Redovi za gorivo i mobilizacija u Rusiji, nezadovoljstvo raste, a inflacija premašila 5 odsto

Ruski milijarder Andrej Meljničenko, vodeći industrijalac u sektoru mineralnih đubriva, izjavio je da bi nastavak rata u Ukrajini mogao da uvede Rusiju u izuzetno tešku situaciju, sa posledicama koje bi se osetile i izvan njenih granica. U razgovoru za britanski Ekonomist, koji je trajao gotovo 60 sati, Meljničenko je naglasio da rat utiče na privredu i društvo, ističući da je pogrešno verovao da će globalizacija preživeti geopolitičke tenzije.

Meljničenko, koji nije kritikovao invaziju, već je učestvovao u privredi koja podržava ratnu mašineriju, vratio se u Rusiju 2023. godine nakon što su mogućnosti za globalno poslovanje postale ograničene. On je naveo da oligarhi poput njega više ne mogu ignorisati propadanje zemlje, kojoj preti tiranija i ekonomski ćorsokak. Ovo je prvi put da jedan ruski industrijalac javno govori o ovako ozbiljnim temama, a prema autorima iz Ekonomista, njegov pragmatični pristup izražava zabrinutost za budućnost biznisa i društva.

Situacija na terenu, prema Meljničenku, postaje sve napetija. Nakon ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, pojavili su se redovi za gorivo i incidenti na benzinskim pumpama. Pripajanje Krima 2014. godine tada je dovelo do rasta popularnosti Vladimira Putina, dok je danas, usled ukrajinskih napada dronovima, Krim sve izolovaniji. Prisilna mobilizacija izaziva dodatno nezadovoljstvo, dok se na društvenim mrežama šire kritike na račun rata. Iako ruska ekonomija nije pred neposrednim kolapsom, inflacija je premašila 5 odsto, a rast je ograničen na 0,4 odsto.

Meljničenko upozorava da bi dalja eskalacija, uključujući eventualnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, mogla da ima ozbiljne posledice za Evropu i region. Smatra da takav potez ne bi doveo do trajnog mira, već bi produbio unutrašnje probleme i nezadovoljstvo građana, posebno zbog široke mobilizacije i političke represije. On navodi više scenarija za budućnost Rusije: od raspada na lokalne regione sa sopstvenim strukturama moći i kontrolom nad resursima, preko potpune zavisnosti od Kine ili pozicije izolovane države poput Severne Koreje, do scenarija u kojem bi ogorčenost i nezadovoljstvo stvarali plodno tlo za novi sukob.

Meljničenko nije izneo precizan plan za reforme, ali je istakao da je Rusiji potreban predvidljiv partner za međunarodnu saradnju, sa podrškom građana bez upotrebe sile. On smatra da bi deo ovlašćenja trebalo preneti institucijama, umesto da ostane u rukama jednog čoveka, ali nije govorio o demokratiji. Takođe, upozorava Zapad da ne gura Rusiju u haos ili izolaciju, već da podrži mirno rešenje i prizna suverenitet zemlje.

Prema njegovim rečima, čak i ograničene promene naišle bi na otpor bezbednosnog aparata, ali bi tehnokrate i privrednici mogli da se priklone pragmatičnijem pristupu. Iako je ruska ekonomija zabeležila rast od 0,4 odsto, a inflacija premašila 5 odsto, Meljničenko zaključuje da su potrebne duboke promene kako bi se izbegle najcrnje ekonomske i društvene posledice.

Ukupno više od 80.000 nekretnina u vlasništvu firmi u Srbiji; javni sektor dominira, NIS sa 2.686 nekretnina prednjači među privatnim kompanijama

Prema najnovijim podacima bonitetne kuće CompanyWall, preduzeća i institucije u Srbiji poseduju ukupno 82.887 nekretnina, a najveći deo ove imovine nalazi se u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Analiza otkriva da se privatne kompanije po broju nekretnina nalaze daleko iza javnog sektora, iako i one upravljaju značajnim brojem objekata.

Na samom vrhu liste nalazi se Grad Zrenjanin sa čak 4.333 nekretnine, dok Gradsko veće Jagodine ima 3.839, Gradska uprava Sombor 3.354, a Grad Beograd 3.060 objekata. Elektrodistribucija Srbije, takođe državno preduzeće, upravlja sa 2.943 nepokretnosti. Ovakav raspored, prema ekonomskim analizama, rezultat je višedecenijskog akumuliranja javne imovine kroz zemljišta, poslovne prostore i objekte javne namene.

Prva privatna ili većinski privatna kompanija na listi je NIS, koji raspolaže sa 2.686 nekretnina. Slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge kompanije iz sektora energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije, sa velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta i zemljišta.

U Beogradu, prema podacima CompanyWall-a, Grad Beograd vodi sa više od 3.000 nekretnina, dok Elektrodistribucija Srbije ima gotovo isti broj objekata. Na listi su i DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija, pri čemu su tri od pet najvećih vlasnika u glavnom gradu u državnom vlasništvu.

U Novom Sadu dominira NIS sa 2.686 nekretnina, što je više od deset puta više od sledećeg najvećeg vlasnika Sunoko, koji ima 227 objekata. Neoplanta poseduje 222, Agroglobe 160, a BB Minaqua 112 nekretnina, ukazujući na specifičnost NIS-a po obimu vlasništva.

Kragujevac ima drugačiju strukturu vlasništva: najveći vlasnik je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok Agromarket ima 61 nekretninu. Slede Ratarstvo sa 27, kao i Energetika i Forma Ideale sa po 24 objekta.

Ekonomista Siniša Prokić ističe da broj nekretnina ne odražava nužno i njihovu ukupnu finansijsku vrednost, jer pojedine kompanije mogu imati hiljade malih parcela, dok druge poseduju manji broj, ali znatno vrednijih objekata. „Najčešći razlog za kupovinu nekretnina je širenje poslovanja, a kompanije ih često koriste i kao obezbeđenje za kredite ili izvor prihoda kroz zakup,“ navodi Prokić.

Iako privatne kompanije upravljaju značajnom imovinom, država i dalje zadržava kontrolu nad najvećim brojem poslovnih nekretnina u zemlji.

Olovni benzin 68,90 dinara po litru, bezolovni 64,80, dizel 66,64 dinara – važi do 19. jula

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte za dodatnih 5 odsto, čime ukupno smanjenje iznosi 10 odsto, počev od danas do 19. jula. Privremeni iznosi akciza sada iznose 68,90 dinara po litru za olovni benzin, 64,80 dinara za bezolovni benzin i 66,64 dinara po litru za gasna ulja (dizel).

Ova mera primenjuje se zbog povećanja proizvođačkih cena naftnih derivata, što je posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu. Privremeno snižene akcize važe do 19. jula, nakon čega će se razmatrati dalje korake u skladu sa kretanjima na tržištu nafte.

Podsećamo, prethodno je Vlada već smanjila iznos akciza za 5 odsto, pa je novom odlukom ukupno umanjenje dostiglo 10 odsto. Odluka je doneta kako bi se ublažio pritisak na potrošače i stabilizovalo tržište goriva u uslovima rasta nabavnih cena.

Prema zvaničnim podacima, nova visina akciza primenjuje se na sve derivate nafte, a cilj mere je da se zaštite krajnji korisnici od naglog rasta cena goriva.