Procene pokazuju da lažna bolovanja godišnje koštaju oko 3 milijarde dinara, dok ukupni troškovi dostižu 10 milijardi dinara
Analize pokazuju da lažna bolovanja predstavljaju značajan ekonomski problem za deo privrede u Srbiji, sa godišnjim troškovima koji dostižu između 1,3 i 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 25,5 miliona evra, dok ukupni troškovi mogu iznositi i do 10 milijardi dinara (85 miliona evra) kada se uključe i indirektni izdaci. Ove procene ukazuju na realan izazov za preduzeća, naročito u pojedinim sektorima i periodima godine.
Prema analizama, u Srbiji godišnje bude evidentirano između 1,4 i 1,7 miliona dana bolovanja, sa oko 110.000 do 150.000 slučajeva godišnje i prosečnim trajanjem od 11 do 13 dana po zaposlenom. Udeo zaposlenih na bolovanju iznosi oko 5,9 odsto, dok je broj radnika u zemlji oko 2,3 miliona, što znači da prosečno jedan radnik provede oko 1,4 dana na bolovanju godišnje.
Privredna komora Srbije (PKS) navodi da problem lažnih bolovanja nije ravnomerno raspoređen, već je sezonski i sektorski izražen. Analiza PKS pokazuje da se najviše bolovanja otvara u januaru i julu, kada u pojedinim kompanijama odsustvuje između 25 i 30 odsto zaposlenih. Najpogođeniji su metalski i elektro sektor, tekstilna i prehrambena industrija, šumarstvo i komunalne usluge. PKS ukazuje i na specifičnosti u ruralnim i turističkim područjima, gde deo zaposlenih koristi bolovanje tokom sezonskih poslova.
Za razliku od Nemačke, gde se uvodi obavezno dostavljanje lekarske potvrde već prvog dana i ukida mogućnost otvaranja bolovanja telefonom, u Srbiji takva praksa nije postojala. Sistem e-bolovanja, koji počinje sa radom od 2026. godine, omogućava da se otvaranje bolovanja odmah elektronski dostavi poslodavcu. Ipak, nedostatak centralizovane baze i zvanične statistike otežava precizno sagledavanje problema lažnih bolovanja, kao i praćenje preduzeća koja su pokrenula postupke provere osnova odsustva zaposlenih.
Uporedni podaci pokazuju da je Srbija među evropskim zemljama sa relativno niskim udelom zaposlenih na bolovanju. U Norveškoj zaposleni prosečno provedu gotovo šest nedelja godišnje na bolovanju (27–28 dana), dok je u Finskoj taj prosek oko pet nedelja. U Španiji, gde se prva tri dana često ne plaćaju, radnici su odsutni oko pet nedelja godišnje, a u Nemačkoj, Francuskoj i Sloveniji taj prosek iznosi između 3,6 i 4 nedelje, odnosno oko 15 radnih dana godišnje.
Iako srpska privreda ne beleži tako visoke nivoe odsustva kao pojedine evropske zemlje, pojedini sektori i periodi godine ostaju posebno ranjivi na zloupotrebe bolovanja, što stvara dodatne troškove i opterećenje za poslodavce.
