Savezničke institucije pokrenule zajedničku reakciju, istraga je u toku a Poljska preduzima mere zaštite sistema

Severnoatlantski savet saopštio je da najoštrije osuđuje koordinisane i zlonamerne sajber napade na energetsku infrastrukturu Poljske, za koje se odgovornom smatra Rusija. Incident se dogodio tokom proteklih dana, a kao meta su identifikovani sistemi kombinovanih toplana i elektrana, sa ciljem destabilizacije Poljske i izazivanja prekida snabdevanja električnom energijom.

Prema zvaničnoj izjavi, NATO je istakao da su ovakve aktivnosti direktna pretnja bezbednosti Alijanse i da će odgovor biti zajednički i u skladu sa međunarodnim pravom. Naglašeno je da su Velika Britanija i Evropska unija dale punu podršku osudi, dok su sankcije već uvedene pojedincima i entitetima za koje se sumnja da pomažu ruske hakerske operacije.

„Pozivamo Rusiju da odmah obustavi ove aktivnosti koje narušavaju međunarodne norme odgovornog ponašanja u sajber prostoru“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je NATO unapredio svoje kapacitete za sajber odbranu i najavio dalje jačanje zajedničkih mera, uključujući podršku Poljskoj i Ukrajini.

Nadležne institucije u Poljskoj preduzele su dodatne mere zaštite kritične infrastrukture, dok se istraga o incidentu sprovodi u saradnji sa partnerskim državama. Alijansa je istakla da je spremna da odgovori na svaku sajber pretnju u vreme i na način koji sama odredi, uz puno poštovanje međunarodnog prava.

„NATO ostaje odlučan u zaštiti svojih članica i spreman je da upotrebi sve raspoložive kapacitete radi odvraćanja i odbrane od sajber napada“, zaključeno je u saopštenju.

Lideri više od 40 država potpisali sporazum, Francuska najavila dodatnu vojnu podršku

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednik Francuske Emanuel Makron sa evropskim saveznicima pokrenuli su u Parizu novi antibalistički raketni program FREYJA, saopšteno je tokom osnivačkog sastanka Integrisane antibalističke koalicije. Na događaju je najavljeno da će više od 40 država učestvovati u izgradnji zajedničkog protivraketnog štita u narednih 12 meseci.

Program FREYJA ima za cilj razvoj masovno proizvedenog i ekonomski isplativog sistema protivvazdušne odbrane Evrope, posebno usled kontinuiranih balističkih napada na Ukrajinu. Zelenski je istakao da je ruska upotreba balističkih raketa pokušaj da se slomi volja ukrajinskog naroda. Na sastanku u Jelisejskoj palati naglašeno je produbljivanje evropske odbrambene saradnje i smanjenje oslanjanja na spoljne dobavljače.

U okviru projekta FREYJA, Ukrajina će obezbediti tehnologiju presretača, dok će evropske države integrisati svoje radarske i komandne sisteme. Potpuno operativni antibalistički sistem planiran je u roku od 12 meseci, pri čemu Ukrajina isporučuje rakete presretače, a kompanije iz Evrope pružaju napredne radarske i ciljne sisteme. Projekat ima za cilj stvaranje suverenog evropskog lanca snabdevanja za zaštitu od balističkih pretnji.

„Evropi je potrebno više antibalističke odbrane – snažne, pouzdane i jeftinije od drugih sistema. Zajedno možemo izgraditi takav sistem i presretače za njega. Zvaće se FREYJA“, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. On je naglasio da aktuelni zapadni sistemi Patriot, SAMP/T, IRIS-T i NASAMS i dalje predstavljaju glavnu zaštitu za civilno stanovništvo.

Francuska je najavila isporuku dodatnih protivvazdušnih sistema i raketa Ukrajini tokom ove godine, kao i dodelu licenci za domaću proizvodnju raketa ASTER i SCALP. Zelenski se zahvalio Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj na kontinuiranoj podršci i najavljenim novim paketima pomoći.

Na marginama samita održan je i 15. sastanak šire Koalicije voljnih, kojoj su se zvanično priključile Moldavija i Severna Makedonija, čime je broj članica porastao na 40. Zelenski je na zajedničkoj konferenciji za novinare ocenio da je pritisak na Rusiju na visokom nivou zahvaljujući strateškim uspesima ukrajinskih snaga, pozvavši saveznike da zadrže taj zamah.

„Unutar Koalicije se krećemo ka tački kada ćemo moći da kažemo da se mir približava. Naša saradnja ovde u Evropi, zajedno sa Sjedinjenim Državama, približava kraj rata“, rekao je Zelenski. Evropski lideri su dogovorili da ubrzaju implementaciju projekta FREYJA i pretvore obećanja u konkretan zaštitni sistem za Evropu.

Centar istražuje narative o atentatima, vojnim gubicima i statusu ukrajinskih izbeglica u Evropi

Ukrajinski Centar za strateške komunikacije (SPRAVDI) objavio je analizu pet najzastupljenijih ruskih propagandnih narativa u prethodnoj nedelji, sa fokusom na lažne informacije koje su plasirali moskovski mediji i zvaničnici, navodi se u izveštaju centra.

Prema navodima SPRAVDI-ja, ruski propagandni aparat je tokom proteklih dana plasirao priče o navodnim pokušajima atentata, manipulaciji informacijama o civilima u zoni sukoba, uvećavanju broja vojnih gubitaka ukrajinske strane i diskreditaciji ukrajinskih izbeglica na Zapadu. Jedan od najzastupljenijih narativa odnosi se na izjavu glavne urednice televizije RT, Margarite Simonjan, koja je tvrdila da su ukrajinske bezbednosne službe pokušale da izvrše atentat na nju tri puta, uključujući navodnu upotrebu drona. Centar napominje da za ove tvrdnje nema validnih dokaza, a ruske institucije nisu zvanično povezale prelete dronova sa pokušajem atentata.

Drugi primer propagandnog narativa bila je priča o desetogodišnjoj devojčici iz Konstantinovke, za koju su ruski državni mediji navodili da ju je ruska vojska spasila iz podruma, gde je živela sama nakon pogibije članova porodice. Istraživački novinari su, prema SPRAVDI-ju, utvrdili da se devojčica nalazila u centru za socijalnu rehabilitaciju u Šahtarsku od početka juna, što dovodi u pitanje autentičnost ove priče.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije navelo je i podatak da je ukrajinska vojska izgubila 223.000 vojnika u prvoj polovini tekuće godine. Analitičari centra tvrde da za te brojke nisu predstavljeni nikakvi dokazi ni metodologija, dok međunarodne organizacije i nezavisni vojni eksperti ne potvrđuju ovakve podatke.

Preostale dezinformacije odnosile su se na status ukrajinskih izbeglica u zapadnoj Evropi, posebno u Nemačkoj. Propagandni narativ isticao je da Berlin ne zna kako da motiviše izbegle Ukrajince da rade, uz tvrdnje da većina živi od socijalne pomoći. Zvanična statistika, međutim, pokazuje da je skoro 393.000 ukrajinskih državljana zaposleno u Nemačkoj, a broj korisnika osnovne socijalne pomoći opada.

„Analizirani narativi pokazuju sistemsku strategiju dezinformisanja javnosti“, navodi se u izveštaju centra.