U sektoru posluje 1.540 preduzeća, plate ispod državnog proseka, većina proizvodnje namenjena izvozu

Tekstilna industrija Srbije danas broji oko 1.540 privrednih subjekata u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće, sa nešto više od 49.800 zaposlenih, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Prosečna zarada u proizvodnji tekstila u aprilu 2026. godine iznosila je 99.779 dinara, dok je u izradi odeće bila još niža – 79.976 dinara. Za isti period, prosečna plata na nivou cele Srbije iznosila je 121.805 dinara.

U vreme bivše SFRJ tekstilna industrija bila je jedan od najvažnijih sektora domaće privrede, sa više od 250.000 zaposlenih i preko 100 velikih preduzeća. Najveći centri proizvodnje bili su Leskovac, Vranje, Niš, Pirot, Loznica, Beograd i Novi Pazar. Danas, nakon tranzicije, privatizacije i gašenja velikih državnih kombinata, dominiraju mala i srednja preduzeća, dok su najvažniji centri Vranje i posebno Novi Pazar.

Većinu sadašnjih preduzeća čine ona u domaćem privatnom vlasništvu, a među najvećim poslodavcima prisutne su i kompanije iz Italije, Nemačke i Turske. Tekstilna industrija Srbije danas je izrazito izvozno orijentisana – većina proizvodnje namenjena je tržištima Evropske unije, pre svega za poznate međunarodne brendove, dok je domaće tržište zastupljeno u manjoj meri.

Plate u sektoru proizvodnje tekstila i odeće znatno su ispod proseka na nivou države. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prerađivačkoj industriji niže prosečne plate od tekstilne industrije zabeležene su samo u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta, plute, slame i pruća (75.264 dinara u aprilu). Najveće prosečne zarade u prerađivačkom sektoru ostvaruju zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte (231.773 dinara) i proizvodnji duvanskih proizvoda (223.507 dinara).

Glavni izazovi sa kojima se tekstilna industrija Srbije suočava su nedostatak kvalifikovane radne snage, rast troškova rada i energenata, jaka konkurencija iz Azije, kao i nedovoljna ulaganja u savremenu opremu i tehnologiju. Domaće kompanije moraju da odgovore i na sve zahtevniji regulatorni okvir Evropske unije, što je posebno važno s obzirom na izvoznu orijentaciju sektora.

Redovi za gorivo i mobilizacija u Rusiji, nezadovoljstvo raste, a inflacija premašila 5 odsto

Ruski milijarder Andrej Meljničenko, vodeći industrijalac u sektoru mineralnih đubriva, izjavio je da bi nastavak rata u Ukrajini mogao da uvede Rusiju u izuzetno tešku situaciju, sa posledicama koje bi se osetile i izvan njenih granica. U razgovoru za britanski Ekonomist, koji je trajao gotovo 60 sati, Meljničenko je naglasio da rat utiče na privredu i društvo, ističući da je pogrešno verovao da će globalizacija preživeti geopolitičke tenzije.

Meljničenko, koji nije kritikovao invaziju, već je učestvovao u privredi koja podržava ratnu mašineriju, vratio se u Rusiju 2023. godine nakon što su mogućnosti za globalno poslovanje postale ograničene. On je naveo da oligarhi poput njega više ne mogu ignorisati propadanje zemlje, kojoj preti tiranija i ekonomski ćorsokak. Ovo je prvi put da jedan ruski industrijalac javno govori o ovako ozbiljnim temama, a prema autorima iz Ekonomista, njegov pragmatični pristup izražava zabrinutost za budućnost biznisa i društva.

Situacija na terenu, prema Meljničenku, postaje sve napetija. Nakon ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, pojavili su se redovi za gorivo i incidenti na benzinskim pumpama. Pripajanje Krima 2014. godine tada je dovelo do rasta popularnosti Vladimira Putina, dok je danas, usled ukrajinskih napada dronovima, Krim sve izolovaniji. Prisilna mobilizacija izaziva dodatno nezadovoljstvo, dok se na društvenim mrežama šire kritike na račun rata. Iako ruska ekonomija nije pred neposrednim kolapsom, inflacija je premašila 5 odsto, a rast je ograničen na 0,4 odsto.

Meljničenko upozorava da bi dalja eskalacija, uključujući eventualnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, mogla da ima ozbiljne posledice za Evropu i region. Smatra da takav potez ne bi doveo do trajnog mira, već bi produbio unutrašnje probleme i nezadovoljstvo građana, posebno zbog široke mobilizacije i političke represije. On navodi više scenarija za budućnost Rusije: od raspada na lokalne regione sa sopstvenim strukturama moći i kontrolom nad resursima, preko potpune zavisnosti od Kine ili pozicije izolovane države poput Severne Koreje, do scenarija u kojem bi ogorčenost i nezadovoljstvo stvarali plodno tlo za novi sukob.

Meljničenko nije izneo precizan plan za reforme, ali je istakao da je Rusiji potreban predvidljiv partner za međunarodnu saradnju, sa podrškom građana bez upotrebe sile. On smatra da bi deo ovlašćenja trebalo preneti institucijama, umesto da ostane u rukama jednog čoveka, ali nije govorio o demokratiji. Takođe, upozorava Zapad da ne gura Rusiju u haos ili izolaciju, već da podrži mirno rešenje i prizna suverenitet zemlje.

Prema njegovim rečima, čak i ograničene promene naišle bi na otpor bezbednosnog aparata, ali bi tehnokrate i privrednici mogli da se priklone pragmatičnijem pristupu. Iako je ruska ekonomija zabeležila rast od 0,4 odsto, a inflacija premašila 5 odsto, Meljničenko zaključuje da su potrebne duboke promene kako bi se izbegle najcrnje ekonomske i društvene posledice.

Privremena stopa akciza: olovni benzin 68,90 dinara, bezolovni benzin 64,80 dinara, dizel 66,64 dinara po litru

Vlada Srbije donela je odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte, čime su ukupne akcize od danas do 19. jula umanjene za 10 odsto. Ova mera uključuje dodatno smanjenje od 5 odsto, nakon čega privremeni iznosi akciza iznose 68,90 dinara po litru za olovni benzin, 64,80 dinara po litru za bezolovni benzin i 66,64 dinara po litru za gasna ulja (dizel).

Odluka o privremenom smanjenju akciza doneta je zbog rasta proizvođačkih cena naftnih derivata, koji je posledica povećanja cene sirove nafte na svetskom tržištu. Vlada je istakla da će ova mera biti na snazi do 19. jula, nakon čega će se razmotriti dalji koraci u zavisnosti od kretanja cena na tržištu.

Prema objavljenim podacima, akcize su privremeno umanjene kako bi se ublažili efekti poskupljenja goriva na domaće potrošače i privredu. Privremena oslobođenja obuhvataju sve vrste naftnih derivata koji se prodaju na domaćem tržištu u navedenom periodu.

Vlada je istakla da je cilj ove mere olakšavanje troškova za građane i preduzeća u trenutku kada globalne cene sirove nafte rastu. Očekuje se da će ovakva odluka doprineti stabilizaciji cena goriva na pumpama i smanjenju pritiska na inflaciju tokom trajanja privremenog sniženja akciza.