Goldman Sachs najavljuje rast potrošnje struje data centara od 50 odsto do 2027. godine

Najveće svetske tehnološke kompanije, kao što su Amazon i Microsoft, intenzivno ulažu u dugoročne energetske ugovore i sopstvenu infrastrukturu kako bi obezbedile stabilan izvor električne energije, ključan za razvoj veštačke inteligencije i data centara. Prema proceni Goldman Sachs Research-a, globalna potrošnja električne energije u data centrima mogla bi da poraste 50 odsto do 2027. godine, a čak 165 odsto do kraja decenije u poređenju sa 2023. godinom.

Međunarodna agencija za energiju očekuje da će globalna potrošnja struje data centara dostići oko 945 TWh do 2030. godine, što predstavlja skoro tri odsto ukupne svetske potrošnje električne energije. Amazon je kroz ugovor sa Talen Energy obezbedio do 1.920 megavata nuklearne energije bez emisije ugljenika, sa postepenim povećanjem isporuke do 2032. godine. Microsoft je potpisao dvadesetogodišnji ugovor sa Constellation Energy za ponovno pokretanje nuklearne elektrane Three Mile Island Unit 1 u Pensilvaniji, kapaciteta oko 835 megavata.

Google je, uprkos značajnim resursima, prošle godine povukao projekat data centra u Indianapolisu nakon protivljenja lokalne zajednice i političara. Ovi primeri ukazuju da kapital i napredni hardver nisu dovoljni bez dugoročnog i pouzdanog izvora električne energije.

Kompanija Bitzero Holdings, koja se ranije bavila rudarenjem bitcoina, sve više ulazi u sektor data centara za veštačku inteligenciju i visokoperformansno računarstvo. Bitzero je u junu 2026. godine počeo trgovanje na Nasdaqu pod oznakom AIBZ i najavio više od jednog gigavata planiranog kapaciteta sa projektima u Norveškoj, Finskoj i Severnoj Dakoti. U maju je sa kompanijom OneQode Networks potpisano obavezujuće pismo namere za petnaestogodišnji zakup 110 megavata kapaciteta u data centru Namsskogan u Norveškoj, što bi moglo doneti oko 2,6 milijardi dolara prihoda tokom trajanja zakupa, uz napomenu da konačni ugovor zavisi od due diligence procesa i odobrenja.

Bitcoin industrija je već pokazala koliko je pristup jeftinoj struji presudan za konkurentnost. Samo rudari sa dugoročno obezbeđenom i povoljnom električnom energijom mogli su da prežive promene na tržištu kriptovaluta. Slična dinamika sada se prenosi na AI data centre, gde fizička dostupnost električne energije postaje temelj digitalne ekonomije.

Sve veća potražnja za energetskim resursima i infrastrukturom za data centre ukazuje da energetske kompanije postaju ključni igrači u novoj eri razvoja veštačke inteligencije i visokoperformansnog računarstva.

Proizvodnja nemačkog piva pala na 7,8 milijardi litara u 2025. godini, pad od 6 odsto u odnosu na 2024.

Jedna od najstarijih nemačkih pivara, Eichbaum iz Manhajma, osnovana 1679. godine, prestaje sa radom nakon što je pokušaj spasavanja kompanije propao krajem oktobra 2025. godine. Prema dostupnim informacijama, Eichbaum je tada podneo zahtev za stečaj Okružnom sudu u Majnhajmu, a neuspeh pregovora o preuzimanju doveo je do obustave proizvodnje i gubitka posla za oko 240 radnika.

Kompanija više nije imala dovoljno sredstava za nastavak pregovora niti za otplatu kredita, a poslednja nada za spas bila je prodaja brenda „karamalz“ kompaniji Veltins. Uprkos sprovedenim merama restrukturisanja, Eichbaum je nastavio da posluje sa gubicima i nije mogao da vraća kredite. „I pored provedenih mera restrukturisanja, i dalje poslujemo s gubitkom i nismo u mogućnosti da vraćamo kredite. Zbog ekonomskih i pravnih razloga, pokretanje prestanka rada postalo je jedina opcija“, naveli su iz kompanije.

Problemi sa likvidnošću dodatno su pojačani padom izvozne prodaje i slabijom potražnjom na domaćem tržištu poslednjih godina. Prema podacima Sindikata prehrambene industrije, pića i ugostiteljstva (NGG), potencijalnim dolaskom investitora moglo se sačuvati gotovo 100 radnih mesta, ali do dogovora nije došlo.

