Federalni istražni biro uključio se u slučaj, sumnje na trovanje u fokusu dok se čekaju toksikološki nalazi

Senator Lindzi Grejem (71) preminuo je iznenada u Vašingtonu, manje od 24 sata nakon povratka iz inostranstva, što je izazvalo snažan odjek u političkim krugovima. Njegov kabinet objavio je da je uzrok smrti bila „kratka i iznenadna bolest“, dok su bezbednosni izvori potvrdili da je FBI zvanično otvorio istragu u saradnji sa lokalnim organima vlasti.

Prema dostupnim informacijama, senator Grejem se neposredno pre smrti vratio iz ratne zone gde je bio angažovan u diplomatskim naporima vezanim za sukob između Ukrajine i Rusije. Istog dana je izvestio predsednika Donalda Trampa o detaljima posete i zatražio hitno glasanje u Senatu o sankcijama prema Moskvi. U danima pre smrti, bio je aktivan i u inicijativama na Bliskom istoku.

Sumnje na moguće trovanje pojavile su se nakon što je Korpus čuvara islamske revolucije iz Irana javno pozvao na atentat na Grejema, svega nekoliko dana pre njegove smrti. Zbog toga je, prema bezbednosnim izvorima, zatraženo sprovođenje detaljnih toksikoloških analiza, uz insistiranje da ih vodi FBI, a ne lokalna laboratorija.

Zvaničnici navode da je istraga u toku i da se čekaju rezultati autopsije i toksikološkog izveštaja. „Istraga je u toku, a svi relevantni organi su uključeni kako bi se utvrdile okolnosti smrti“, potvrđeno je iz bezbednosnih krugova.

Politički analitičari ističu da je Grejem za 31 godinu u Kongresu ostao poznat po izuzetno skromnom ličnom imetku u poređenju sa kolegama, bez zabeleženih zloupotreba funkcije.

Ukrajinski predsednik istakao potrebu za jačanjem protivvazdušne odbrane i uvođenje novih sankcija Rusiji

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski oštro je osudio najnovije ruske vazdušne udare, navodeći da su mete ponovo bile isključivo civilne lokacije, uključujući putničke autobuse u Odesi, stambene zgrade u Zaporožju i bolnicu u Harkovskoj oblasti. U obraćanju javnosti, Zelenski je naglasio da svaki dan rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine iznova potvrđuje neophodnost međunarodne podrške Kijevu, kako sa odbrambene tako i sa političke i humanitarne strane.

Prema njegovim rečima, čitav svet vidi potrebu da se Ukrajini hitno obezbede dodatni sistemi protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitili životi građana. „Ovi napadi pokazuju da je podrška Ukrajini jedina ispravna odluka“, izjavio je Zelenski.

Ukrajinski predsednik ocenio je da ruske vlasti deluju iracionalno i da odbijaju da privedu rat kraju, zbog čega je, kako je naveo, neophodno da međunarodni pritisak na Moskvu ne popusti. On je pozvao na uvođenje novih ekonomskih sankcija i nastavak vojnih pomoći, a posebno je izdvojio značaj evropske protivbalističke inicijative „FREYJA“.

Na kraju obraćanja, Zelenski je izrazio zahvalnost međunarodnim partnerima na podršci i najavio da će predstojeći sastanci i pregovori biti usmereni na dalje jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine.

Američka administracija vodi međunarodnu inicijativu, fokus na bezbednost i otpornost lanaca snabdevanja

Sjedinjene Američke Države su preuzele predsedavanje Forumom za resursni geostrateški angažman (FORGE), međunarodnom inicijativom koja okuplja partnerske zemlje radi obezbeđivanja sigurnih i raznovrsnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima. Ova promena usledila je nakon završetka mandata Republike Koreje, prema zvaničnoj izjavi.

FORGE forum okuplja zemlje koje zajednički rade na unapređenju politika i projekata za nabavku ključnih sirovina, sa posebnim akcentom na ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Inicijativu je pokrenuo američki državni sekretar Marko Rubio na ministarskom sastanku o kritičnim mineralima održanom u Vašingtonu. Članice foruma su obnovile posvećenost saradnji i unapređenju visokoupravnih projekata, uz podršku javnih finansijskih institucija i koordinisane diplomatske aktivnosti.

Tokom predsedavanja, Sjedinjene Države planiraju da intenziviraju saradnju sa partnerima u cilju zaštite ekonomskih interesa i ubrzanja projekata koji su ključni za stabilnost i razvoj savremene privrede. Forum će funkcionisati na principu konsenzusa, a smernice dogovorene na sastancima neće biti pravno obavezujuće, već će izražavati zajedničke namere članica. Planirano je redovno održavanje radnih sastanaka radi koordinacije politika i unapređenja tržišnih principa, kao i suzbijanja netržišnih praksi i poremećaja na globalnom tržištu kritičnih minerala.

U okviru FORGE foruma biće formirane dve specijalizovane radne grupe. Prva, Radna grupa za investicije u projekte, fokusira se na identifikaciju, procenu i koordinaciju podrške za strateška ulaganja u ekstrakciju, preradu i reciklažu minerala. Druga, Radna grupa za koordinaciju politika, ima zadatak usaglašavanja međunarodnih politika, razmene informacija i promocije visokih standarda u saradnji sa drugim međunarodnim inicijativama.

Ciljevi foruma uključuju diversifikaciju lanaca snabdevanja, smanjenje zavisnosti od monopolizovanih izvora, povećanje transparentnosti i sledljivosti u industriji, kao i jačanje kapaciteta za reciklažu kritičnih minerala u državama članicama i saveznicima. Ove aktivnosti biće podržane strateškim investicijama, trgovinskim politikama i saradnjom sa finansijskim institucijama i privatnim sektorom. Kako je saopšteno, partneri će nastaviti da razvijaju projekte širom sveta kroz bilateralne i multilateralne sporazume, s ciljem unapređenja globalne stabilnosti i bezbednosti snabdevanja.