Istraživači sa Univerziteta u Turkuu analizirali uzorke sperme i pronašli trajne epigenetske markere povezane sa traumatskim iskustvima iz detinjstva

Istraživači sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj objavili su 3. januara 2025. godine rezultate studije koja ukazuje da muškarci koji su kao deca bili izloženi visokom nivou stresa nose trajne epigenetske promene u spermi. Studija je sprovedena na 58 odraslih muškaraca, a analizirane su dve vrste epigenetskih markera: metilacija DNK i male nekodirajuće RNK.

Tim je regrutovao učesnike iz studije FinnBrain, koja obuhvata više od 4.000 porodica, i koristio Skalu traume i uznemirenosti (TADS) kako bi procenio nivo stresa tokom detinjstva. Rezultati su pokazali da muškarci sa visokim nivoom traume, prema TADS skali, imaju drugačiji epigenetski profil sperme u odnosu na one sa niskim nivoom stresa. Ove razlike su zadržane i nakon što su uzeti u obzir faktori kao što su pušenje ili konzumacija alkohola.

Vodeći autor studije, dr Jetro Tuulari, izjavio je da epigenetika proučava koje su oblasti DNK aktivne i da životna iskustva mogu ostaviti epigenetske promene na DNK bez promene genetskog koda. Istraživači su posebno primetili promene u ekspresiji molekula hsa-mir-34c-5p, kao i različite profile metilacije DNK oko gena CRTC1 i GBX2, koji su ranije povezani sa razvojem mozga u studijama na životinjama.

“Otkrivanje bilo kakvih veza između ovih stresora i epigenetike je apsolutno fascinantno, jer su se stresori dogodili rano u životu muškaraca”, izjavio je dr Tuulari. On je dodao da je prerano donositi zaključke o tome da li se ove promene prenose na potomstvo i kakav je njihov potencijalni uticaj na razvoj deteta, iako su slični mehanizmi potvrđeni na životinjskim modelima.

Istraživanje je deo šireg napora da se razume na koji način iskustva roditelja mogu uticati na buduće generacije putem epigenetskih promena. Istraživači planiraju dalja ispitivanja kako bi utvrdili da li i kako ove promene mogu biti prenete na decu.

Advokati objašnjavaju procedure, sud i notari pokušavaju da pronađu naslednike pre dodele države

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano više od 123.000 napuštenih stanova, a situacije u kojima preminuli vlasnici nemaju naslednike nisu retke. Kada na ostavinskim raspravama ne postoji nijedan zakonski naslednik, kompletna imovina prelazi u svojinu Republike Srbije, kako je predviđeno zakonima o nasleđivanju.

Pravnici ističu da su ovakvi slučajevi retki, jer zakon o nasleđivanju predviđa širok krug potencijalnih naslednika, uključujući potomke, supružnike, roditelje, ali i dalje srodnike poput baba, deda i njihovih potomaka. Geografska raspodela napuštenih stanova pokazuje da ih je najviše u južnoj i istočnoj Srbiji (89.813), zatim u Vojvodini (23.750) i beogradskom regionu (10.021).

Advokat Brane Krunić navodi da sud i javni beležnik imaju obavezu da pokušaju da pronađu naslednike, uključujući i one koji žive u inostranstvu. Tek nakon što se utvrdi da nema naslednika, imovina prelazi u vlasništvo države, koja se po zakonu ne može odreći nasleđa. Sam postupak može trajati godinama, jer sud najpre oglasom poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana.

Država zvanično stiče pravo svojine nad pokretnim stvarima nakon tri godine, a nad nepokretnostima nakon deset godina od otvaranja nasleđa. Naslednici imaju pravo da potražuju imovinu u svakom trenutku, jer pravo na nasledstvo u Srbiji ne zastareva. Kada država preuzme nekretninu, njome upravlja Republička direkcija za imovinu, a prodaja ovakvih stanova je ređa i obično se sprovodi u specifičnim slučajevima ili javnim prodajama udela.

Svetinja iz manastira Vatopeda biće dočekana na aerodromu Nikola Tesla, saopštila Srpska pravoslavna crkva

Čudesni pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvažnijih svetinja pravoslavnog sveta, danas će biti donet iz manastira Vatopeda na Svetoj Gori u Beograd. Svetinja će, prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve, stići u popodnevnim časovima na aerodrom Nikola Tesla, gde će je dočekati patrijarh i predstavnici državnog vrha.

Pojas je prethodno ispraćen iz luke manastira Vatopeda i dopremljen do Soluna, odakle će biti prebačen u Beograd u pratnji igumana Jefrema i bratije. Ova prilika biće obeležena najvišim crkvenim i državnim počastima, ističu iz SPC.

Srpska pravoslavna crkva navodi da je organizovan svečan doček za svetinju, uz prisustvo crkvenih velikodostojnika i državnih zvaničnika. U planu su i posebne liturgije i molitvena okupljanja povodom dolaska pojasa.

Prema dostupnim informacijama, događaj izaziva veliko interesovanje među vernicima, koji će imati priliku da prisustvuju dočeku i poklone se ovoj pravoslavnoj svetinji. Više detalja o daljem rasporedu i mogućnostima za vernike biće objavljeno naknadno, navode iz SPC.

“Dolazak pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju je od izuzetnog značaja za čitavu pravoslavnu zajednicu”, navedeno je u saopštenju Srpske pravoslavne crkve.