Rudnik Ada Tepe proizveo 11.000 unci zlatnog ekvivalenta, 95 odsto površine biće vraćeno u Natura 2000 mrežu

Kanadska međunarodna rudarska kompanija DPM Metals najavila je nastavak priprema za izgradnju rudnika zlata Čoka Rakita u istočnoj Srbiji, sa početkom radova planiranim za početak 2027. godine. Prema zvaničnom izveštaju, kompanija će deo procesne opreme iz bugarskog rudnika Ada Tepe preusmeriti za budući projekat u Srbiji.

Tokom drugog kvartala 2026. godine, rudnik Ada Tepe proizveo je oko 11.000 unci zlatnog ekvivalenta (GEO), a poslednje proizvodno miniranje izvedeno je sredinom aprila. Završetak rada postrojenja u Bugarskoj planiran je za 15. jul ove godine, nakon čega će DPM Metals započeti demontažu i remont specifičnih delova prerađivačkih postrojenja radi instalacije na lokaciji Čoka Rakita.

Iz kompanije navode: „Kompanija je posvećena odgovornom zatvaranju rudnika Ada Tepe i njegovoj rekultivaciji u skladu sa najvišim standardima i važećim propisima. Po završetku plana rekultivacije, očekuje se da će 95 odsto površine rudnika Ada Tepe biti vraćeno u mrežu Natura 2000, evropsku mrežu zaštićenih prirodnih područja.“

DPM Metals, sa sedištem u Torontu, posluje na tržištima Bugarske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Ekvadora. Ovaj potez ukazuje na nastavak investicija u rudarski sektor Srbije, a prelazak opreme i znanja iz Ada Tepe doprinosi održivosti i ekološkim standardima budućeg rudnika Čoka Rakita.

Do 31. jula 2026. prijave za program vredan 300.000 evra, kompanije dobijaju podršku i mogućnost subvencija

Privredna komora Srbije (PKS) raspisala je javni poziv za mala i srednja preduzeća iz prerađivačkog sektora koja izvoze, planiraju izvoz ili su deo lanca dobavljača kompanija koje posluju na tržištu Evropske unije, za besplatno učešće u Savetodavnom programu podrške dekarbonizaciji poslovanja. Prijave su otvorene do 31. jula 2026. godine, a broj mesta je ograničen, pa se prijave razmatraju prema redosledu pristizanja.

Ovaj program realizuje se kroz projekat Green Economy in Serbia, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, a implementira ga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Cilj je da kompanije u Srbiji usklade poslovanje sa evropskim propisima i zahtevima održivog razvoja.

Preduzeća izabrana za učešće dobijaju besplatnu stručnu podršku sertifikovanih konsultanata iz oblasti cirkularne ekonomije, upravljanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG), sprovođenja energetskih pregleda ili finansijskog mentorstva za razvoj zelenih poslovnih modela. Kroz ovaj program, kompanije mogu proceniti trenutnu situaciju, identifikovati mogućnosti za poboljšanje energetske i resursne efikasnosti, izmeriti ugljenični otisak i definisati konkretne mere za sprovođenje dekarbonizacije.

Savetodavni program je potpuno finansiran iz donatorskih sredstava, pa je učešće za kompanije besplatno. Namenjen je mikro, malim i srednjim preduzećima iz prerađivačkog sektora koja već izvoze ili se pripremaju za izvoz na tržište Evropske unije.

Rad sa odabranim preduzećima počinje u septembru 2026. godine, a konsultanati će kroz individualni rad, analize i edukacije pripremiti završne izveštaje sa preporukama i planovima mera za unapređenje poslovanja.

Kompanije koje uspešno završe savetodavni proces mogu konkurisati za GIZ program subvencija za nabavku opreme namenjene sprovođenju mera dekarbonizacije. Za ovaj program izdvojeno je ukupno 300.000 evra, dok pojedinačni grant iznosi do 10.000 evra, uz obavezno učešće kompanije od najmanje 50 odsto ukupne vrednosti projekta.

U sektoru posluje 1.540 preduzeća, plate ispod državnog proseka, većina proizvodnje namenjena izvozu

Tekstilna industrija Srbije danas broji oko 1.540 privrednih subjekata u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće, sa nešto više od 49.800 zaposlenih, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Prosečna zarada u proizvodnji tekstila u aprilu 2026. godine iznosila je 99.779 dinara, dok je u izradi odeće bila još niža – 79.976 dinara. Za isti period, prosečna plata na nivou cele Srbije iznosila je 121.805 dinara.

U vreme bivše SFRJ tekstilna industrija bila je jedan od najvažnijih sektora domaće privrede, sa više od 250.000 zaposlenih i preko 100 velikih preduzeća. Najveći centri proizvodnje bili su Leskovac, Vranje, Niš, Pirot, Loznica, Beograd i Novi Pazar. Danas, nakon tranzicije, privatizacije i gašenja velikih državnih kombinata, dominiraju mala i srednja preduzeća, dok su najvažniji centri Vranje i posebno Novi Pazar.

Većinu sadašnjih preduzeća čine ona u domaćem privatnom vlasništvu, a među najvećim poslodavcima prisutne su i kompanije iz Italije, Nemačke i Turske. Tekstilna industrija Srbije danas je izrazito izvozno orijentisana – većina proizvodnje namenjena je tržištima Evropske unije, pre svega za poznate međunarodne brendove, dok je domaće tržište zastupljeno u manjoj meri.

Plate u sektoru proizvodnje tekstila i odeće znatno su ispod proseka na nivou države. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prerađivačkoj industriji niže prosečne plate od tekstilne industrije zabeležene su samo u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta, plute, slame i pruća (75.264 dinara u aprilu). Najveće prosečne zarade u prerađivačkom sektoru ostvaruju zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte (231.773 dinara) i proizvodnji duvanskih proizvoda (223.507 dinara).

Glavni izazovi sa kojima se tekstilna industrija Srbije suočava su nedostatak kvalifikovane radne snage, rast troškova rada i energenata, jaka konkurencija iz Azije, kao i nedovoljna ulaganja u savremenu opremu i tehnologiju. Domaće kompanije moraju da odgovore i na sve zahtevniji regulatorni okvir Evropske unije, što je posebno važno s obzirom na izvoznu orijentaciju sektora.