Oko 70 odsto struje Srbija danas dobija iz uglja, a nova generacija nuklearnih inženjera treba da bude spremna do 2040. godine

Institut za nuklearne nauke ‘Vinča’ i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu pokrenuli su master program ‘Nuklearni energetski sistemi’, sa ciljem formiranja baze stručnjaka za budući srpski nuklearni program. Memorandum o razumevanju potpisan je prošle sedmice u Beogradu, a direktor Instituta ‘Vinča’ Slavko Dimović istakao je da je ovaj korak od presudnog značaja za razvoj kadrova koji će raditi na nuklearnim reaktorima.

Dimović je naglasio da je kroz novi master program predviđena teorijska nastava, polaganje ispita, kao i praktična obuka na nuklearnim elektranama u inostranstvu. ‘Potrebni su nam svi stručnjaci koji su vezani za nuklearne energetske sisteme, a to su nuklearni inženjeri koje do sada nismo imali u dovoljnom broju’, rekao je Dimović. On je dodao da će Srbija za desetak godina imati formiranu bazu kadrova kako bi mogla da stane ‘rame uz rame’ sa najrazvijenijim nuklearnim silama sveta.

Prema podacima iz sektora energetike, Srbija danas oko 70 odsto električne energije dobija iz uglja, što je, kako je naveo Dimović, neodrživo zbog životne sredine i ograničenih resursa. ‘Ugalj mora da se napusti, a jedini odgovor za energetski suverenitet i zaštitu životne sredine leži u nuklearnoj energiji’, ocenio je Dimović. On je dodao da je ozbiljna stručna analiza svih opcija za korišćenje nuklearne energije već u toku i da će taj proces trajati godinu do godinu i po dana. ‘Na završetku tog procesa, Srbija će dobiti odgovor, ja mislim pozitivan, da joj je potrebna nuklearna energija’, izjavio je Dimović.

Dimović je naglasio da država treba da prati metodologiju Atomske agencije, jača naučno-stručni potencijal i formira bazu kadrova kako bi bila spremna za izgradnju prve nuklearne elektrane do 2040. godine. ‘Sama baza kadrova je počela da se sprema i zato je potpisan memorandum sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu’, naveo je Dimović.

Dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Boris Dumnić istakao je da je obrazovanje domaćeg stručnog kadra ključno za razvoj nuklearnog programa u Srbiji. ‘Master studije iz oblasti nuklearnih energetskih sistema treba da razvijaju takav kadar kod nas’, rekao je Dumnić. On je naglasio da pitanje nuklearne energije nije samo pitanje nuklearne fizike, već i elektrotehnike, mašinstva, zaštite životne sredine i drugih oblasti, zbog čega je saradnja dve institucije od velikog značaja.

Dumnić je dodao da je pred Srbijom proces donošenja informisane odluke, zasnovane na znanju, relevantnim podacima i objektivnim analizama. ‘Neophodno je da se pažljivo i odgovorno razmotre sve činjenice koje se tiču upotrebe nuklearne energije za proizvodnju energije’, istakao je on. Prema njegovim rečima, pre nego što država može da razmišlja o razvoju nuklearnog programa, potrebno je razvijati institucije, obrazovati domaći kadar i informisati javnost o svim aspektima ove teme.

Plan detaljne regulacije obuhvata 24,3 hektara, predviđa 205.000 m2 stambenih i 55.000 m2 poslovnih prostora

Fudbalski klub Crvena zvezda pokreće veliku urbanističku transformaciju na prostoru između ulica Ljutice Bogdana, Rajka Mitića, Generala Pavla Jurišića Šturma, Bulevara oslobođenja, Autokomande i Ulice dr Milutina Ivkovića u Beogradu. Planom detaljne regulacije, koji obuhvata 24,3 hektara na teritoriji opština Savski venac i Voždovac, predviđena je izgradnja sportsko-stambeno-poslovnog kvarta za oko 2.900 stanovnika.

Prema usvojenom elaboratu, u zoni mešovitih gradskih centara (M4) planirana je izgradnja 246.000 m2 bruto razvijene građevinske površine. Od toga će 205.000 m2 biti namenjeno stanovanju, dok će 55.000 m2 biti poslovni sadržaji. Očekuje se da će u ovom delu naselja živeti oko 2.890 ljudi, a biće otvoreno približno 410 radnih mesta. Objekti će moći da dosegnu visinu do 28 metara, odnosno 30,5 metara sa povučenom etažom, a u prizemlju će biti obavezni komercijalni sadržaji, dok su dozvoljene i funkcije stanovanja, kancelarija, hotela, restorana, trgovina i obrazovnih ustanova.

