru, izvoz agrara dostigao pet milijardi evra

Srpska poljoprivreda, posle četiri godine suše, ove godine beleži prosečan ili natprosečan rod, što prema analizama može generisati rast BDP-a između 10 i 12 odsto. Klimatske nepogode su izostale, pa su i ratari i voćari optimistični po pitanju rezultata u 2026. godini.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da se ove sezone očekuje prosečan ili natprosečan prinos, što bi moglo da doprinese rastu BDP-a, jer poljoprivreda i agrar zajedno sa prerađivačkom industrijom učestvuju između 10 i 12 odsto u ukupnom BDP-u. “To bi značilo da bi naša poljoprivreda ove godine mogla biti generator rasta BDP-a, a ne kočničar”, naglasio je Galetin.

Voćar iz Ritopeka Zlatko Ignjatović ocenio je da je ovogodišnji rod znatno bolji nego prošle godine, ističući da su neke kulture čak i prerodile. Žarko Kovačević, proizvođač pšenice iz Pavlovca, procenio je da je situacija mnogo povoljnija i da se očekuje prinos od šest i po do sedam tona po hektaru.

Agroekonomisti potvrđuju dobre izglede i za ratare, posebno za pšenicu i suncokret koji su ove godine posejani na većim površinama u poređenju sa prethodnom godinom, dok su kukuruz i soja pokazali manju otpornost na sušu.

Prema rečima resornog ministra Dragana Glamočića, izvoz poljoprivrede u poslednjih pet godina prosečno iznosi oko pet milijardi evra, dok je uvoz oko tri i po milijarde evra. Suficit agrara iznosi oko milijardu i po evra, uz napomenu da taj iznos može varirati iz godine u godinu. “Prethodne godine su bile teške, verujemo da će ova biti bolja”, izjavio je Glamočić. Ministar je dodao i da je pad učešća agrara u ukupnoj privredi posledica bržeg rasta sektora infrastrukture i energetike, a ne smanjenja vrednosti poljoprivrede.

Iako su srpska polja ove godine u znatno boljem stanju, ministar upozorava da je poljoprivreda i dalje fabrika pod otvorenim nebom i da je potrebno ostati oprezan do kraja sezone.

Američka administracija razmatra strože kontrole nad naprednim AI modelima, uz podele oko državne regulacije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odložio je potpisivanje dugo najavljivane izvršne uredbe o veštačkoj inteligenciji, planirane za 22. maj 2026. godine, zbog nezadovoljstva pojedinim delovima dokumenta. Administracija SAD istovremeno razmatra uvođenje strožih bezbednosnih kontrola nad naprednim AI modelima i njihovu primenu u sajber i vojnim operacijama. Tramp je izjavio da ‘Sjedinjene Američke Države prednjače ispred Kine i ostatka sveta kada je reč o veštačkoj inteligenciji’ i naglasio da ne želi da preduzme ništa što bi ugrozilo američku tehnološku prednost.

Prema dostupnim informacijama, predlog uredbe predviđa obavezu bezbednosnih i civilnih agencija da uvedu dodatne mere zaštite saveznih mreža uz korišćenje AI modela, kao i dobrovoljni okvir za proveru veštačke inteligencije pre javnog objavljivanja. Ključnu ulogu u sprovođenju mera mogla bi imati Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), koja bi vršila poverljiva testiranja modela tehnoloških kompanija pre njihove dostupnosti široj javnosti.

U poslednjih nekoliko meseci američka administracija intenzivno analizira rizike naprednih AI sistema, posebno nakon pojave AI četbota Claude kompanije Antropik, specijalizovanog za sajber bezbednost. Zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi slični modeli, uključujući GPT-5.5 kompanije OpenAI, mogli da olakšaju otkrivanje ranjivosti u računarskim mrežama, uključujući i infrastrukturu od strateškog značaja. Unutar administracije postoje različita mišljenja o nivou regulacije: dok se deo zvaničnika zalaže za jače zaštitne mehanizme i državnu kontrolu, drugi upozoravaju da bi preterana regulacija mogla da uspori inovacije i oslabi konkurentnost američkih kompanija.

Planovi ukazuju na to da Bela kuća želi da obaveštajna zajednica preuzme vodeću ulogu u proceni bezbednosti AI modela. Međutim, već postoje nesuglasice između obaveštajnih agencija i Ministarstva trgovine oko nadležnosti za procenu rizika i testiranje modela. Dodatne tenzije izazvao je spor između Pentagona i kompanije Antropik, gde je Ministarstvo odbrane tražilo neograničen pristup modelima za sve zakonite vojne svrhe, dok je Antropik insistirao na garancijama protiv upotrebe u autonomnom oružju ili masovnom nadzoru.

Pošto dogovor nije postignut, ministar odbrane Pit Hegset stavio je Antropik na listu bezbednosno rizičnih dobavljača, dok je izvršni direktor kompanije Dario Amodei izjavio da nije bilo izbora osim da ospori odluku pred sudom. Američki apelacioni sud odbio je u aprilu zahtev Antropika za privremeno blokiranje odluke, ali je ubrzao sudski postupak zbog mogućih ‘nenadoknadivih šteta’ za kompaniju tokom procesa. Vlada tvrdi da Antropik tehnički može da ugradi ograničenja u svoje AI modele, dok iz kompanije odbacuju ove tvrdnje i navode da nema dokaza da su pokušali da ograniče upotrebu u vojnim ili poverljivim okruženjima.