Pregovori sa MOL i ADNOC traju zbog pozicijskih zahteva, a Rafinerija Pančevo ostaje centralna tačka za Srbiju

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u produženom procesu prodaje akcija kompanijama MOL i ADNOC, zbog čega se odluka o novom vlasništvu odlaže, ocenio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. Prema njegovim rečima, svi uključeni akteri pokušavaju da ispregovaraju što povoljnije uslove za sebe, a srpska strana insistira na očuvanju strateških interesa, posebno u vezi sa Rafinerijom u Pančevu.

“Svako želi da ispregovara što bolju poziciju za sebe, ali nije to samo zbog Rusije i MOL-a, to je i zbog Amerikanaca. Na kraju, to je verovatno delom i zbog nas, zato što hoćemo i mi bolju poziciju za Srbiju u okviru NIS-a i te crvene linije o čemu su govorili naši zvaničnici, verovatno da predstavljaju problem za brži dogovor sa njihovim stranama”, izjavio je Stanić.

Stanić je naglasio da je uloga ADNOC-a, kompanije sa značajnim uticajem na svetskom tržištu energenata, izuzetno važna u ovom procesu. “Oni kontrolišu eksploataciju, ne samo preradu i u tom smislu njegov autoritet na međunarodnom tržištu energenata bi svakako bio od značaja za održavanje takvog sporazuma i uopšte funkcionisanje i MOL-a i NIS-a u okviru njega”, ocenio je Stanić.

Dodatno, događaji na Bliskom istoku mogu ubrzati dogovor, a Stanić ne isključuje mogućnost da Gasprom ostane suvlasnik NIS-a ukoliko se postigne širi politički dogovor. On je podvukao važnost nastavka rada Rafinerije u Pančevu punim kapacitetom, upozorivši na rizik po industriju fosilnih goriva usled globalnog trenda izbacivanja automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Stanić smatra da će MOL štititi rafineriju u Mađarskoj, a moguće i u Slovačkoj, dok u Srbiji, kao državi van Evropske unije, postoji veći rizik za smanjenje ili gašenje proizvodnih kapaciteta. “Zato Srbija mora da ima to pravo preče kupovine i mora da ima pravo da utiče na strateške odluke, odnosno da kaže: ‘Ne možemo da dozvolimo da se smanji proizvodnja, odnosno da se ukine rafinerija’,” istakao je Stanić.

Zaključak analize ukazuje da će dinamika prodaje NIS-a zavisiti od kombinacije međunarodnih pregovora, interesa svih strana i aktuelnih geopolitičkih dešavanja.

Drugi najveći proizvođač pistaća pogođen ratom i prekidom interneta, potražnja raste zbog trenda ‘dubai čokolade’

Cene pistaća u Iranu, Turskoj i Siciliji, poznatih kao ‘zeleno zlato’, dostigle su osmogodišnji maksimum usled povećane tražnje i nemogućnosti izvoza iz Irana. Velike zalihe pistaća trenutno su zarobljene u iranskim skladištima, jer je izvoz obustavljen zbog rata, a gotovo potpuni prekid interneta dodatno otežava poslovanje, izjavio je Behnam Hejdaripur, direktor kompanije Borna fuds, koja opskrbljuje vodeće britanske trgovce.

Hejdaripur navodi: ‘Fluktuacije cena su ekstremne i veoma je teško predvideti tržište.’ Iran je drugi najveći proizvođač pistaća na svetu, a trenutni sukob na Bliskom istoku doveo je do zaustavljanja izvoza upravo u periodu kada je potražnja naglo porasla. Jedan od glavnih razloga za ovo povećanje tražnje jeste popularnost ‘dubai čokolade’, u kojoj pistaći predstavljaju osnovni sastojak.

Prema ekonomskim analizama, tržište konditorske industrije i dalje oseća posledice inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja, dok proizvođači i trgovci pokušavaju da pronađu nove izvore i alternative za nabavku pistaća. Fluktuacije cena i dalje su izražene, a stabilizacija se ne očekuje dok se izvoz iz Irana ne normalizuje.

Konzorcijum već kontroliše 55,61 odsto kapitala, dok je prethodna ponuda 2025. donela otkup samo 0,1 odsto akcija

Kompanija Napred Razvoj, u vlasništvu Dobroslava Bojovića, pokrenula je novi pokušaj preuzimanja Energoprojekt Holdinga i namerava da otkupi još 44,39 odsto akcija koje trenutno nisu u vlasništvu konzorcijuma, objavljeno je na sajtu Beogradske berze. Konzorcijum, koji čine Napred Razvoj, GP Napred, Montinvest Properties, švajcarski Jopag AG i Bojović, trenutno poseduje 55,61 odsto kapitala Energoprojekta.

Prema obaveštenju, ponuđač ima rok od 15 radnih dana da Komisiji za hartije od vrednosti podnese zvaničan zahtev za odobrenje ponude, sa ciljem dostizanja 100 odsto vlasništva nad Energoprojektom. Prethodni pokušaj preuzimanja, okončan u januaru 2025. godine, rezultirao je otkupom svega 0,1 odsto odnosno 10.444 akcije Energoprojekt Holdinga, iako je ponuđena cena tada bila 375 dinara po akciji.

Ključnu prepreku predstavlja država Srbija, koja kao najveći manjinski akcionar drži 33,88 odsto kapitala. Prošle godine država nije prihvatila ponuđenu cenu, što je ostavilo vlasničku strukturu praktično nepromenjenom. U trenutnom krugu preuzimanja, ponuđač ima zadatak da u roku od 15 dana predstavi novu cenu, dok država i ostali manjinski akcionari odlučuju o prodaji ukupno 4,8 miliona akcija Energoprojekta.

Prema objavljenim podacima, formalni cilj preuzimanja ostaje konsolidacija vlasništva nad nekadašnjim građevinskim gigantom, a javnost očekuje da li će nova ponuda biti dovoljno atraktivna za državu i male akcionare. Odluka države o prodaji, kao i visina ponuđene cene, biće presudni za ishod ovog procesa.