Predsednik Rusije istakao prve pozitivne rezultate mera vlade, izveštaj pokazuje rast BDP-a i industrije

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su ekonomske mere koje je sprovela ruska vlada počele da daju pozitivne rezultate u martu 2026. godine, prema zvaničnom izveštaju sa sastanka sa članovima vlade. Putin je naveo da statistika pokazuje rast ekonomskih pokazatelja, posebno u oblasti potrošnje i industrijske proizvodnje.

Prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja, potrošačka aktivnost u martu je ubrzana, sa rastom veleprodaje za osam odsto i maloprodaje za 6,2 odsto. Industrijska proizvodnja povećana je za 2,3 odsto, dok je ukupna proizvodnja porasla po stopi od tri odsto. Ukupni BDP Rusije u martu beleži rast od 1,8 odsto, navodi se u izveštaju ministra ekonomskog razvoja Maksima Rešetnjikova.

Ministarstvo je takođe procenilo da je pad BDP-a za period januar-mart 2026. godine iznosio 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Putin je naglasio da je potrebno dalje jačanje pozitivnih trendova kako bi ekonomski rast postao stabilniji i održiviji.

“Želeo bih da istaknem da su mere i odluke koje je vlada nedavno sprovela počele da daju izvestan, mada uzdržan, ali pozitivan rezultat. To potvrđuje i pozitivna statistika za mart ove godine”, izjavio je Putin na sastanku sa članovima vlade.

Putin i članovi vlade najavili su razmatranje novih koraka za podsticanje ekonomskog rasta. Prema zvaničnim podacima, u fokusu ostaje unapređenje potrošačke aktivnosti i industrijskog sektora u narednim mesecima.

Zvaničnici obalske straže potvrdili zaplenu droge i intervenciju na moru, povređenih nije bilo

Posada američkog broda Obalske straže izvela je istovremenu operaciju presretanja tri plovila koja su prevozila nedozvoljene supstance u Karipskom moru, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Operacija je izvedena otprilike 90 nautičkih milja od obale Kartagene u Kolumbiji, a zaplenjeno je više od tri tone kokaina, navodi se u saopštenju obalske straže.

Prema navodima zvaničnika, posada broda “Tahoma”, dužine 270 stopa, učestvovala je u presretanju tako što je istovremeno upotrebila dva manja broda i helikopter kako bi zaustavila sva tri plovila. Obalska straža je ovaj slučaj opisala kao “trostruku pretnju” na moru.

Jedan od brodova na koji je usmeren helikopter nije postupio po uputstvima obalske straže, navodi se u izveštaju. Zbog nepoštovanja naređenja, posada helikoptera je primenila takozvanu “aerial use of force” taktiku, koristeći preciznu vatru na motore plovila kako bi ga zaustavila. Nakon toga, osobe koje su se nalazile na brodu su skočile u vodu, a posada Obalske straže ih je spasla iz mora. Prema zvaničnim informacijama, nije bilo prijavljenih povreda tokom incidenta.

Na video snimku koji je objavila obalska straža može se videti član posade helikoptera kako ispaljuje hice ispred plovila, a zatim baca sredstva za spasavanje osobama koje su skočile u vodu.

Zvaničnici navode da je u ukupnoj akciji zaplenjeno više od 6.000 funti (preko tri tone) kokaina, čija se vrednost procenjuje na značajnu sumu. Operacija je sprovedena u okviru kontinuiranih napora američkih vlasti da identifikuju i presretnu krijumčarske aktivnosti u regionu Karipskog mora.

Iz obalske straže ističu da ovakve operacije predstavljaju deo šire strategije borbe protiv ilegalnog prometa opojnih droga u međunarodnim vodama. Detalji o daljem procesuiranju zaplenjene droge i osoba koje su bile na brodovima nisu objavljeni u trenutku izveštavanja.

Regija kod obale Kolumbije često je mesto povećane aktivnosti krijumčara, a međunarodne snage redovno sprovode zajedničke operacije u pokušaju da spreče ilegalni transport narkotika prema Severnoj Americi. Zvaničnici nisu objavili dodatne podatke o identitetu osoba koje su bile na presretnutim plovilima.

Meteorolozi najavljuju promene u intenzitetu oluja, zabeležene razlike između dva okeanska basena

Meteorološke službe su saopštile da globalna promena ka klimatskom obrascu poznatom kao El Niño, praćena porastom temperatura površinskih voda Pacifika, utiče na sezonu uragana u istočnom Pacifiku i Atlantiku. Ova promena dolazi u trenutku kada zvanično počinje sezona uragana u istočnom Pacifiku, 15. maja 2026. godine.

Topla okeanska voda predstavlja osnovni izvor energije za razvoj tropskih ciklona, a trenutna El Niño faza stvara povoljne uslove za povećanu aktivnost oluja u istočnom Pacifiku. Prema navodima meteorologa, smanjena vertikalna smičnost vetra tokom ovog perioda omogućava stabilniji razvoj i duže trajanje tropskih sistema, što dodatno povećava mogućnost formiranja uragana u regionu.

Nasuprot tome, uticaj El Niño obrasca u Atlantskom okeanu je drugačiji. Stručnjaci navode da se u atlantskom basenu beleže relativno niže temperature površinskih voda i povećana vertikalna smičnost vetra, što generalno otežava razvoj i održavanje tropskih oluja. Ovi faktori zajedno smanjuju verovatnoću formiranja snažnih uragana u Atlantskom okeanu tokom predstojeće sezone.

Međutim, meteorolozi ističu da ovi uslovi ne isključuju mogućnost pojave uragana u Atlantiku. Statistički podaci ukazuju na potencijalno manji broj oluja u poređenju sa višegodišnjim prosekom, ali precizan ishod će zavisiti od razvoja klimatskih parametara tokom sezone.

Prema dostupnim informacijama, poslednja El Niño faza zabeležena je 2023. godine, nakon čega je usledila La Niña, što je povezano sa iznadprosečnom aktivnošću uragana u Atlantskom okeanu prethodnih godina. Klimatski obrasci poput El Niño i La Niña značajno utiču na globalnu meteorološku dinamiku, a stručnjaci kontinuirano prate promene kako bi unapredili prognoze za predstojeće sezone oluja.

Zaključno, meteorološke službe naglašavaju da je razvoj i intenzitet tropskih ciklona pod snažnim uticajem globalnih klimatskih obrazaca, te da građani i nadležne institucije treba da prate zvanična upozorenja i prognoze tokom cele sezone uragana.