Ukupno više od 80.000 nekretnina u vlasništvu firmi u Srbiji; javni sektor dominira, NIS sa 2.686 nekretnina prednjači među privatnim kompanijama

Prema najnovijim podacima bonitetne kuće CompanyWall, preduzeća i institucije u Srbiji poseduju ukupno 82.887 nekretnina, a najveći deo ove imovine nalazi se u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Analiza otkriva da se privatne kompanije po broju nekretnina nalaze daleko iza javnog sektora, iako i one upravljaju značajnim brojem objekata.

Na samom vrhu liste nalazi se Grad Zrenjanin sa čak 4.333 nekretnine, dok Gradsko veće Jagodine ima 3.839, Gradska uprava Sombor 3.354, a Grad Beograd 3.060 objekata. Elektrodistribucija Srbije, takođe državno preduzeće, upravlja sa 2.943 nepokretnosti. Ovakav raspored, prema ekonomskim analizama, rezultat je višedecenijskog akumuliranja javne imovine kroz zemljišta, poslovne prostore i objekte javne namene.

Prva privatna ili većinski privatna kompanija na listi je NIS, koji raspolaže sa 2.686 nekretnina. Slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge kompanije iz sektora energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije, sa velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta i zemljišta.

U Beogradu, prema podacima CompanyWall-a, Grad Beograd vodi sa više od 3.000 nekretnina, dok Elektrodistribucija Srbije ima gotovo isti broj objekata. Na listi su i DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija, pri čemu su tri od pet najvećih vlasnika u glavnom gradu u državnom vlasništvu.

U Novom Sadu dominira NIS sa 2.686 nekretnina, što je više od deset puta više od sledećeg najvećeg vlasnika Sunoko, koji ima 227 objekata. Neoplanta poseduje 222, Agroglobe 160, a BB Minaqua 112 nekretnina, ukazujući na specifičnost NIS-a po obimu vlasništva.

Kragujevac ima drugačiju strukturu vlasništva: najveći vlasnik je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok Agromarket ima 61 nekretninu. Slede Ratarstvo sa 27, kao i Energetika i Forma Ideale sa po 24 objekta.

Ekonomista Siniša Prokić ističe da broj nekretnina ne odražava nužno i njihovu ukupnu finansijsku vrednost, jer pojedine kompanije mogu imati hiljade malih parcela, dok druge poseduju manji broj, ali znatno vrednijih objekata. „Najčešći razlog za kupovinu nekretnina je širenje poslovanja, a kompanije ih često koriste i kao obezbeđenje za kredite ili izvor prihoda kroz zakup,“ navodi Prokić.

Iako privatne kompanije upravljaju značajnom imovinom, država i dalje zadržava kontrolu nad najvećim brojem poslovnih nekretnina u zemlji.

Privremena stopa akciza: olovni benzin 68,90 dinara, bezolovni benzin 64,80 dinara, dizel 66,64 dinara po litru

Vlada Srbije donela je odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte, čime su ukupne akcize od danas do 19. jula umanjene za 10 odsto. Ova mera uključuje dodatno smanjenje od 5 odsto, nakon čega privremeni iznosi akciza iznose 68,90 dinara po litru za olovni benzin, 64,80 dinara po litru za bezolovni benzin i 66,64 dinara po litru za gasna ulja (dizel).

Odluka o privremenom smanjenju akciza doneta je zbog rasta proizvođačkih cena naftnih derivata, koji je posledica povećanja cene sirove nafte na svetskom tržištu. Vlada je istakla da će ova mera biti na snazi do 19. jula, nakon čega će se razmotriti dalji koraci u zavisnosti od kretanja cena na tržištu.

Prema objavljenim podacima, akcize su privremeno umanjene kako bi se ublažili efekti poskupljenja goriva na domaće potrošače i privredu. Privremena oslobođenja obuhvataju sve vrste naftnih derivata koji se prodaju na domaćem tržištu u navedenom periodu.

Vlada je istakla da je cilj ove mere olakšavanje troškova za građane i preduzeća u trenutku kada globalne cene sirove nafte rastu. Očekuje se da će ovakva odluka doprineti stabilizaciji cena goriva na pumpama i smanjenju pritiska na inflaciju tokom trajanja privremenog sniženja akciza.

Fjučersi kafe dostigli 3,57 dolara po funti, NOAA potvrđuje 63% šanse za porast temperature mora iznad 2 stepena

Globalne cene hrane suočavaju se sa značajnim pritiscima zbog ovogodišnjeg super El Ninja, upozoravaju ekonomski analitičari. Cene kafe i kakaoa, ključnih poljoprivrednih proizvoda, već su na berzama zabeležile nagli skok, što bi prema ocenama stručnjaka moglo da traje do 2028. godine.

Fjučersi kafe su u ponedeljak porasli za 18,5 odsto, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,4536 kilograma), što predstavlja najveći dnevni rast cene ove robe od 2000. godine. Finansijska grupa StoneX navela je da je agresivna kupovina institucionalnih investitora i fondova koji koriste računarske modele dovela do istorijske sesije, potisnuvši prodaju iz zemalja proizvođača kafe. U saopštenju StoneX se ističe: „Zabrinutost zbog vremenskih prilika porasla je jer trgovci očekuju moguće poremećaje žetve zbog El Ninja, a zalihe premijum arabike su veoma male.“

Prema podacima, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) potvrdila je prošlog meseca da se uslovi za zagrevanje okeana učvršćuju na Pacifiku, uz 63% šansi da temperature površine mora kasnije tokom godine premaše 2 stepena Celzijusa iznad proseka. Naučnici napominju da El Ninjo 2026-2027. godine može prouzrokovati toplotne talase, poplave i olujno vreme, što može dodatno poremetiti globalne lance snabdevanja hranom.

Uticaj El Ninja dolazi u trenutku kada su svetske cene hrane već na najvišem nivou u poslednje tri godine, a stručnjaci upozoravaju da bi kombinacija klimatskih promena i geopolitičkih tenzija mogla centralnim bankama otežati stabilizaciju kamatnih stopa. Brazil, najveći svetski proizvođač arabika kafe, i Vijetnam, lider u robusti, suočavaju se sa povećanom neizvesnošću. Oko 60% ukupnog kakaoa potiče iz Obale Slonovače, dok Gana učestvuje sa 28%.

Analitičari ističu da, iako još nema ozbiljnih klimatskih poremećaja koji bi direktno pogodili brazilske useve kafe, investitori ostaju oprezni, a tržište reaguje na svaku naznaku mogućih problema sa ponudom. U isto vreme, slabije zalihe premijum arabike dodatno podstiču rast cena.

Ekonomski eksperti zaključuju da bi produženi klimatski poremećaji mogli da izazovu dugotrajan inflacioni pritisak, sa mogućim posledicama po potrošače i globalnu ekonomsku stabilnost.