UV zraci mogu prouzrokovati kataraktu i suve oči, a pravilna prevencija je ključ očuvanja vida tokom cele godine

Sa dolaskom sunčanih dana, žene svih uzrasta suočavaju se sa povećanim rizikom koje UV zračenje nosi po zdravlje očiju. Iako često mislimo na zaštitu kože, jednako je važno brinuti i o očima, jer posledice mogu biti ozbiljne – od privremenih neprijatnosti do trajnog oštećenja vida.

UV zraci mogu izazvati takozvane “opekotine oka” ili fotokeratitis, koje se manifestuju crvenilom, suzenjem, preosetljivošću na svetlost i zamućenim vidom. Ovi simptomi se najčešće javljaju na oba oka, a mogu nastati ne samo leti na suncu, već i na visokim nadmorskim visinama, kao i na snegu ili ledu gde se UV zraci dodatno reflektuju. Kako naglašava klinički savetnik Paramdip Bilku, „Važno je znati da UV zračenje može biti jako i kada je oblačno.”

Dame koje provode puno vremena napolju često se žale na suve oči – topao vazduh i pojačano isparavanje suza remete suzni film, što izaziva osećaj peckanja, grebanja ili prisustva stranog tela, kao i crvenilo. Ovo je naročito izraženo kod žena koje nose kontaktna sočiva ili rade u klimatizovanim prostorijama.

Dugotrajna izloženost UV zracima povećava rizik od ozbiljnijih bolesti, poput bazocelularnog karcinoma kože oko oka i melanoma oka. Bazocelularni karcinom se obično pojavljuje kao sjajni čvorić ili ružičasta fleka na koži izloženoj suncu, dok je melanom oka ređi i često bez simptoma u početku, ali se može manifestovati tamnim mrljama u vidnom polju, promenom boje irisa ili svetlosnim bljeskovima.

Još jedan važan rizik za žene, posebno s godinama, jeste katarakta – zamućenje sočiva koje dovodi do smanjenja vida. Bilku navodi: „Postoji povezanost između UV zračenja i bolesti oka, kao što je katarakta. Ako mnogo vremena provodite napolju bez zaštite, veća je verovatnoća da ranije razvijete teži oblik katarakte.” UV zračenje takođe može ubrzati razvoj makularne degeneracije koja, ukoliko se ne leči, može dovesti do trajnog gubitka vida.

Kako biste zaštitile oči tokom cele godine, stručnjaci preporučuju sledeće mere:

– Proverite UV indeks pre izlaska i nosite sunčane naočare koje blokiraju 100% UV zraka.
– Šeširi sa širokim obodom dodatno štite oči.
– Kod osećaja suvoće ili iritacije, koristite veštačke suze ili se konsultujte sa oftalmologom.
– Obratite pažnju na promene na koži oko očiju i u vidnom polju, a redovne posete oftalmologu su obavezne, posebno ako primetite bilo kakve simptome.

Bilku savetuje: „Ako primetite crvenilo, suzenje, zamagljen vid ili bilo kakve promene u vidu, obavezno se javite stručnjaku.” Za svaku nedoumicu, obratite se lekaru za preciznu dijagnozu i savet.

Policistični jajnici sada se zovu poliendokrini metabolički sindrom, što omogućava bolje razumevanje i efikasnije lečenje

Više od 170 miliona žena širom sveta do sada je živelo sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), ali od maja 2026. godine ovo stanje nosi novo ime – poliendokrini metabolički sindrom (PMOS). Ovu promenu su najavili stručnjaci sa Monash univerziteta, uz podršku velikog broja međunarodnih organizacija i pacijentkinja. Novi naziv bolje oslikava kompleksnu prirodu ovog sindroma i otvara prostor za tačniju dijagnostiku i unapređenu podršku ženama.

PCOS se tradicionalno smatrao pre svega ginekološkim problemom, jer su simptomi često uključivali neredovne menstruacije i poteškoće sa ovulacijom. Ipak, značajan broj žena sa ovim sindromom nema ciste na jajnicima, što je često stvaralo dileme u procesu dijagnostike. Naziv poliendokrini metabolički sindrom stavlja akcenat na širi spektar hormonskih i metaboličkih poremećaja, što je, prema rečima stručnjaka, ključan korak za bolje razumevanje i tretman ovog stanja.

