Građani pozvani da daju krv u šest beogradskih hramova u nedelju od 10 do 14 časova

Srpska pravoslavna crkva i Institut za transfuziju krvi Srbije organizovaće veliku akciju dobrovoljnog davanja krvi u nedelju, 12. jula, u šest pravoslavnih hramova širom Beograda, saopšteno je iz organizacije. Akcija će trajati od 10 do 14 časova, a pozvani su svi zdravi punoletni građani koji žele da pomognu.

Krv će moći da se da na sledećim lokacijama: Crkva Svetog Jovana Vladimira na Voždovcu, Hram Svetog Save na Vračaru, Crkva Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu, Crkva Svetog apostola i jevanđeliste Marka na Paliluli, Crkva Svetog Aleksandra Nevskog na Starom gradu i Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Žarkovo na Čukarici.

U zvaničnom saopštenju naglašava se da SPC već dugi niz godina sarađuje sa Institutom za transfuziju krvi Srbije na ovakvim akcijama, a primer građanima daje i patrijarh srpski Porfirije, koji je redovni dobrovoljni davalac krvi. “Kroz brojne parohije i hramove širom zemlje, Crkva neprestano podstiče vernike da delom ljubavi i milosrđa pomognu onima kojima je krv neophodna za lečenje i spasavanje života”, navodi se u saopštenju.

Organizatori ističu da je svaka data jedinica krvi dragocena i može spasiti više ljudskih života. Pozivaju sve koji su u mogućnosti da se odazovu i doprinesu ovoj humanitarnoj akciji.

Zvaničnici EU odbacili privremenu suspenziju sistema, putnici iz Srbije suočeni sa dužim čekanjem

Evropska unija donela je odluku da ne obustavlja primenu novog biometrijskog sistema kontrole ulaska i izlaska na granicama, uprkos registrovanim poteškoćama na 20 graničnih tačaka i pritiscima iz avio-industrije. Odluka se posebno odnosi na putnike iz Srbije i drugih zemalja van EU, koji su od uvođenja sistema podložni dodatnim procedurama pri ulasku u šengenski prostor.

Problemi su registrovani na prometnim prelazima gde veliki broj putnika mora da prođe kroz nove procedure u kratkom vremenskom periodu, što je dovelo do formiranja dugih redova i kašnjenja. Predstavnici aerodroma i avio-kompanija uputili su pozive za privremenu suspenziju sistema, zabrinuti zbog mogućeg pogoršanja situacije tokom predstojeće letnje turističke sezone.

Evropska komisija je priznala postojanje problema na 20 lokacija, ali je istakla da potpuno zaustavljanje sistema nije izvodljivo. Takođe, istaknuto je da bi različita primena sistema od zemlje do zemlje stvorila dodatne komplikacije.

Za građane Srbije, novi sistem znači da će umesto dosadašnjeg pečatiranja pasoša biti digitalno evidentirani svi ulasci, izlasci i odbijanja ulaska, uz korišćenje biometrijskih podataka poput fotografije lica i otisaka prstiju. Cilj sistema je preciznije praćenje boravka putnika, kontrola prekoračenja dozvoljenog vremena i jačanje bezbednosti na spoljnim granicama EU.

Prema zvaničnim podacima, do sada je evidentirano oko 110 miliona prelazaka preko granica, dok je oko 44.500 ljudi odbijeno zbog nedovoljno opravdanog razloga boravka ili prethodnog prekoračenja dozvoljenog vremena. Upravo ove brojke Evropska unija koristi kao argument za nastavak primene sistema.

Predstavnici avio-industrije upozoravaju da bi tokom letnjih gužvi dodatne procedure mogle značajno usporiti protok putnika, posebno na najopterećenijim destinacijama. Ipak, zvaničnici EU ostaju pri odluci da sistem nastavi da funkcioniše, što znači da će putnici iz Srbije i regiona morati da se pripreme na potencijalno duža čekanja na pojedinim prelazima i aerodromima.

“Sistem je uveden sa ciljem unapređenja kontrole i bezbednosti granica i trenutno nema planova za njegovo zaustavljanje”, saopšteno je iz Evropske komisije.

Izvršni odbor saopštio da su kamatne stope ostale nepromenjene, inflacija i dalje u granicama cilja

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5, odnosno 7,0 odsto, saopšteno je iz ove institucije. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i globalne rizike koji mogu uticati na ekonomske tokove.

Prema zvaničnim podacima, međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće u granicama cilja i u maju iznosila je 3,5 odsto, što je uglavnom posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena goriva delimično je ublažen merama Vlade Republike Srbije, uključujući smanjenje akciza na gorivo i korišćenje rezervi.

“Cene hrane, posmatrano međugodišnje, beleže pad od novembra prošle godine, a u maju je taj pad iznosio 1,5 odsto. Tri meseca nakon ukidanja ograničenja trgovačkih marži nema većih korekcija cena za obuhvaćene proizvode”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U saopštenju se dodaje da je bazna inflacija stabilna i da se kreće oko gornje granice cilja, dok bi dobar poljoprivredni rod mogao dalje da utiče na smanjenje inflacije. Izvršni odbor navodi da na ekonomska kretanja i dalje utiče globalna neizvesnost, posebno sukob na Bliskom istoku, koji utiče na cene energenata.

Kada je reč o međunarodnom okruženju, Evropska centralna banka je u junu povećala referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto, dok Federalne rezerve nisu menjale svoju stopu. Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati geopolitička dešavanja, kretanja na tržištima i poteze vodećih centralnih banaka.

Srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije predviđaju da bi inflacija do septembra trebalo da uspori, a zatim da se privremeno nađe oko gornje granice cilja zbog niske baze iz prošle godine. U slučaju daljeg rasta svetskih cena nafte, inflacija bi privremeno mogla premašiti cilj, ali se očekuje povratak u ciljani okvir do sredine 2027. godine.

U realnom sektoru zabeležen je rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju, dok je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu u maju porasla za 16,4 odsto. “Narodna banka Srbije će nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku i odluke će donositi na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju. U slučaju izraženijih sekundarnih efekata rasta cena nafte, biće preduzete adekvatne mere”, saopšteno je iz centralne banke.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 13. avgust.