Gradonačelnik Manhajma, Kristijan Speht, izrazio je razočaranje zbog neuspelog pokušaja spašavanja: „Kraj je danas došao kao veliko iznenađenje, jer je postojala potpuno pripremljena ponuda koja bi omogućila Eichbaumu nastavak rada. Veoma sam razočaran što s poveriocima nije pronađeno rešenje kojim bi se sprečilo sada neizbežno zatvaranje.“

Eichbaum je bila jedna od najvećih i najefikasnijih pivara u Baden-Virtembergu, sa godišnjom proizvodnjom od preko 1,8 miliona hektolitara piva i više od 16 različitih vrsta, uz rad na privatnim robnim markama. Sva piva pravljena su po nemačkom zakonu o čistoti piva, što je kompanija isticala kao ključan deo kvaliteta.

Zatvaranje pivare deo je šireg trenda u nemačkoj pivarskoj industriji. Proizvodnja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini na 7,8 milijardi litara, što je 6 odsto manje nego u 2024. i predstavlja najniži nivo od početka merenja 1993. godine. U periodu od 2014. do 2024. beleži se pad potrošnje za više od 15 odsto, dok je po glavi stanovnika potrošnja pala ispod 100 litara, sa ranijih više od 120 litara.

Domaća potrošnja čini 80 odsto ukupne proizvodnje, a izvoz je pao na nivo od 1,4–1,5 milijardi litara godišnje. Promena navika potrošača, smanjena konzumacija alkohola, starenje stanovništva i konkurencija od strane kraft-pivara i bezalkoholnih pića uticali su na negativne trendove u sektoru.

U Beogradu žene čine skoro 60 odsto nezaposlenih, a njih 3.000 sa visokom školom bez posla

U Srbiji je registrovano 75.000 nezaposlenih žena starijih od 50 godina, dok u Beogradu svaka druga nezaposlena žena pripada ovoj starosnoj kategoriji, pokazuju podaci iz jula 2026. godine. Prema izjavama iz udruženja ‘Žene na prekretnici’, položaj žena starijih od 45 godina na tržištu rada izuzetno je nepovoljan. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu nalazi se ukupno 32.800 nezaposlenih, od čega su 19.000 žene, što predstavlja skoro 60 odsto. Žene između 45 i 65 godina čine 56 odsto ukupne populacije koja traži posao.

Jelena Ćušić Rakić iz udruženja navodi da veliki broj žena ostaje bez posla već u drugoj polovini četrdesetih godina, budući da poslodavci često prednost daju mlađim kandidatkinjama. „Poslodavci ne prepoznaju da su to žene koje mogu mnogo da doprinesu njihovom uspehu i profitu i da budu lojalne tim kompanijama, već traže mlađe ljude“, izjavila je Ćušić Rakić. Dodala je da među nezaposlenim ženama postoji veliki broj onih koje su spremne i vešte da se priključe novim poslovima, a činjenica da su proglašene tehnološkim viškom ne znači da treba da odustanu od zapošljavanja ili pokretanja sopstvenog biznisa.

Poseban izazov predstavlja diskriminacija na tržištu rada, i to po dva osnova: pol i godine. Samo u Beogradu više od 3.000 nezaposlenih žena sa visokim obrazovanjem ne može da pronađe posao, što, prema rečima Ćušić Rakić, demantuje tvrdnje da nisu stručne ili osposobljene. Sa druge strane, Andreja Brkić iz Unije poslodavaca Srbije ističe da je na tržištu sve teže pronaći kvalitetnog radnika. „U današnje vreme je vrlo teško pronaći kvalitetnog i osposobljenog radnika. Deo problema je i to što pojedine kandidatkinje nisu spremne da promene profesionalni pravac ili da se dodatno obrazuju, pa ih treba motivisati za učenje novih veština i prekvalifikaciju“, navodi Brkić.

Brkić je naglasio da su lojalnost i kvalitet najvažniji za poslodavce, bez obzira na godine i pol, i da za brojne administrativne i stručne poslove starosna dob ne predstavlja prepreku. „U finansijama, računovodstvu i knjigovodstvu nema razloga da poslodavac ne zaposli ženu koja ima potrebne kvalifikacije“, dodao je Brkić.

Prema podacima udruženja ‘Žene na prekretnici’, kroz njihove programe prošlo je oko 800 žena, a mnoge su pohađale dodatne obuke i treninge u saradnji sa kompanijama. Većina njih pokazala je interesovanje za prekvalifikaciju i promenu zanimanja. Brkić smatra da je potrebna veća sistemska podrška države i bolje povezivanje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima, kako bi se kreirali podsticajni programi za zapošljavanje žena starijih od 50 godina. „Mislim da to treba mnogo bolje i organizovanije da se uradi, da dođemo do podsticajnih sredstava, posebno za žene, ali i za muškarce koji su ostali bez posla“, zaključio je Brkić.