Gotovo 20.000 ispitanika iz 20 zemalja, 82 odsto Evropljana želi veću ulogu AI u zdravstvu, 56 odsto zadovoljno sistemom

Prema najnovijem STADA zdravstvenom izveštaju za 2026. godinu, više od polovine Evropljana – tačnije 55 odsto – koristi veštačku inteligenciju (AI) u zdravstvene svrhe, dok Srbija i Rumunija prednjače sa 74 odsto stanovništva koje koristi AI alate za zdravlje. U istraživanju je učestvovalo gotovo 20.000 ispitanika iz 20 evropskih zemalja, a rezultati su predstavljeni u kompaniji Hemofarm u Beogradu.

Ovogodišnji podaci pokazuju da je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima na niskom nivou, s obzirom da je svega 56 odsto građana izrazilo zadovoljstvo, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na prošlogodišnjih 58 odsto. Najveći izazov prema mišljenju 67 odsto Evropljana predstavlja nedostatak zdravstvenih radnika i duge liste čekanja, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao glavnu brigu. Hronične bolesti su problem za 56 odsto, dok 53 odsto stanovništva ističe rast problema sa mentalnim zdravljem.

Kada bi bili ministri zdravlja, 58 odsto anketiranih bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje broja medicinskog osoblja, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Svega 78 odsto Evropljana se izjasnilo da su dobro pripremljeni za brigu o sopstvenom zdravlju, dok je u Srbiji taj procenat još viši – 80 odsto. Samolečenje koristi čak 94 odsto ispitanika, a 85 odsto prati svoje zdravlje preko digitalnih alata, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.

Pored toga, 82 odsto Evropljana otvoreno je za to da AI ima izvesnu ulogu u njihovoj zdravstvenoj zaštiti, dok 43 odsto građana ne bi imalo ništa protiv da njihovi kompletni zdravstveni kartoni budu dostupni AI radi unapređenja dijagnoze ili lečenja. Već 49 odsto ispitanih veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju postavlja AI.

Izveštaj takođe pokazuje da poverenje u ljudske stručnjake ostaje dominantno: 77 odsto građana navodi lekara opšte prakse kao glavni izvor informacija, a 57 odsto farmaceute. AI je najprihvatljiviji za administrativne i nadzorne zadatke (50 odsto), kao što je zakazivanje i praćenje, dok 36 odsto podržava AI u vođenju beleški ili praćenju hroničnih stanja. Međutim, 38 odsto ispoljava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije.

Ispitanici očekuju da zdravstveni radnici ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu (41 odsto), da ostanu ključni ljudski kontakti (30 odsto) i da pomognu pacijentima u razumevanju sve većeg broja zdravstvenih informacija (26 odsto).

Generalni direktor STADA grupe Peter Goldšmit ocenio je da je istraživanje donelo značajna saznanja i naglasio: “Brinemo o zdravlju ljudi kao partner od poverenja, jer pratimo potrebe pacijenata i znamo kako da doprinesemo boljem zdravlju za sve.” Goldšmit je istakao da se diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima ubrzava, a uloga AI u zdravstvu postaje sve važnija. “Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode ovim promenama”, zaključio je Goldšmit.

Plan detaljne regulacije obuhvata 24,3 hektara, predviđa 205.000 m2 stambenih i 55.000 m2 poslovnih prostora

Fudbalski klub Crvena zvezda pokreće veliku urbanističku transformaciju na prostoru između ulica Ljutice Bogdana, Rajka Mitića, Generala Pavla Jurišića Šturma, Bulevara oslobođenja, Autokomande i Ulice dr Milutina Ivkovića u Beogradu. Planom detaljne regulacije, koji obuhvata 24,3 hektara na teritoriji opština Savski venac i Voždovac, predviđena je izgradnja sportsko-stambeno-poslovnog kvarta za oko 2.900 stanovnika.

Prema usvojenom elaboratu, u zoni mešovitih gradskih centara (M4) planirana je izgradnja 246.000 m2 bruto razvijene građevinske površine. Od toga će 205.000 m2 biti namenjeno stanovanju, dok će 55.000 m2 biti poslovni sadržaji. Očekuje se da će u ovom delu naselja živeti oko 2.890 ljudi, a biće otvoreno približno 410 radnih mesta. Objekti će moći da dosegnu visinu do 28 metara, odnosno 30,5 metara sa povučenom etažom, a u prizemlju će biti obavezni komercijalni sadržaji, dok su dozvoljene i funkcije stanovanja, kancelarija, hotela, restorana, trgovina i obrazovnih ustanova.