Dr Lora Šahin, ginekolog i reproduktivni endokrinolog, ističe: „Ovo je jedna od najznačajnijih promena u oblasti reproduktivne endokrinologije u poslednjih nekoliko decenija.“ Dr Helena Tide, endokrinolog i vodeći istraživač ovog projekta, objašnjava: „Stari naziv bio je pogrešan, jer nije prikazivao raznoliku prirodu sindroma.“

Simptomi PMOS-a variraju, ali najčešće uključuju neredovne cikluse, pojačanu maljavost, akne, probleme sa plodnošću, kao i povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Zbog ovih simptoma, važno je da žene budu informisane i da se na vreme obrate stručnjaku.

Dr Rekha Kumar, endokrinolog, naglašava: „Naziv PCOS je uvek bio pomalo zbunjujuć, jer je fokus stavljao na jajnike, a u stvari je reč o celokupnom hormonskom i metaboličkom poremećaju.“

Žene koje primete simptome poput neredovnih ciklusa, pojačane maljavosti ili akni, trebalo bi da posete ginekologa ili endokrinologa. Pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuća terapija mogu značajno podići kvalitet života i smanjiti rizik od komplikacija. Takođe, preporučuje se zdrav način ishrane, redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase, jer to može pomoći u ublažavanju simptoma PMOS-a.

Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Niske doze aspirina pod lekarskim nadzorom mogu smanjiti pojavu i povratak raka kod žena s naslednim rizikom

Nova istraživanja pružaju nadu ženama koje su izložene povećanom riziku od raka debelog creva. Stručnjaci su utvrdili da dnevna upotreba niskih doza aspirina, isključivo uz savet i kontrolu lekara, može značajno smanjiti mogućnost nastanka i povratka ove bolesti, posebno kod onih sa genetskom predispozicijom.

Rak debelog creva je među najčešćim malignim oboljenjima kod žena starijih od 40 godina. Najugroženije su žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili su nosioci naslednog Linčovog sindroma, koji dodatno povećava rizik od razvoja karcinoma. Primer iz prakse je Britanac Nik Džejms, koji je zbog porodične anamneze uradio genetski test i otkrio mutaciju povezanu sa Linčovim sindromom. On je tokom kliničkog istraživanja svakodnevno koristio aspirin i više od deset godina kasnije nije imao znakove bolesti.

Iako su ranija istraživanja ukazivala na pozitivan efekat aspirina u prevenciji i širenju raka, tek nedavno su objavljeni pouzdani dokazi. Najnovije studije pokazuju da žene koje redovno, prema dogovoru sa lekarom, uzimaju aspirin imaju dvostruko manji rizik od pojave raka debelog creva. Važno je istaći da čak i male dnevne doze (75–100 mg) mogu biti dovoljne, pri čemu je rizik od nuspojava niži.

Prema rečima dr Džona Barnsa, onkologa: “Naše istraživanje je pokazalo da aspirin može značajno smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa visokim genetskim rizikom. Ipak, terapiju je potrebno prilagoditi svakom pojedincu i sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.”

Aspirin deluje tako što blokira enzime koji su odgovorni za zapaljenja i rast tumora, ali i dodatno jača imunitet. Noviji podaci sugerišu i da aspirin može smanjiti šansu za povratak bolesti kod žena koje su već lečene od raka debelog creva.

Ipak, dugotrajno korišćenje aspirina može izazvati nuspojave poput krvarenja iz želuca, stomačnih tegoba ili pojave čira, pa je obavezna konsultacija sa lekarom pre početka terapije, kako bi se procenili potencijalni rizici i koristi u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Za žene koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili brinu o sopstvenom riziku, preporučuju se redovni pregledi, zdrav stil života i savetovanje sa stručnjakom. Aspirin može biti deo strategije prevencije, ali se nikada ne sme koristiti na svoju ruku. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezan je razgovor sa lekarom.