Niske doze aspirina pod lekarskim nadzorom mogu smanjiti pojavu i povratak raka kod žena s naslednim rizikom

Nova istraživanja pružaju nadu ženama koje su izložene povećanom riziku od raka debelog creva. Stručnjaci su utvrdili da dnevna upotreba niskih doza aspirina, isključivo uz savet i kontrolu lekara, može značajno smanjiti mogućnost nastanka i povratka ove bolesti, posebno kod onih sa genetskom predispozicijom.

Rak debelog creva je među najčešćim malignim oboljenjima kod žena starijih od 40 godina. Najugroženije su žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili su nosioci naslednog Linčovog sindroma, koji dodatno povećava rizik od razvoja karcinoma. Primer iz prakse je Britanac Nik Džejms, koji je zbog porodične anamneze uradio genetski test i otkrio mutaciju povezanu sa Linčovim sindromom. On je tokom kliničkog istraživanja svakodnevno koristio aspirin i više od deset godina kasnije nije imao znakove bolesti.

Iako su ranija istraživanja ukazivala na pozitivan efekat aspirina u prevenciji i širenju raka, tek nedavno su objavljeni pouzdani dokazi. Najnovije studije pokazuju da žene koje redovno, prema dogovoru sa lekarom, uzimaju aspirin imaju dvostruko manji rizik od pojave raka debelog creva. Važno je istaći da čak i male dnevne doze (75–100 mg) mogu biti dovoljne, pri čemu je rizik od nuspojava niži.

Prema rečima dr Džona Barnsa, onkologa: “Naše istraživanje je pokazalo da aspirin može značajno smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa visokim genetskim rizikom. Ipak, terapiju je potrebno prilagoditi svakom pojedincu i sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.”

Aspirin deluje tako što blokira enzime koji su odgovorni za zapaljenja i rast tumora, ali i dodatno jača imunitet. Noviji podaci sugerišu i da aspirin može smanjiti šansu za povratak bolesti kod žena koje su već lečene od raka debelog creva.

Ipak, dugotrajno korišćenje aspirina može izazvati nuspojave poput krvarenja iz želuca, stomačnih tegoba ili pojave čira, pa je obavezna konsultacija sa lekarom pre početka terapije, kako bi se procenili potencijalni rizici i koristi u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Za žene koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili brinu o sopstvenom riziku, preporučuju se redovni pregledi, zdrav stil života i savetovanje sa stručnjakom. Aspirin može biti deo strategije prevencije, ali se nikada ne sme koristiti na svoju ruku. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezan je razgovor sa lekarom.

Desetominutni program jednostavnih pokreta na podu može značajno unaprediti fleksibilnost i pokretljivost bez dodatne opreme

Novo istraživanje iz Japana donosi ohrabrujuće vesti za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje, a nemaju mnogo vremena ili pristup teretani. Naučnici su otkrili da desetominutni set jednostavnih vežbi, koje se rade ležeći na leđima i bez ikakve opreme, može doprineti boljoj ravnoteži, agilnosti i fleksibilnosti tela. Ove sposobnosti su od ključnog značaja za svakodnevne aktivnosti i posebno za prevenciju padova – što je jedan od najčešćih uzroka povreda kod žena starijih od 65 godina.

U istraživanju su učestvovali mladi odrasli, ali stručnjaci naglašavaju da je program dovoljno jednostavan i prilagodljiv i za starije žene ili one koje su duže bile fizički neaktivne. Tokom dve nedelje, učesnici su svakodnevno izvodili vežbe na podu, bez korišćenja opreme. Rezultati su pokazali poboljšanja u balansu, brzini pokreta i ukupnoj fleksibilnosti.

Profesor emeritus dr Yoriko Atomi, jedna od autorki studije, navodi svoje iskustvo: „Imam 81 godinu i svako jutro radim ovaj program. Prevencija je ključ kada želimo da izbegnemo padove i probleme sa zglobovima, kao što su bolovi u kolenima i donjem delu leđa.“

Za žene koje ulaze u zrelije godine, održavanje ravnoteže i agilnosti znači veću samostalnost i sigurnost u obavljanju svakodnevnih zadataka. Fizioterapeut dr Tomoaki Atomi ističe da ovakve vežbe telu pomažu da sačuva snagu i koordinaciju, što pozitivno utiče na kvalitet života.

Praktično, program se sastoji od jednostavnih pokreta dok ste na leđima: blago podizanje nogu, lagano okretanje kukova i vežbe istezanja. Preporučuje se svakodnevno vežbanje, uz postepeno povećavanje broja ponavljanja u skladu sa sopstvenim mogućnostima.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje kod kuće, stručnjaci savetuju da ovakve kratke rutine uvrste u svoj dan. Vežbanje ne mora biti naporno ili komplikovano da bi donelo rezultate – najvažnija su upornost i pravilna tehnika.

Ako imate zdravstvene tegobe ili niste sigurni koje su vežbe bezbedne za vas, obavezno se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom. Samo stručna osoba može proceniti šta je najbolje za vaše potrebe.

Umor je čest znak hronične upale, a prevencija zahteva zdravu ishranu i brigu o crevnom mikrobiomu

Hronična upala je tihi zdravstveni problem koji sve češće pogađa žene, bez obzira na godine, i može biti osnov za razvoj ozbiljnih bolesti kao što su bolesti srca, demencija i depresija. Stručnjaci za imunologiju naglašavaju koliko je važno na vreme prepoznati prve simptome i uvesti promene u svakodnevici kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Dok akutna upala predstavlja prirodnu reakciju organizma na povredu ili infekciju i ima zaštitnu funkciju, hronična upala traje dugo i često ostaje neprimećena. Najčešća pritužba žena koje imaju hroničnu upalu je umor, navodi dr Tamiko Kacumoto, imunološkinja i reumatološkinja. Ovakva upala može nastati zbog načina života, ishrane, ali i uticaja iz spoljašnje sredine.

Za žene je važno da obrate pažnju na uporan osećaj iscrpljenosti, gubitka energije ili slabosti, naročito ako traju više nedelja. Uz umor, simptomi mogu biti bolovi u zglobovima, blagi otoci ili konstantna nelagodnost.

Prema rečima dr Kacumoto, čak 80 odsto hroničnih bolesti povezano je sa dugotrajnom upalom u organizmu. U ovu grupu spadaju i autoimune bolesti poput reumatoidnog artritisa i lupusa, koje češće pogađaju žene. Kako ona ističe: “Ne možemo kontrolisati sve čemu smo izložene, ali možemo uticati na način života i tako smanjiti rizik od štetne upale”.

Prevencija hronične upale počinje negom zdravog crevnog mikrobioma, odnosno korisnih bakterija u crevima koje direktno utiču na imuni sistem. Stručnjaci preporučuju pojačan unos biljnih vlakana, kojih najviše ima u povrću, voću, mahunarkama i orašastim plodovima. Dr Kacumoto objašnjava: “Oko 70 odsto imunog sistema nalazi se u crevima. Mikroorganizmi iz hrane bogate vlaknima proizvode kratkolančane masne kiseline koje su važne za imunitet i ravnotežu upale u telu”.

Da biste smanjile rizik od hronične upale, savetuje se raznovrsna ishrana bogata vlaknima, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola stresa. Ukoliko primetite dugotrajan umor ili druge neobjašnjive tegobe, obavezno se konsultujte sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.