Predsednik Rusije istakao prve pozitivne rezultate mera vlade, izveštaj pokazuje rast BDP-a i industrije

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su ekonomske mere koje je sprovela ruska vlada počele da daju pozitivne rezultate u martu 2026. godine, prema zvaničnom izveštaju sa sastanka sa članovima vlade. Putin je naveo da statistika pokazuje rast ekonomskih pokazatelja, posebno u oblasti potrošnje i industrijske proizvodnje.

Prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja, potrošačka aktivnost u martu je ubrzana, sa rastom veleprodaje za osam odsto i maloprodaje za 6,2 odsto. Industrijska proizvodnja povećana je za 2,3 odsto, dok je ukupna proizvodnja porasla po stopi od tri odsto. Ukupni BDP Rusije u martu beleži rast od 1,8 odsto, navodi se u izveštaju ministra ekonomskog razvoja Maksima Rešetnjikova.

Ministarstvo je takođe procenilo da je pad BDP-a za period januar-mart 2026. godine iznosio 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Putin je naglasio da je potrebno dalje jačanje pozitivnih trendova kako bi ekonomski rast postao stabilniji i održiviji.

“Želeo bih da istaknem da su mere i odluke koje je vlada nedavno sprovela počele da daju izvestan, mada uzdržan, ali pozitivan rezultat. To potvrđuje i pozitivna statistika za mart ove godine”, izjavio je Putin na sastanku sa članovima vlade.

Putin i članovi vlade najavili su razmatranje novih koraka za podsticanje ekonomskog rasta. Prema zvaničnim podacima, u fokusu ostaje unapređenje potrošačke aktivnosti i industrijskog sektora u narednim mesecima.

Meteorolozi najavljuju promene u intenzitetu oluja, zabeležene razlike između dva okeanska basena

Meteorološke službe su saopštile da globalna promena ka klimatskom obrascu poznatom kao El Niño, praćena porastom temperatura površinskih voda Pacifika, utiče na sezonu uragana u istočnom Pacifiku i Atlantiku. Ova promena dolazi u trenutku kada zvanično počinje sezona uragana u istočnom Pacifiku, 15. maja 2026. godine.

Topla okeanska voda predstavlja osnovni izvor energije za razvoj tropskih ciklona, a trenutna El Niño faza stvara povoljne uslove za povećanu aktivnost oluja u istočnom Pacifiku. Prema navodima meteorologa, smanjena vertikalna smičnost vetra tokom ovog perioda omogućava stabilniji razvoj i duže trajanje tropskih sistema, što dodatno povećava mogućnost formiranja uragana u regionu.

Nasuprot tome, uticaj El Niño obrasca u Atlantskom okeanu je drugačiji. Stručnjaci navode da se u atlantskom basenu beleže relativno niže temperature površinskih voda i povećana vertikalna smičnost vetra, što generalno otežava razvoj i održavanje tropskih oluja. Ovi faktori zajedno smanjuju verovatnoću formiranja snažnih uragana u Atlantskom okeanu tokom predstojeće sezone.

Međutim, meteorolozi ističu da ovi uslovi ne isključuju mogućnost pojave uragana u Atlantiku. Statistički podaci ukazuju na potencijalno manji broj oluja u poređenju sa višegodišnjim prosekom, ali precizan ishod će zavisiti od razvoja klimatskih parametara tokom sezone.

Prema dostupnim informacijama, poslednja El Niño faza zabeležena je 2023. godine, nakon čega je usledila La Niña, što je povezano sa iznadprosečnom aktivnošću uragana u Atlantskom okeanu prethodnih godina. Klimatski obrasci poput El Niño i La Niña značajno utiču na globalnu meteorološku dinamiku, a stručnjaci kontinuirano prate promene kako bi unapredili prognoze za predstojeće sezone oluja.

Zaključno, meteorološke službe naglašavaju da je razvoj i intenzitet tropskih ciklona pod snažnim uticajem globalnih klimatskih obrazaca, te da građani i nadležne institucije treba da prate zvanična upozorenja i prognoze tokom cele sezone uragana.

Nemački istraživački centar za geonauke saopštio podatke, trenutno nema upozorenja na cunami

Snažan zemljotres magnitude 6,4 stepena Rihterove skale registrovan je danas na istočnoj obali ostrva Honšu u Japanu, saopštio je Nemački istraživački centar za geonauke (GFZ). Prema navodima centra, potres je zabeležen na dubini od 10 kilometara ispod površine zemlje.

Zemljotres je izazvao podrhtavanje tla na široj teritoriji istočne obale, dok za sada nema informacija o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti. Zvaničnici su naglasili da trenutno nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija.

Kako je saopšteno iz centra za geonauke, seizmička aktivnost i dalje se prati, a nadležne službe prate situaciju i spremne su za eventualnu reakciju ukoliko se stanje promeni. “Svi podaci se analiziraju i o daljim merama javnost će biti blagovremeno obaveštena”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Ovaj region Japana često je pogođen zemljotresima zbog svoje geografske pozicije na takozvanom “vatrenom prstenu” Pacifika, što ga čini jednim od seizmički najaktivnijih područja na svetu.