Connect with us

Domaće

Biznis priče okupljaju više od 3.000 preduzetnika u Vrnjačkoj Banji

Konferencija donosi 20 predavanja i osam radionica, fokus na otpornost i inovacije u regionu

Objavljeno pre

3 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Werner pfennig

Konferencija donosi 20 predavanja i osam radionica, fokus na otpornost i inovacije u regionu

Najveća poslovna konferencija u Jugoistočnoj Evropi, Biznis priče, otvorena je 2. aprila 2026. godine u Vrnjačkoj Banji, u hotelu Zepter. Tokom dva dana, više od 3.000 preduzetnica i preduzetnika iz celog regiona imaće priliku da prisustvuje više od 20 predavanja, osam stručnih radionica, kao i događajima umrežavanja i koncertima. Osnivač konferencije Vladimir Stanković poručio je na otvaranju da su Biznis priče postale pokret i mesto za ljude sa voljom i hrabrošću da stvaraju. On je istakao da je najveća prednost preduzetnika na Balkanu otpornost i da su među učesnicima veterani biznisa koji su prebrodili mnoge krize.

Konferenciju je otvorio i biznismen i muzičar Bob Petrović, naglašavajući važnost pozitivnih ambicija i selekcije, kao i mogućnost da Biznis priče budu platforma za povezivanje i inspiraciju. U programu se nalaze predavanja kao što su „Kako veštačka inteligencija menja brendove i njihovu ulogu u budućnosti“ Miše Lukića iz Brand Sapiens Dubai, „Ne biramo najbolje, biramo vidljive“ Tanje Tatomirović iz Hyperfacade, i „Pažnja kao valuta. Haos koji donosi rezultate“ dr Davora J. Korčoka iz DOX Pharm.

Broj radionica je ove godine udvostručen na osam, sa po četiri u oba dana. Među temama su Meta Ads kampanje, diversifikacija kroz zlato, akcije i bitkoin koje je predstavio Marko Matanović iz ECD.rs, kao i poreske olakšice za inovacije koje je izložio Dušan Roglić iz Roglic Company. Drugi dan, 3. aprila, donosi predavanja profesora dr Miodraga Zeca o razlozima bogatstva i siromaštva naroda, kao i predavanje dr Nikolaosa Dimitriadisa o liderstvu u doba veštačke inteligencije.

Ivan Gavanski iz ACP Investment Partners LLP govoriće o dolaru, evru i budućnosti ekonomske moći, dok će Nedim Šabić iz Bigburg GmbH predstaviti marketing pristup za spas kompanija u eri veštačke inteligencije. Uroš Mikić iz Flow Ninja pokazaće kako biznis može da funkcioniše i bez prisustva vlasnika tokom 90 dana, sa 65 zaposlenih. Na kraju, konferenciju zatvaraju koncerti Nataše Bekvalac i ToMe, dok je moderator događaja Nastasija Stošić.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Srbija emitovala privatne obveznice u vrednosti od 500 miliona evra uz kamatu 4,75 odsto

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Objavljeno pre

18 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.

Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.

U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.

Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Bugarskoj usporila na 5,4 odsto u junu, pad cena hrane i transporta

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Objavljeno pre

38 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Godišnja inflacija u Bugarskoj usporila je u junu na 5,4 odsto, nakon što je u maju iznosila 6,9 odsto, pokazuju zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI). Ovaj nivo inflacije bio je niži od preliminarne procene od 5,6 odsto, što ukazuje na nastavak slabljenja inflatornih pritisaka u zemlji.

Značajno usporavanje inflacije zabeleženo je kod cena hrane i bezalkoholnih pića, gde je rast cena smanjen sa 4,4 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. Kod alkoholnih pića i duvana inflacija je pala sa 7,7 na 6,7 odsto, dok je u segmentu stanovanja i komunalnih usluga inflacija snižena sa 5,2 na 5 odsto.

Najizraženiji pad inflacije registrovan je u sektoru transporta, gde je stopa inflacije u junu iznosila 16,8 odsto, dok je u maju bila 21,6 odsto. Sektori rekreacije i kulture zabeležili su pad sa 15,7 na 10,8 odsto, kao i segmenti nameštaja, opreme za domaćinstvo, zdravstva i restorana i hotela.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje inflacije sa drugim zemljama Evropske unije, godišnja inflacija u Bugarskoj u junu iznosila je 5,2 odsto. Prosečna inflacija za poslednjih godinu dana iznosi 3,9 odsto, navodi NSI u svom izveštaju.

Svi podaci ukazuju na postepeno smirivanje inflacije u Bugarskoj, iako su pojedini sektori, poput transporta, i dalje pod značajnim inflatornim pritiscima.

Pročitaj još

Domaće

Atinski metro proširuje mrežu, više od 15 zgrada prijavilo pukotine tokom radova

Stanovnici Kipselija zahtevaju hitne inspekcije i naknadu štete zbog oštećenja na više od 15 zgrada uz četvrtu liniju metroa

Objavljeno pre

38 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Stanovnici Kipselija zahtevaju hitne inspekcije i naknadu štete zbog oštećenja na više od 15 zgrada uz četvrtu liniju metroa

Izgradnja četvrte linije atinskog metroa izazvala je zabrinutost kod stanovnika naselja Kipseli, nakon što su prijavljena oštećenja na više od 15 stambenih zgrada u blizini trase tunela. Građani traže od Gradskog veća Atine hitne statičke i geotehničke inspekcije, kao i potpunu sanaciju i naknadu štete, ukazujući na pojavu pukotina na zidovima i plafonima, dok pojedini vlasnici izveštavaju da vrata i prozori više ne mogu pravilno da se zatvore.

Zvanična inženjerska ispitivanja još nisu utvrdila uzrok ovih oštećenja, ali broj prijava se povećava. Stanovnici su objavili i fotografije oštećenja, insistirajući na većoj transparentnosti i preispitivanju trase bušenja tunela, posebno na deonicama gde karakteristike tla predstavljaju veći rizik.

Četvrta linija metroa predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Grčkoj, sa ciljem da poveže gusto naseljene delove prestonice sa centrom. Međutim, ovo nije prvi incident tokom izgradnje. Pre nekoliko meseci, tokom radova u Kipseliju, izbijanje muljevite mase na površinu kroz staru kanalizacionu mrežu izazvalo je dodatnu zabrinutost. Kompanija odgovorna za izgradnju tada je navela da incident ne predstavlja dugoročan bezbednosni rizik.

Građanska inicijativa iz Kipselija, u saopštenju pred sednicu Gradskog veća, zatražila je besplatne statičke i geotehničke preglede, kao i pravnu pomoć Grada Atine. Poručili su: „Nećemo ostati samo posmatrači“, pozivajući sugrađane da prisustvuju sednici i izvrše pritisak na gradske vlasti da odgovore na zahteve.

Realizacija ovog infrastrukturnog projekta treba da unapredi javni prevoz u Atini, ali aktuelna dešavanja ukazuju na potrebu za dodatnim merama kontrole i transparentnosti tokom izvođenja radova.

Pročitaj još

U Trendu