Istraživači sa Univerziteta u Turkuu analizirali uzorke sperme i pronašli trajne epigenetske markere povezane sa traumatskim iskustvima iz detinjstva
Istraživači sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj objavili su 3. januara 2025. godine rezultate studije koja ukazuje da muškarci koji su kao deca bili izloženi visokom nivou stresa nose trajne epigenetske promene u spermi. Studija je sprovedena na 58 odraslih muškaraca, a analizirane su dve vrste epigenetskih markera: metilacija DNK i male nekodirajuće RNK.
Tim je regrutovao učesnike iz studije FinnBrain, koja obuhvata više od 4.000 porodica, i koristio Skalu traume i uznemirenosti (TADS) kako bi procenio nivo stresa tokom detinjstva. Rezultati su pokazali da muškarci sa visokim nivoom traume, prema TADS skali, imaju drugačiji epigenetski profil sperme u odnosu na one sa niskim nivoom stresa. Ove razlike su zadržane i nakon što su uzeti u obzir faktori kao što su pušenje ili konzumacija alkohola.
Vodeći autor studije, dr Jetro Tuulari, izjavio je da epigenetika proučava koje su oblasti DNK aktivne i da životna iskustva mogu ostaviti epigenetske promene na DNK bez promene genetskog koda. Istraživači su posebno primetili promene u ekspresiji molekula hsa-mir-34c-5p, kao i različite profile metilacije DNK oko gena CRTC1 i GBX2, koji su ranije povezani sa razvojem mozga u studijama na životinjama.
“Otkrivanje bilo kakvih veza između ovih stresora i epigenetike je apsolutno fascinantno, jer su se stresori dogodili rano u životu muškaraca”, izjavio je dr Tuulari. On je dodao da je prerano donositi zaključke o tome da li se ove promene prenose na potomstvo i kakav je njihov potencijalni uticaj na razvoj deteta, iako su slični mehanizmi potvrđeni na životinjskim modelima.
Istraživanje je deo šireg napora da se razume na koji način iskustva roditelja mogu uticati na buduće generacije putem epigenetskih promena. Istraživači planiraju dalja ispitivanja kako bi utvrdili da li i kako ove promene mogu biti prenete na decu.
