Profit sektora prerade i topljenja metala više nego udvostručen, Aluminum Corp of China sa najvećom dobitom u deset godina

Kineska metalska industrija zabeležila je na početku godine najvišu dobit u poslednjih deset godina, zahvaljujući rastu cena aluminijuma i bakra. Ukupna dobit sektora prerade i topljenja obojenih metala u Kini u prvom kvartalu više nego se udvostručila i dostigla 142 milijarde juana (17,7 milijardi evra), što je najviši nivo od 2016. godine, pokazuju ekonomske analize.

Na početku godine došlo je do oštrog rasta cena metala, pri čemu su bakar i zlato dostigli rekordne vrednosti, dok je aluminijum dostigao najviši nivo od 2022. godine. Sukob SAD i Izraela protiv Irana dodatno je uticao na rast cene sumporne kiseline od marta, pa su kineske topionice bakra ostvarile dodatnu zaradu prodajom ove hemikalije kao nusproizvoda.

Profitabilnost metalskog sektora deo je šireg oporavka kineske industrije, jer su prihodi industrijskih kompanija ubrzali rast u prvom kvartalu. Poslednjih godina profitabilnost je bila pod pritiskom zbog jake konkurencije i viška kapaciteta.

Kineske topionice aluminijuma ostvarivale su visoke marže i pre sukoba na Bliskom istoku, a rast cena dodatno je povećao njihove profite. Prema podacima Bloomberg Intelligence, profit po toni aluminijuma u Kini dostigao je rekordnih 8.500 juana u martu.

Tržišna situacija odrazila se i na rezultate vodećih kineskih kompanija. Aluminum Corp of China ostvario je najveću kvartalnu dobit u poslednjih deset godina, dok je Zijin Mining prvi put premašio neto profit od 20 milijardi juana.

Velike kineske topionice bakra, poput Jiangxi Coppera, beleže dodatnu zaradu zahvaljujući rastu cena sumporne kiseline, što im pomaže da nadoknade niske naknade za preradu bakra. Prema analizi kompanije Beijing Antaike Information, topionice sada mogu da zarade više od 5.000 juana po toni proizvedenog bakra prodajom sumporne kiseline, što ih podstiče na povećanje proizvodnje i dovodi do rekordne proizvodnje rafinisanog bakra tokom marta.

Odluka Pekinga da zaustavi izvoz sumporne kiseline mogla bi da ograniči dalji rast profita metalskog sektora.

Prema podacima, više od 70 odsto ukupne štednje domaćinstava u Srbiji nalazi se u nekretninama, što ukazuje na rastuće poverenje u ovaj vid ulaganja

Prema najnovijim analizama, u 2026. godini više od 70 odsto štednje domaćeg stanovništva usmereno je na nekretnine. Ovaj podatak potvrđuje da građani Srbije i dalje najveći deo svojih ušteđevina čuvaju kroz kupovinu stanova, kuća i zemljišta, dok su ostale forme štednje, poput depozita u bankama ili ulaganja u druge finansijske instrumente, znatno manje zastupljene.

Detaljnije analize pokazuju da je ovakav trend rezultat dugoročnog nepoverenja u tradicionalno bankarsko čuvanje novca i želje za očuvanjem vrednosti kapitala kroz materijalna dobra. Tokom prethodnih godina, tržište nekretnina beleži konstantan rast vrednosti, pa je i tokom 2026. godine nastavljen trend povećane tražnje za stambenim i poslovnim prostorima.

Ekonomski stručnjaci ističu da je učešće od preko 70 odsto štednje u nekretninama izuzetno visoko u poređenju sa regionom i Evropom, gde su procenti značajno niži. “Ovakva struktura štednje ukazuje na specifičnosti domaćeg tržišta i oprez građana prema fluktuacijama u finansijskom sektoru”, navode analitičari.

Prema dostupnim podacima, očekuje se da će i narednih godina nekretnine ostati dominantan oblik ulaganja štednje, dok će drugi vidovi investiranja, poput akcija ili fondova, rasti sporije.

Inflacija porasla sa 1,9% na 2,7%, očekivanja o prihodima pala za 18,1 poen zbog rasta cena energenata

Prema najnovijem izveštaju nemačke agencije za istraživanje tržišta GfK i Nirnberškog instituta za tržišne odluke (NIM), vrednost indeksa potrošačkog raspoloženja u Nemačkoj u prognozi za maj pala je sa revidiranih minus 28,1 poen na minus 33,3 poena, što predstavlja najniži nivo od februara 2023. godine.

Komponenta indeksa koja meri očekivanja rasta ličnih prihoda potonula je za 18,1 poen na minus 24,4 poena, dok je spremnost potrošača na kupovinu oslabila za 3,5 poena, na minus 14,4 poena, što je najniži nivo u poslednje dve godine. Indikator ekonomskih očekivanja smanjen je za 6,8 poena, na minus 13,7 poena, približavajući se vrednostima zabeleženim u aprilu 2022, na početku rata u Ukrajini.

“Očekivanja u pogledu prihoda bukvalno se urušavaju zbog rastuće inflacije. Ljudi zbog toga veruju da sada nije povoljno vreme za veće kupovine”, izjavio je predstavnik NIM-a Rolf Birkl.

Pad sentimenta potrošača zabeležen je u trenutku pojačanih ekonomskih neizvesnosti, koje su posledica rasta cena energenata i uticaja rata na Bliskom istoku. Ove okolnosti direktno utiču na očekivanja građana u vezi sa prihodima i ličnom potrošnjom, koja je ključna za privredni rast.

Inflacija u Nemačkoj porasla je sa 1,9% na 2,7% u martu, uglavnom zbog viših cena energije, što je dodatno povećalo očekivanja potrošača o nastavku rasta cena. Prema navodima iz izveštaja, trenutni pad potrošačkog raspoloženja prati pogoršanje ekonomskih indikatora i rast inflacionih pritisaka.