Evropski ministri analiziraju nove mere protiv Rusije i situaciju u Bosni i Hercegovini, potvrđeno iz Saveta

Savet za spoljne poslove Evropske unije održava intenzivan sastanak na kojem su u fokusu proširenje sankcija Rusiji, geopolitički izazovi na Zapadnom Balkanu i bezbednosna situacija na Bliskom istoku. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas otvorila je zasedanje najavom da se očekuje usvajanje najveće pojedinačne liste sa 250 novih imena podvrgnutih restriktivnim merama, kao odgovor na ruske napade na civile.

Iako je dogovor o sveobuhvatnom 21. paketu ekonomskih sankcija protiv Moskve još neizvestan zbog neslaganja među članicama, potvrđena je odlučnost Unije da nastavi ekonomski i politički pritisak. Kalas je ukazala i na problem civilnih zatvorenika koje ruske snage drže na okupiranim teritorijama, najavljujući mogućnost formiranja posebne platforme za koordinaciju oslobađanja i prikupljanje informacija o pritvorenim licima.

U vezi sa Bliskim istokom, Kalas je naglasila važnost očuvanja slobode plovidbe kroz Hormuški tesnac, upozorivši da blokada ovog prolaza može ugroziti stabilnost Iraka. Takođe, razmatra se opcija zabrane trgovine sa izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, uz napomenu da postoje različita pravna mišljenja o načinu donošenja takve odluke.

Kalas je istakla operativne rezultate Crnomorske strategije, pohvalivši saradnju Bugarske i Rumunije na zaštiti pomorske infrastrukture. Suprotno tome, odnosi sa Gruzijom su trenutno zamrznuti zbog politike tamošnje vladajuće partije, dok je za Jermeniju najavljena nova partnerska misija radi jačanja otpornosti na spoljne uticaje.

Poseban deo sednice posvećen je Zapadnom Balkanu, sa akcentom na Bosnu i Hercegovinu i procese vezane za funkciju novog visokog predstavnika. Prema navodima Saveta, stabilnost regiona ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Evropske unije.

Vlade 14 država, uključujući SAD i Japan, objavile zajedničko saopštenje povodom deset godina od presude

Povodom desetogodišnjice odluke Arbitražnog tribunala o Južnom kineskom moru, vlade 14 država, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Australija, Japan i Velika Britanija, izdale su zajedničko saopštenje potvrđujući posvećenost slobodnom i na međunarodnom pravu zasnovanom Indo-pacifičkom regionu. U saopštenju je naglašeno da je odluka iz 2016. godine, doneta prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), konačna i pravno obavezujuća za strane u sporu, posebno u određivanju pomorskih prava između Kine i Filipina.

Potpisnice su istakle da Kina nema pravni osnov za teritorijalna potraživanja u Južnom kineskom moru na osnovu takozvanih „istorijskih prava“. Navodi se i da je potrebno poštovanje slobode plovidbe i preleta, kao i drugih međunarodno priznatih prava korišćenja morskog prostora. Izražen je protest protiv jednostranih i destabilizujućih poteza koji podrazumevaju upotrebu sile ili prisile u regionu.

Posebna zabrinutost upućena je zbog angažovanja kineske obalske straže, vojske i pomorskih milicija u uznemiravanju, blokiranju ili zastrašivanju zakonitih operacija drugih država na moru i u vazduhu. U saopštenju je upozoreno da takve aktivnosti ugrožavaju bezbednost ribara i vojnog osoblja, kao i regionalni mir. Države potpisnice pozvale su sve strane da poštuju arbitražnu odluku iz 2016. godine i istakle spremnost za saradnju sa Asocijacijom nacija jugoistočne Azije (ASEAN) radi očuvanja Južnog kineskog mora kao zone prosperiteta, saradnje i sigurne trgovine.

„Pozivamo sve strane da strogo poštuju odluku tribunala i uzdrže se od bilo kakvih jednostranih aktivnosti koje mogu ugroziti stabilnost regiona“, navodi se u zajedničkoj izjavi.

Federalni istražni biro uključio se u slučaj, sumnje na trovanje u fokusu dok se čekaju toksikološki nalazi

Senator Lindzi Grejem (71) preminuo je iznenada u Vašingtonu, manje od 24 sata nakon povratka iz inostranstva, što je izazvalo snažan odjek u političkim krugovima. Njegov kabinet objavio je da je uzrok smrti bila „kratka i iznenadna bolest“, dok su bezbednosni izvori potvrdili da je FBI zvanično otvorio istragu u saradnji sa lokalnim organima vlasti.

Prema dostupnim informacijama, senator Grejem se neposredno pre smrti vratio iz ratne zone gde je bio angažovan u diplomatskim naporima vezanim za sukob između Ukrajine i Rusije. Istog dana je izvestio predsednika Donalda Trampa o detaljima posete i zatražio hitno glasanje u Senatu o sankcijama prema Moskvi. U danima pre smrti, bio je aktivan i u inicijativama na Bliskom istoku.

Sumnje na moguće trovanje pojavile su se nakon što je Korpus čuvara islamske revolucije iz Irana javno pozvao na atentat na Grejema, svega nekoliko dana pre njegove smrti. Zbog toga je, prema bezbednosnim izvorima, zatraženo sprovođenje detaljnih toksikoloških analiza, uz insistiranje da ih vodi FBI, a ne lokalna laboratorija.

Zvaničnici navode da je istraga u toku i da se čekaju rezultati autopsije i toksikološkog izveštaja. „Istraga je u toku, a svi relevantni organi su uključeni kako bi se utvrdile okolnosti smrti“, potvrđeno je iz bezbednosnih krugova.

Politički analitičari ističu da je Grejem za 31 godinu u Kongresu ostao poznat po izuzetno skromnom ličnom imetku u poređenju sa kolegama, bez zabeleženih zloupotreba funkcije.