Svetinja stara oko 2.000 godina retko napušta Svetu Goru, vernici mogu da je vide u hramu Svetog Save

Pojas Presvete Bogorodice, koji se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i smatra jednom od najznačajnijih hrišćanskih svetinja, stigao je u Beograd povodom obeležavanja Spasovdana. Svetinja, za koju predanje kaže da ju je Bogorodica lično izradila od kamilje dlake, biće izložena vernicima u hramu Svetog Save na Vračaru narednih devet dana.

Prema izjavama sveštenika Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu, Aleksandra Milojkova, pojas Presvete Bogorodice star je oko 2.000 godina, a njegov istorijski put potvrđen je brojnim zapisima i himnografijom. Pojas je prema predanju poklonjen apostolu Tomi neposredno pred usnuće Bogorodice, a kasnije je kroz istoriju čuvan u različitim mestima, uključujući i Carigrad. U 14. veku, knez Lazar ga je predao manastiru Vatoped, gde se i danas nalazi veći deo ove relikvije.

“Prema svetom predanju, Bogorodica je lično izradila taj pojas od kamilje dlake. To je inače bio običaj kod jevrejskih devojaka, ali pošto je ona ostala devojka, čuvala ga je do kraja života, i predala apostolu Tomi”, izjavio je otac Aleksandar.

Pojas se izuzetno retko iznosi sa Svete Gore, a dolazak u Beograd tumači se kao poseban blagoslov za grad i srpsku crkvu. Otac Aleksandar istakao je da je temelj ugleda srpske crkve na Svetoj Gori upravo Sveti Sava i njegova istorijska veza sa manastirom Vatoped.

Pojas Presvete Bogorodice biće nošen tokom Spasovdanske litije, a zatim će biti dostupan vernicima u hramu Svetog Save. “Litija nije prosto parada, već molitveni hod, čija suština je sabornost i osvećenje grada”, dodao je otac Aleksandar.

Vernici će do 9 dana imati priliku da pristupe i celivaju svetinju u hramu na Vračaru.

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije spremni za praznik Vaznesenja Gospodnjeg koji se tradicionalno poštuje

Vernici Srpske pravoslavne crkve u Srbiji sutra, 13. juna, obeležavaju Spasovdan, odnosno praznik Vaznesenja Gospodnjeg, jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika i jedan od osam posvećenih Hristu. Ovaj praznik se uvek slavi 40 dana nakon Uskrsa, u četvrtak, i zauzima posebno mesto u tradiciji i verovanju srpskog naroda.

Prema narodnom predanju, na Spasovdan se, kako se veruje, Bog spasao od rđavih i nevaljalih ljudi i uzdigao na nebo. Ovaj praznik je bio poštovan i u prethrišćanskom periodu, dok je u vreme cara Dušana dodatno dobio na značaju – čuveni Dušanov zakonik objavljen je upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.

Spasovdan se u narodnoj tradiciji smatra srećnim i blagotvornim danom, pogodnim za započinjanje novih poslova, putovanja ili donošenje važnih odluka. Praznično poštovanje uključuje i određene običaje – prema predanju, muškarci se na ovaj dan ne briju, žene se ne češljaju, a postoji i uverenje da nije dobro započinjati nove poduhvate pre Spasovdana.

Zvaničnici crkve podsećaju na značaj praznika za veru i tradiciju. ‘Spasovdan je dan radosti i nade za verujuće, dan kada se sećamo Hristovog vaznesenja i pozvani smo na mir i zajedništvo’, navodi se u zvaničnoj izjavi Srpske pravoslavne crkve.

Očekuje se da će praznik biti obeležen liturgijama u svim pravoslavnim hramovima, dok se vernici podstiču da dan provedu u molitvi i poštovanju običaja.

Advokati objašnjavaju procedure, sud i notari pokušavaju da pronađu naslednike pre dodele države

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano više od 123.000 napuštenih stanova, a situacije u kojima preminuli vlasnici nemaju naslednike nisu retke. Kada na ostavinskim raspravama ne postoji nijedan zakonski naslednik, kompletna imovina prelazi u svojinu Republike Srbije, kako je predviđeno zakonima o nasleđivanju.

Pravnici ističu da su ovakvi slučajevi retki, jer zakon o nasleđivanju predviđa širok krug potencijalnih naslednika, uključujući potomke, supružnike, roditelje, ali i dalje srodnike poput baba, deda i njihovih potomaka. Geografska raspodela napuštenih stanova pokazuje da ih je najviše u južnoj i istočnoj Srbiji (89.813), zatim u Vojvodini (23.750) i beogradskom regionu (10.021).

Advokat Brane Krunić navodi da sud i javni beležnik imaju obavezu da pokušaju da pronađu naslednike, uključujući i one koji žive u inostranstvu. Tek nakon što se utvrdi da nema naslednika, imovina prelazi u vlasništvo države, koja se po zakonu ne može odreći nasleđa. Sam postupak može trajati godinama, jer sud najpre oglasom poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana.

Država zvanično stiče pravo svojine nad pokretnim stvarima nakon tri godine, a nad nepokretnostima nakon deset godina od otvaranja nasleđa. Naslednici imaju pravo da potražuju imovinu u svakom trenutku, jer pravo na nasledstvo u Srbiji ne zastareva. Kada država preuzme nekretninu, njome upravlja Republička direkcija za imovinu, a prodaja ovakvih stanova je ređa i obično se sprovodi u specifičnim slučajevima ili javnim prodajama udela.