Centralni sportski kompleks (SK1) zadržava sportsku namenu, ali se širi na 70.000 m2 bruto površine – 45.000 m2 za sportske sadržaje i 25.000 m2 za komercijalne prostore. Plan omogućava izgradnju novog ili rekonstrukciju postojećeg stadiona sa kapacitetom do 45.000 gledalaca, u skladu sa FIFA i UEFA standardima. Prateći objekti uključuju internat, hotel, medicinski centar, muzej, školu fudbala, akademiju za trenere, kongresni i medija centar, upravnu zgradu, kao i dodatne poslovne, ugostiteljske i smeštajne kapacitete. Predviđene su i podzemne garaže, kao i nove biciklističke i pešačke staze i zelene površine.

U sportskom kompleksu broj zaposlenih biće povećan sa oko 250 na 850. Na severnom delu obuhvata predviđena je posebna komercijalna zona (K1), gde će bruto površina objekata porasti sa 2.400 m2 na oko 20.000 m2, dominantno za trgovinu i poslovanje, uz mogućnost izgradnje hotela, kancelarija, restorana i drugih komercijalnih sadržaja. Stanovanje će biti dozvoljeno kao kompatibilna funkcija.

Planom je predviđeno ukupno 205.000 m2 stambenih, 100.000 m2 poslovnih i 45.000 m2 sportskih prostora, dok ukupni broj zaposlenih treba da dostigne 1.440. Ovim projektom želi se unaprediti infrastruktura, očuvati sportska funkcija i iskoristiti puni potencijal atraktivne lokacije u blizini Autokomande i glavnih saobraćajnica.

Više od polovine Evropljana koristi AI u zdravstvene svrhe, dok 56 odsto izražava zabrinutost zbog hroničnih bolesti

Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu ukazuje da čak 82 odsto građana Evrope podržava veću ulogu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenoj zaštiti, dok 55 odsto ispitanih već koristi AI u vezi sa svojim zdravljem. Ove podatke je objavila STADA grupa, ističući promene u pristupu zdravstvenoj nezi širom kontinenta.

Samo 56 odsto Evropljana je zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na 58 odsto iz prethodne godine. Glavni izazovi ostaju nedostatak zdravstvenih radnika, na šta ukazuje 67 odsto ispitanika, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao najveću brigu. Hronične bolesti predstavljaju problem za 56 odsto anketiranih, a 53 odsto ističe porast mentalnih zdravstvenih problema.

Kada bi imali mogućnost odlučivanja, 58 odsto Evropljana bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U kontekstu sve veće samostalnosti, 78 odsto Evropljana smatra da je dobro pripremljeno za brigu o sopstvenom zdravlju, pri čemu u Srbiji taj procenat iznosi 80 odsto. Samolečenje za određene zdravstvene probleme primenjuje 94 odsto ispitanika, dok 85 odsto koristi neku vrstu alata za praćenje zdravlja.

Upotreba AI u zdravstvu jača: 55 odsto Evropljana već koristi AI u zdravstvene svrhe, a 82 odsto je otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj zdravstvenoj nezi. Građani Srbije i Rumunije prednjače sa po 74 odsto korisnika AI alata u zdravstvu. Takođe, 43 odsto bi bilo spremno da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim AI kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, dok 49 odsto već veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju uspostavi AI.

Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, izjavio je: „Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom. Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”

Većina Evropljana (77 odsto) i dalje smatra lekare opšte prakse glavnim izvorom zdravstvenih odluka, a 57 odsto to isto misli za farmaceute. Pitanje poverenja ostaje aktuelno: 50 odsto građana prihvata AI za administrativne i nadzorne zadatke, 36 odsto za vođenje beleški i praćenje hroničnih stanja, dok 38 odsto izražava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije sa zdravstvenim radnicima.

Uloga zdravstvenih radnika se menja: 41 odsto očekuje više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto smatra da će zdravstveni radnici biti još važniji kao ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da budu savetnici i tumači u velikoj količini informacija. Samo 20 odsto veruje da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI. Prema nalazima izveštaja, veštačka inteligencija transformiše ulogu zdravstvenih radnika, ali je ne umanjuje.