Saobraćajna policija sprovodi akciju od 13. do 19. jula, zabeležen porast broja žrtava i povređenih

Sedamnaest osoba izgubilo je život, a 123 su teško povređene u saobraćajnim nezgodama na putevima Srbije od početka jula, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zbog pogoršanja bezbednosti, saobraćajna policija od 13. do 19. jula sprovodi sedmu centralnu akciju pojačane kontrole saobraćaja širom zemlje.

Prema saopštenju MUP-a, akcija je usmerena na otkrivanje najtežih saobraćajnih prekršaja, među kojima su prekoračenje brzine, vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, nepropisan prevoz dece i nepropisno preticanje.

„U cilju povećanja bezbednosti svih učesnika i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, kontrole će biti nastavljene i u narednom periodu“, navodi se u zvaničnoj izjavi Ministarstva unutrašnjih poslova.

MUP je apelovao na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise, voze odgovorno i budu dodatno oprezni, posebno tokom letnje turističke sezone kada se očekuje pojačan saobraćaj na međunarodnim koridorima i auto-putevima. Vozačima koji putuju na odmor preporučuje se da prave redovne pauze, prilagode brzinu uslovima puta i pokažu strpljenje prema drugim učesnicima.

Ministarstvo je najavilo da će i u narednom periodu nastaviti sa sprovođenjem intenzivnih kontrola, sa ciljem očuvanja ljudskih života i smanjenja broja saobraćajnih nesreća.

Prezime nije samo deo identiteta. Ono često čuva priču o precima, zanimanju kojim su se bavili, mestu iz kojeg su potekli ili osobini po kojoj je neka porodica bila prepoznatljiva. Neka srpska prezimena stara su nekoliko vekova i iza sebe imaju zanimljivo poreklo.

Većina srpskih prezimena završava se na nastavak -ić, koji je nekada označavao potomka, odnosno „sina od“. Tako je Petrović značio „Petrov sin“, Jovanović „Jovanov sin“, a Marković „Markov sin“. Vremenom su ta prezimena postala trajna i prenosila se sa kolena na koleno.

Evo kako su nastala neka od najpoznatijih srpskih prezimena.

1. Petrović

Jedno od najčešćih prezimena u Srbiji. Nastalo je od ličnog imena Petar i označava potomke čoveka koji se tako zvao.

2. Jovanović

Potiče od imena Jovan, jednog od najrasprostranjenijih hrišćanskih imena na ovim prostorima.

3. Nikolić

Prezime izvedeno od imena Nikola, koje vodi poreklo od grčke reči sa značenjem „pobednik naroda“.

4. Marković

Nastalo od imena Marko, veoma čestog još od srednjeg veka.

5. Ilić

Prezime izvedeno od imena Ilija, koje je kroz vekove bilo veoma zastupljeno među Srbima.

6. Stojanović

Nastalo od imena Stojan, koje je nekada davano deci sa verovanjem da će „ostati“ u životu i porodici.

7. Đorđević

Potiče od imena Đorđe, odnosno Georgije, što na grčkom znači zemljoradnik.

8. Pavlović

Izvedeno od imena Pavle, jednog od najčešćih imena u pravoslavnoj tradiciji.

9. Milošević

Prezime nastalo od imena Miloš, koje vodi poreklo od staroslovenskog korena „mil“, u značenju drag ili mio.

10. Savić

Potomci čoveka po imenu Sava, imena koje je posebno značajno u srpskoj istoriji i tradiciji.

11. Popović

Jedno od retkih prezimena koje nije nastalo od ličnog imena. Označavalo je potomke pravoslavnog sveštenika, odnosno „popa“.

12. Kovačević

Prezime koje potiče od zanimanja. Kovač je nekada bio jedan od najcenjenijih zanatlija u selu.

13. Lončar

Porodica čiji su preci izrađivali zemljano posuđe.

14. Terzić

Naziv potiče od turske reči za krojača, pa ukazuje na zanat kojim su se preci bavili.

15. Mlinarević

Prezime povezano sa mlinarima i radom u vodenicama.

16. Vuković

Izvedeno od imena Vuk, koje je u srpskoj tradiciji imalo zaštitnu ulogu. Verovalo se da ime štiti dete od zlih sila.

17. Obradović

Nastalo od starog slovenskog imena Obrad, koje znači radost ili onaj kome se raduju.

18. Ristić

Potiče od imena Rista, odnosno Hristifor ili Hristo, koje je bilo veoma rasprostranjeno u južnim krajevima.

19. Krstić

Prezime izvedeno od imena Krsta ili Krsto, koje ima hrišćansko poreklo.

20. Cvetković

Nastalo od starog narodnog imena Cvetko, koje simbolizuje napredak, mladost i novi život.

Kako su nastajala srpska prezimena?

Istoričari navode da su prezimena uglavnom nastajala na četiri načina:

• po ocu ili pretku (Petrović, Jovanović);
• po zanimanju (Kovačević, Lončar, Popović);
• po mestu porekla;
• po nadimku ili ličnoj osobini pretka.

Tek u 19. veku prezimena postaju trajna i nasleđuju se bez promena, što je omogućilo lakše vođenje matičnih knjiga i državnih evidencija.

Da li znate poreklo svog prezimena?

Mnoge porodice i danas čuvaju porodična predanja o tome odakle potiču njihovi preci. Ako znate zanimljivu priču o svom prezimenu ili poreklu porodice, podelite je u komentarima.

Porodica pacijentkinje Gorgine M. uputila pismo zahvalnosti Ministarstvu zdravlja zbog profesionalizma i humanosti zaposlenih

Zaposleni Odeljenja E, Klinike ‘Dr Miroslav Zotović’ u Sokobanjskoj ulici u Beogradu primili su javnu pohvalu nakon što su požrtvovanim radom pomogli oporavak Gorgine M. (79), koja je preživela kliničku smrt. Pismo zahvalnosti Ministarstvu zdravlja poslala je njena ćerka Biljana V., ističući izuzetnu posvećenost i ljudskost osoblja tokom lečenja.

Gorgina M. je nakon pada u bolnici i kliničke smrti u trajanju od 37 minuta nastavila oporavak uz pomoć pejsmejkera i dodatne terapije. Prema navodima porodice, u prethodnim ustanovama nisu naišli na takav nivo profesionalizma i pažnje. Biljana V. je naglasila da pacijentima, posebno teško pokretnima, mnogo znače strpljenje, lepa reč i osećaj dostojanstva, što su svakodnevno pružali svi članovi tima – od lekara do osoblja zaduženog za higijenu.

U pismu se navodi da je apel Ministarstvu zdravlja upućen isključivo iz želje da se istaknu vrednosti koje bi trebalo da budu standard u zdravstvenim ustanovama: etičnost, humanost i poštovanje prema svakom pacijentu. Zatraženo je da se rad zaposlenih prepozna i, ukoliko je moguće, adekvatno nagradi.

„Za teško pokretnu ženu od gotovo 80 godina nije važna samo terapija. Važni su i lepa reč, strpljenje, osmeh, osećaj da nije teret i da je neko vidi kao čoveka“, navodi se u pismu upućenom Ministarstvu zdravlja.

Ovaj slučaj podseća na značaj profesionalnog i humanog pristupa u zdravstvenom sistemu, kao i na potrebu da se takav rad podrži i vrednuje.