Zvaničnici obalske straže potvrdili zaplenu droge i intervenciju na moru, povređenih nije bilo

Posada američkog broda Obalske straže izvela je istovremenu operaciju presretanja tri plovila koja su prevozila nedozvoljene supstance u Karipskom moru, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Operacija je izvedena otprilike 90 nautičkih milja od obale Kartagene u Kolumbiji, a zaplenjeno je više od tri tone kokaina, navodi se u saopštenju obalske straže.

Prema navodima zvaničnika, posada broda “Tahoma”, dužine 270 stopa, učestvovala je u presretanju tako što je istovremeno upotrebila dva manja broda i helikopter kako bi zaustavila sva tri plovila. Obalska straža je ovaj slučaj opisala kao “trostruku pretnju” na moru.

Jedan od brodova na koji je usmeren helikopter nije postupio po uputstvima obalske straže, navodi se u izveštaju. Zbog nepoštovanja naređenja, posada helikoptera je primenila takozvanu “aerial use of force” taktiku, koristeći preciznu vatru na motore plovila kako bi ga zaustavila. Nakon toga, osobe koje su se nalazile na brodu su skočile u vodu, a posada Obalske straže ih je spasla iz mora. Prema zvaničnim informacijama, nije bilo prijavljenih povreda tokom incidenta.

Na video snimku koji je objavila obalska straža može se videti član posade helikoptera kako ispaljuje hice ispred plovila, a zatim baca sredstva za spasavanje osobama koje su skočile u vodu.

Zvaničnici navode da je u ukupnoj akciji zaplenjeno više od 6.000 funti (preko tri tone) kokaina, čija se vrednost procenjuje na značajnu sumu. Operacija je sprovedena u okviru kontinuiranih napora američkih vlasti da identifikuju i presretnu krijumčarske aktivnosti u regionu Karipskog mora.

Iz obalske straže ističu da ovakve operacije predstavljaju deo šire strategije borbe protiv ilegalnog prometa opojnih droga u međunarodnim vodama. Detalji o daljem procesuiranju zaplenjene droge i osoba koje su bile na brodovima nisu objavljeni u trenutku izveštavanja.

Regija kod obale Kolumbije često je mesto povećane aktivnosti krijumčara, a međunarodne snage redovno sprovode zajedničke operacije u pokušaju da spreče ilegalni transport narkotika prema Severnoj Americi. Zvaničnici nisu objavili dodatne podatke o identitetu osoba koje su bile na presretnutim plovilima.

Meteorolozi najavljuju promene u intenzitetu oluja, zabeležene razlike između dva okeanska basena

Meteorološke službe su saopštile da globalna promena ka klimatskom obrascu poznatom kao El Niño, praćena porastom temperatura površinskih voda Pacifika, utiče na sezonu uragana u istočnom Pacifiku i Atlantiku. Ova promena dolazi u trenutku kada zvanično počinje sezona uragana u istočnom Pacifiku, 15. maja 2026. godine.

Topla okeanska voda predstavlja osnovni izvor energije za razvoj tropskih ciklona, a trenutna El Niño faza stvara povoljne uslove za povećanu aktivnost oluja u istočnom Pacifiku. Prema navodima meteorologa, smanjena vertikalna smičnost vetra tokom ovog perioda omogućava stabilniji razvoj i duže trajanje tropskih sistema, što dodatno povećava mogućnost formiranja uragana u regionu.

Nasuprot tome, uticaj El Niño obrasca u Atlantskom okeanu je drugačiji. Stručnjaci navode da se u atlantskom basenu beleže relativno niže temperature površinskih voda i povećana vertikalna smičnost vetra, što generalno otežava razvoj i održavanje tropskih oluja. Ovi faktori zajedno smanjuju verovatnoću formiranja snažnih uragana u Atlantskom okeanu tokom predstojeće sezone.

Međutim, meteorolozi ističu da ovi uslovi ne isključuju mogućnost pojave uragana u Atlantiku. Statistički podaci ukazuju na potencijalno manji broj oluja u poređenju sa višegodišnjim prosekom, ali precizan ishod će zavisiti od razvoja klimatskih parametara tokom sezone.

Prema dostupnim informacijama, poslednja El Niño faza zabeležena je 2023. godine, nakon čega je usledila La Niña, što je povezano sa iznadprosečnom aktivnošću uragana u Atlantskom okeanu prethodnih godina. Klimatski obrasci poput El Niño i La Niña značajno utiču na globalnu meteorološku dinamiku, a stručnjaci kontinuirano prate promene kako bi unapredili prognoze za predstojeće sezone oluja.

Zaključno, meteorološke službe naglašavaju da je razvoj i intenzitet tropskih ciklona pod snažnim uticajem globalnih klimatskih obrazaca, te da građani i nadležne institucije treba da prate zvanična upozorenja i prognoze tokom cele sezone uragana.

Nemački istraživački centar za geonauke saopštio podatke, trenutno nema upozorenja na cunami

Snažan zemljotres magnitude 6,4 stepena Rihterove skale registrovan je danas na istočnoj obali ostrva Honšu u Japanu, saopštio je Nemački istraživački centar za geonauke (GFZ). Prema navodima centra, potres je zabeležen na dubini od 10 kilometara ispod površine zemlje.

Zemljotres je izazvao podrhtavanje tla na široj teritoriji istočne obale, dok za sada nema informacija o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti. Zvaničnici su naglasili da trenutno nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija.

Kako je saopšteno iz centra za geonauke, seizmička aktivnost i dalje se prati, a nadležne službe prate situaciju i spremne su za eventualnu reakciju ukoliko se stanje promeni. “Svi podaci se analiziraju i o daljim merama javnost će biti blagovremeno obaveštena”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Ovaj region Japana često je pogođen zemljotresima zbog svoje geografske pozicije na takozvanom “vatrenom prstenu” Pacifika, što ga čini jednim od seizmički najaktivnijih područja na svetu.