Centralni sportski kompleks (SK1) zadržava sportsku namenu, ali se širi na 70.000 m2 bruto površine – 45.000 m2 za sportske sadržaje i 25.000 m2 za komercijalne prostore. Plan omogućava izgradnju novog ili rekonstrukciju postojećeg stadiona sa kapacitetom do 45.000 gledalaca, u skladu sa FIFA i UEFA standardima. Prateći objekti uključuju internat, hotel, medicinski centar, muzej, školu fudbala, akademiju za trenere, kongresni i medija centar, upravnu zgradu, kao i dodatne poslovne, ugostiteljske i smeštajne kapacitete. Predviđene su i podzemne garaže, kao i nove biciklističke i pešačke staze i zelene površine.

U sportskom kompleksu broj zaposlenih biće povećan sa oko 250 na 850. Na severnom delu obuhvata predviđena je posebna komercijalna zona (K1), gde će bruto površina objekata porasti sa 2.400 m2 na oko 20.000 m2, dominantno za trgovinu i poslovanje, uz mogućnost izgradnje hotela, kancelarija, restorana i drugih komercijalnih sadržaja. Stanovanje će biti dozvoljeno kao kompatibilna funkcija.

Planom je predviđeno ukupno 205.000 m2 stambenih, 100.000 m2 poslovnih i 45.000 m2 sportskih prostora, dok ukupni broj zaposlenih treba da dostigne 1.440. Ovim projektom želi se unaprediti infrastruktura, očuvati sportska funkcija i iskoristiti puni potencijal atraktivne lokacije u blizini Autokomande i glavnih saobraćajnica.

Više od polovine Evropljana koristi AI u zdravstvene svrhe, dok 56 odsto izražava zabrinutost zbog hroničnih bolesti

Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu ukazuje da čak 82 odsto građana Evrope podržava veću ulogu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenoj zaštiti, dok 55 odsto ispitanih već koristi AI u vezi sa svojim zdravljem. Ove podatke je objavila STADA grupa, ističući promene u pristupu zdravstvenoj nezi širom kontinenta.

Samo 56 odsto Evropljana je zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na 58 odsto iz prethodne godine. Glavni izazovi ostaju nedostatak zdravstvenih radnika, na šta ukazuje 67 odsto ispitanika, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao najveću brigu. Hronične bolesti predstavljaju problem za 56 odsto anketiranih, a 53 odsto ističe porast mentalnih zdravstvenih problema.

Kada bi imali mogućnost odlučivanja, 58 odsto Evropljana bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U kontekstu sve veće samostalnosti, 78 odsto Evropljana smatra da je dobro pripremljeno za brigu o sopstvenom zdravlju, pri čemu u Srbiji taj procenat iznosi 80 odsto. Samolečenje za određene zdravstvene probleme primenjuje 94 odsto ispitanika, dok 85 odsto koristi neku vrstu alata za praćenje zdravlja.

Upotreba AI u zdravstvu jača: 55 odsto Evropljana već koristi AI u zdravstvene svrhe, a 82 odsto je otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj zdravstvenoj nezi. Građani Srbije i Rumunije prednjače sa po 74 odsto korisnika AI alata u zdravstvu. Takođe, 43 odsto bi bilo spremno da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim AI kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, dok 49 odsto već veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju uspostavi AI.

Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, izjavio je: „Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom. Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”

Većina Evropljana (77 odsto) i dalje smatra lekare opšte prakse glavnim izvorom zdravstvenih odluka, a 57 odsto to isto misli za farmaceute. Pitanje poverenja ostaje aktuelno: 50 odsto građana prihvata AI za administrativne i nadzorne zadatke, 36 odsto za vođenje beleški i praćenje hroničnih stanja, dok 38 odsto izražava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije sa zdravstvenim radnicima.

Uloga zdravstvenih radnika se menja: 41 odsto očekuje više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto smatra da će zdravstveni radnici biti još važniji kao ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da budu savetnici i tumači u velikoj količini informacija. Samo 20 odsto veruje da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI. Prema nalazima izveštaja, veštačka inteligencija transformiše ulogu zdravstvenih radnika, ali je ne umanjuje.